Из глинског затвора пуштен српски држављанин осуђен због ратног злочина
Јутрос је из хрватског затвора у Глини пуштен на условни отпуст Србин и бивши припадник ЈНА Милан Павловић (76), рођен у мјесту Кук, општина Слуњ, који би у току дана у сопственој организацији требао прећи у Србију, чији је држављанин и гдје је имао пребивалиште прије хапшења, сазнаје „Д.И.Ц. Веритас“.
Павловића је црногорска полиција ухапсила 21. марта 2017. године на граничном прелазу у Бијелом Пољу по међународној потјерници коју је за њим расписао загребачки Биро интерпола због наводно почињеног ратног злочина над цивилним становништвом на подручју сјеверне Далмације у току 1991. године.
Павловића је Жупанијски суд у Шибенику, заједно са Никовић Шпиром, Младић Ратком, Сунарић Марком, Лисица Славком, Карајловић Ђуром, Милосав Момчилом и Игленџа Божом, 1992. године у одсуству прогласио кривим за паљење кућа на подручју Книна,укључујући села Кијево, Маљково, Потравље, Сатрић и Дабар, те за гранатирање Сиња, Шибеника и Дрниша, и изрекао му казну од од 15 година затвора.
Павловића је Црна Гора 27 јула 2017. године изручила у Хрватску, гдје му је, на његов захтјев дозвољена обнова поступка.
Специфицираном оптужницом од 21. децембра 2017. године стављено ми је на терет судјеловање у здруженом нападу на цивиле, као и на цивилне, културне, индустријске и привредне објекте зато што је у својству командира артиљеријске батерије, скупа с Ратком Младићем, Славком Лисицом и четворицом високих официра ЈНА, напад на Шибеник и околину извео између 16. и 23. септембра 1991., усљед чега је смртно страдала једна женска особа и знатно оштећени бројни споменици културе у граду.
Павловић је признао кривицу па га је Вијеће за ратне злочине Жупанијског суда у Сплиту пресудом од 18. маја 2018. осудило на четири и по године затвора, против које се одрекао права на жалбу.
По информацијама добијеним од родбине, Павловића је блокада касарни у септембру 1991. године затекла у Шибенику у касарни “Марко Орешковић” у чину заставника. По изласку из Шибеника његова јединица је једно вријеме остала на подручју Грахова и Дрвара, а од 1993. године је пензионисан.
Према извјештају Државног одвјетништва Републике Хрватске (ДОРХ) из септембра 2017 године, од 1991. до 30. јуна 2017. године због ратних злочина били су покренути кривични поступци против 3.556 особа, од чега је на тај дан истрага вођена против 47 окривљених, а против 1.349 истрага је обустављена; против 2.066 окривљених пред надлежним судовима подигнуте су оптужнице, од чега их је 608 проглашено кривима и осуђено, а против 630 првостепени су поступци још били у току.
На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свјета до сада је ухапшено 173 Србина, од којих су 64 екстрадирана у Хрватску. Од екстрадираних до сада је против 25-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 25 лица српске националности, припадника бивших ЈНА и СВК, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда, истичу у „Веритасу“.
Преузето са: banija.rs
