Одржан округли сто у САНУ о положају Срба у Хрватској

УПРКОС вишедеценијским настојањима да се то промени, Српско народно вијеће и Заједничко вијеће општина у Хрватској још имају статус невладиних организација. Та статусна и финансијска несигурност представља проблем за српску заједницу у Хрватској.

На ово је јуче упозорио Милорад Пуповац, председник Српског националног вијећа током округлог стола „Срби у Хрватској – Актуелни положај и главне програмске активности“, који је одржан у Српској академији наука и уметности у Београду.

– За нас је важно да Срби имају будућност у Хрватској, као што је важно да сви представници националних мањина имају своје место у Хрватском сабору – рекао је Пуповац. – Једнако је важно да на нивоима општина, градова, жупанија или округа, такође постоји поштовање права мањина и да се то ни на који начин не доводи у питање. Сви ти нивои су једнако битни за политичко суделовање, за учествовање у доношењу одлука, за видљивост и заступање права и интереса српске заједнице и других мањина.

Пуповац је истакао да од политичке заступљености национаних мањина, много већи проблем представља етнички немотивисана сарадња:

– Сва питања која имају политички карактер, а нажалост већина их има, као на пример школовање на ћириличком писму, унапређење инфраструктуре и развој средине у којој живе Срби су проблематична. У појединим раздобљима политизација је имала већи утицај, данас је нешто мањи, али непрестано постоји опасност да „политика“ отежа права на изградњу водовода, путева, културних центара и домова. Како ће живети Срби и у Вуковару, и у Глини, и у Загребу, и у Ријеци зависи од политичке атмосфере. Ако је позитивна, положај људи је бољи. А, ми, заступници, лакше решавамо њихова егзистенцијална питања. Сада је ситуација стишана, али постоје политички актери којима то смета и који би хтели да је наруше.

Академик Зоран Кнежевић, председник САНУ је истакао да ће наши сународници у Хрватској, као и у осталим државама имати подршку и помоћ институције на чијем је челу. Кнежевић је говорио о једном догађају који је „покварио“ односе Срба и Хрвата:

– Наши народи су у контакту и међусобном прожимању још од византијског доба, да би се у средњем веку део Срба из Босне преселио у аустријску монархију и остајао да живи у тим крајевима. Каснији односи између Срба и Хрвата су се постепено мењали. Све до половине 19. века није било политичких сукоба и других озбиљнијих проблема. Делили су заједничку судбину. Тада су се, међутим, појавили политичари у Хрватској који су имали изразито антисрпски став. У 20. веку знамо шта се догађало, а у 21. морамо да видимо како да преостали српски живаљ помогнемо да настави да живи тамо, да се развија и обезбеди свој идентитет и национална права.

Током округлог стола било је речи о томе како Срби у Хрватској остварују своја национална права, одржавају српску културу и заједнице.

– За време распада Југославије видели смо да неке истине заиста нестају – рекао је академик Тибор Варади. – Мислим да промене могу бити већи изазов за мањине, него за већинске народе. За већину наставак понекад обезбеђује инерција. За мањину су потребни нови покушаји. Потребно је да се неки принципи преобрате у фразе. Рецимо, принцип једнакости. Нема једнакости, ако сваки грађанин једне државе има једнако право да иде у католичку цркву. Нема једнакости ни тада, ако сваки грађанин има једнако право да одлази у православну цркву. То важи и за латиницу и ћирилицу. Важи за право за коришћење сопственог језика свим мањинама у Србији – и исто тако српској мањини ван Србије. Суштина једнакости је уважавање различитости.