Политичко Сарајево изазива нестабилност с циљем потпуне бошњачке доминације
Политичко Сарајево изазива значајну нестабилност интензивирањем провокација и напора усмјерених према разградњи уставно-правног система успостављеног Дејтонским споразумом с циљем постизања потпуне бошњачке доминације, наведено је у 26. Извјештају Владе Републике Српске Савјету безбједности УН.
У прилогу извјештаја под називом „Политичко Сарајево интензивирало је нападе на уставни поредак БиХ“, истиче се да сарајевски политичари, нажалост, све више занемарују чињеницу да је Устав надлежност за спољну политику додијелио Предсједништву БиХ и злоупотребљавају институције БиХ да спроводе сопствени план.
У тексту се подсјећа да се у септембру члан Предсједништва Жељко Комшић
обратио Генералној скупштини УН без овлашћења Предсједништва БиХ, лажно тврдећи да говори у име БиХ, док је, заправо, износио своје личне ставове.
– Не само да није представљао спољну политику БиХ усаглашену на Предсједништву, него је недипломатски напао сусједе БиХ и критиковао Устав БиХ – наглашава се у документу.
Слично томе, у јуну се амбасадор БиХ при УН Свен Алкалај, без одобрења обратио Савјету безбједности УН, кршећи правило према којем ниједан представник БиХ не може да се обрати без сагласности сва три члана Предсједништва.
– У свом говору, Алкалај је позвао на наметање цензорског закона који је одлазећи високи представник Валентин Инцко касније и наметнуо – додаје се у тексту.
Влада Српске подсјећа и да министар спољних послова у Савјету министара Бисера Турковић, сасвим очекивано, наставља да се понаша као министар спољних послова СДА, умјесто да представља спољну политику коју је усагласило Предсједништво БиХ.
– У једном посебно запањујућем потезу Турковићева је – наравно, дјелујући без одобрења – осудила план Републике Српске да изгради, уз помоћ Србије, меморијални центар у знак сјећања на хиљаде Срба, Рома, Јевреја и осталих које је побио фашистички усташки режим у Јасеновцу током Другог свјетског рата – истиче се у тексту.
Подсјећа се и да се у августу, Турковићева, и овај пут без одобрења, у Техерану срела са радикалним исламистичким предсједником упркос општој забринутости због његове улоге у масовним егзекуцијама политичких затвореника током осамдесетих година прошлог вијека.
Извјештај подсјећа да је у октобру министар одбране у Савјету министара Сафет Поџић напречац отказао дуго планирану заједничку војну вјежбу оружаних снага БиХ и Србије коју је одобрило Предсједништво БиХ.
Према наводима замјеника министра Мије Крешића, Хрвата, ову Поџићеву одлуку није одобрило министарство, него је Поџић вјежбу отказано једнострано.
Наводи се и да су крајем октобра бошњачки политичари Денис Звиздић и Бакир Изетбеговић, који тренутно обављају ротирајућу дужност предсједавајућих Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, послали заједничко писмо на стотине адреса, укључујући највише званичнике ЕУ и САД, у којем захтијевају страну интервенцију против Републике Српске.
Звиздић и Изетбеговић написали су писма користећи, без овлашћења, меморандум Парламентарне скупштине БиХ чиме су преварили адресанте лажно представљајући своје личне ставове као ставове Парламентарне скупштине, и тиме нарушавајући уставне принципе равноправног вршења власти и једнакости конститутивних народа.
– Писмо погрешно представља политике Републике Српске, те лажно и клеветнички оптужује Републику Српску за „апартхејд у односу према Бошњацима и Хрватима у Републици Српској“, чиме не само да вријеђа Републику Српску већ и банализује страхоте Јужноафричког апартхејдског режима – додаје се у документу упућеном Савјету безбједности.
Влада Српске сматра да је и ово писмо показатељ обрасца бошњачких политичара да се о унутрашњим политичким питањима обраћају страним владама, умјесто да се у доброј вјери окрену дијалогу са другим конститутивним народима у БиХ.
У извјештају је указано и на залагање члана Предсједништва Жељка Комшића за укидање конститутивних народа као уставне категорије, наводећи да Комшић предано ради на претварању БиХ у строго већинску „грађанску државу“.
Наглашава се да су механизми заштите које Устав БиХ гарантује конститутивним народима незамјенљив дио Дејтонског споразума и кључни за очување мира и стабилности у БиХ.
Влада Српске подсјећа Савјет безбједности и на потез члана Предсједништва Шефика Џаферовића, који је 1. септембра, од њемачког дипломате Кристијана Шмита, који тврди да је високи представник, тражио да смијени члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.
– Наравно, нити Устав БиХ ни било који други дио Дејтонског споразума, или други извор права, не даје високом представнику – чак ни оном који је легално именован – овлашћење да смјењује изабране званичнике – наведено је у прилогу извјештаја.
У тексту се додаје да је Џаферовићев позив за смјеном њему једнаког колеге и члана Предсједништва неуставним методама још један напад политичког Сарајева на Дејтонски споразум.
Влада указује и на то да СДА преузима контролу над институцијама на нивоу БиХ, једном за другом, у настојању да оствари доминацију над свим важним полугама моћи.
У прилог томе говори податак да је у октобру, гласовима бошњачких чланова Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/, са мјеста главног тужиоца БиХ смијењена Хрватица Гордана Тадић након што се Бакир Изетбеговић пожалио да Тадићева процесуира превише Бошњака.
Сви Срби и Хрвати у ВСТС-у гласали су против смјене Тадићеве, али су их бошњачки чланови ВСТС-а прегласали.
У прилогу се додаје и да су у јулу СДА и предоминатно бошњачка странка СДП поднијеле заједнички приједлог којим би се потпуно елиминисале надлежности додијељене кантонима у ФБиХ и чији је циљ лишавање Хрвата политичке власти коју имају на кантоналном нивоу.
– То је још један од примјера начина на који сарајевски политичари настоје да униште дејтонски систем равноправности у вршењу власти и уведу неупитну бошњачку доминацију над свим институцијама и нивоима власти – наведено је у посљедњем прилогу 26. Извјештаја Савјету безбједности.
Преузето са: РТРС
