седми фестивал фолклора

Одржан седми фестивал фолклора „Стазама наших предака“ у насељу Бусије

На велику част многих, дана 27. маја 2017. године одржан је у насељу Бусије (општина Земун) седми фестивал фолклора и обичаја уз обиљежавање 20 година од настанка највећег избјегличког насеља  који носи симболичан назив “Стазама наших предака” у организацији Културно-умјетничког друштва „Свети Ћирило и Методије“.

Програм је почео дефилеом учесника, а потом су уследили обичаји косидбе на традиционалан начин, као и пастирски вишебој који је укључивао бацање камена са рамена и надвлачење конопца.

Љепота овог фестивала се огледа и у броју посјетилаца којих је било на стотине, како млађих тако и страријих житеља Бусија. Свим присутним који су дошли како из других дијелова Београда и Србије, тако и околних земаља обратили су се замјеник предсједника општине Земун Дамир Ковачевић, потом Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, а на самом крају госте је поздравио и најавио отварање манифестације протојереј Милорад Никшић, старешина храма Свети Ћирило и Методије.

Колико је важно да се окренемо једни другима, да сачувамо нашу традицију, обичаје и културу на самом почетку је Дамир Ковачевић потврдио својим рјечима да је један од многих људи који су протјерани из крајева бивше Југославије.

„Као један од вас који је доживео исту судбину желим да нагласим да Бусије нису само насеље, Бусије су симбол српског ината, васкрсења српског народа, опстанка и доказа да не могу да нас униште колико ми можемо да направимо и да створимо“, говорио је Ковачевић.

Линта је истакао да су од пусте ледине Бусије су за само 20 година постале највеће и најмодерније избјегличко насеље што је  одраз виталности Крајишника  да не клону духом и да опстану у новим околностима.

 

Учесници укрстили косе


У склопу другог дијела фестивала где су учесници укрстили своје косе и борили се за титулу најбржег косача, вишегодишњи косачки судија Ђуро Шкаљац је својим богатим коментарима оплеменио овај догађај.

„Морам да истакнем да је од посебне важности како је косац обучен, да ли је у питању народна ношња или не, колика је ширина и дужина откоса и на самом крају за које време је деоница покошена. Косац мора да поседује физичку кондицију, да имла смисла за кошење и да се с том дисциплином раније сретао“, објаснио је Шкаљац.

Јачину, технику и умијеће у кошењу су показали Мрђа Мићо, Миленко Крановић, Ђуро Геркер, Смиљанић Зоран, Дашић Боро као и многи други одбранивши титулу најбољих.

Посебну пажњу су привукле вештине бацање камена са рамена и надвлачење конопца на које нису остали имуни ни највиши званичиници овог фестивала.

 

Културно умјетничка друштва у духу православља


Када су се сви присутни добро загријали, уследио је свечани концерт са великим бројем фолклорних учесника из Београда АКУД „Шпанац“ и „Радост“ , КУД „Милан Ергић“ из Приједора, КУД „Луча Романијска“ Соколац, КУД „Будућност“ из Добановаца, КУД „Пећинци“ из Пећинаца и домаћи КУД „Свети Ћирило и Методије.

У духу православља и велике жеље да се традиција српског народа одржи и настави, јер како тврде кореографи истакнутих КУД-ова без традиције нема ни културе одигране су и представљене игре из Шумадије, Војводине и југа Србије. Утисци самих учесника говоре колико су млади свјесни важности опстанка једног народа.

„Први пут сам ван Београда са својим друштвом, веома ми је лијепо на Бусијама. Допада ми се што су људи дошли у оволиком броју и што су сви добро расположени“, каже Меденица Теа АКУД „Шпанац“ из Београда.

Није само да су домаћи учесници били добро расположени и били спремни на игру. Подршка долази из других држава. Управо КУД „Соколац“ из Сокоца са Романије траје већ 20 година и броји око 220 чланова.

„Ми из друштава подржавамо овакве манифестације, мислимо да је ово права ствар. Подржавамо нашу браћу и сестре који су расељени и насељени у овом насељу. Управо зато, ми смо играли игре из околине Лесковца“, говори Зоран Врбарац умјетнички кореограф.

Сви присутни су се лијепо проводили уз културно-умјетнчки програм до касних вечерњих сати, а све то је неко требао да организује. Снежана Вељо предсједница КУД-а „Ћирило и Методије“ се и ове године побринула да из 32 квадрата нове бине изађу најбрже и најмлађе ноге које су заиграле на фестивалу. Овим путем пружамо сваку подршку у жељи да се услови догодине побољшаљу како би и даље с поносом гледали наше младе наде.

Новинар Јована Јакшић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар