У Београду одржана је промоција спомен-плоче Саве Мркаља и изложба посвећена његовом животу и раду

235 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ РЕФОРМАТОРА СРПСКОГ ЈЕЗИКА


„Сава Мркаљ је био први српски филолог, реформатор српске ћирилице и српског језика, полиглота, учитељ, филозоф и монах. Ове године, када обиљежавамо 235 година од његовог рођења, коначно ће у његовом родном мјесту, Сјеничаку на Кордуну, бити постављена спомен-плоча, коју вам, уз његово дјело, данас представљамо. Спомен-плоча у част овог јубилеја, израђена је у умјетничкој ливници „Кузма“ у Смедереву и на јесен ће бити постављена у његовом родном мјесту Сјеничаку на тамошњој недавно обновљеној српској цркви“, рекао је уводничар и водитељ ове промоције, Синиша Рудан на отварању скупа.

Промоција спомен-плоче Саве Мркаља и избожба посвећена његовом животу и раду одржана је 5.августа у Клубу „Тесла“ у Београду

 

ПИШИ КАКО ГОВОРИШ


Др Момчило Суботић, научни савјетник Института за политичке студије у Београду, великом броју поштовалаца Мркаљевог дјела, окупљених у Клубу Тесла у Београду, говорио је о значају лингвистичке реформе Саве Мркаља и њеном утицају на каснији развој српског језика. Суботић је нагласио да је послије два вијека занемарен значај дјела овог најпросвјећенијег Србина са почетка 19. вијека и истакао потребу да се врати у школске програме.

„У свом дјелу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ из 1810. године, Мркаљ се залагао за примјену фонетског писма базираног на народном језику и правилу “пиши како говориш”. Тадашњу старословенску и црквенословенску азбуку, која је имала 46 слова, а према неким изворима и више од 50, свео је на 29, од којих се већина налази и у данашњој азбуци. Вук је био одушевљен Савином реформом и уврстиће је у своју Писменицу из 1814. године “, истакао је др Суботић додајући да ће се Вук на основу тих правила „пиши како говориш“ и „читај како је написано“, те твдрње Доситеја Обрадовића „да се нација своди на језичко питање“, водити у својим дјелима до краја свог живота.

Суботић је такође навео да Српска православна црква није прихватила Мркаљеву реформу ћирилице те да је након објављивања дјела „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ имао озбиљних проблема. Како од митрополита Стефана Стратимировића, до каснијег патријарха Рајачића, који га је буквално истјерао из манастира Гомирје, гдје се замонашио и боравио од 1811-1813. године. Рајачић му је, по ријечима Суботића, чак рекао, „да он јесте образован, али да није паметан, јер да је паметан не би дошао у манастир“. Након тога је Сава Мркаљ, одлазећи из Гомирја у недостатку братске хришћанске љубави, једноставно почео да лута.

Душан Вукојевић Марс рекао је да се и након 200 година дјела Саве Мркаља потврђују и данас у пракси. Да је било по Савином ми не бисмо имали никаквих проблема са било каквим хрватским језиком, не бисмо имали са бошњачким, једноставно бисмо мали чист српски језик, рекао је у свом говору Марс.

– Сукоб настаје између Саве и СПЦ, кога црква избацује из манастира, а разлог није тешко наћи, он је дирнуо у темељ цркве. Лакше је владати неписменим народом, који не иде у школе, јер ако јужнословенски језик избаците из школа и уопште образовања, ви сте ударили директно у сам систем владичанства, јер из тога потиче њихова снага, коначно њихова власт – прокоментарисао је негативне реакције СПЦ према Савином дјелу.

 

ШКОЛА У БУСИЈАМА ДА ПОНЕСЕ ИМЕ САВЕ МРКАЉА


Сава Мркаљ је био инспирација академском вајару Љубиши Манчићу из Београда. Он је аутор спомен-плоче која је прије двије године постављена у Бечу, мјесту где је 1833. године Мркаљ умро. Мркаљ је био и инспирација сликарки Љубици Мркаљ, на чију је идеју ово обиљежје постављено у главном граду Аустрије. Присутнима је представљена и спомен-плоча која ће бити постављена у Мркаљевом родном мјесту, Сјеничаку на Кордуну, у данашњој Хрватској, поводом 235 годишњице од његовог рођења. Ово обиљежје је настало захваљујући иницијативама породица из Сјеничака: Влајнић, Мркаљ и Данчуо, које данас живе у Чикагу и које су финансирале њену израду и постављање.

– Имао сам ту привилегију да прво поставим спомен-плочу на мјесту гдје се Саво упокојио, што можда и није лоше јер је већ након двије године прорадио српски инат па је дошло до тога да се и у његовом родном мјесту постави обиљежје – био је кратак Љубиша Манчић, наглашавајући да је почаствован што је присутан на овом скупу и да се још увијек сјећа војничких дана који га вежу за Карловац, односно Кордун.

Предсједник „Крајишког привредника“ из Београда, Мирко Радаковић је упознао присутне са иницијативом да новосаграђена основна школа у земунском насељу Бусије понесе име по Сави Мркаљу. Била би то прва школска установа у Србији са његовим именом. Посљедња школа која се звала по Сави Мркаљу била је у Сјеничаку, али је послије прогона српског становништва са Кордуна она угашена.

Скоро три деценије у Сјеничаку је службовао свештеник протојереј ставрофор Чедо Савичић, дјелећи са Кордунашима добро и зло, а веће зло од Олује ни њега ни његове земљаке није могло да задеси.

„У потпуности подржавам да школа у Бусијама носи име Саве Мркаља и мени ће бити част да одем са одабраном делегацијом до владике Василија и да образложимо зашто би тако требало да се зове. А што се тиче оних који претендују да се школа зове другачије има тамо и вртић и других установа или улица, којима се може дати њихово име“, истакао  је отац Чедо и подсјетио да је 25 година службовао у том крају, али да ни прошле власти, а поготово садашње, ништа нису урадиле да се кућа и околина у којој је рођен Сава Мркаљ обнови и уреди.

Управо је и Синиша Рудан у име организатора овог скупа представио и идеју да се у његовом родном селу Сјеничаку на Кордуну, подигне спомен кућа. Да то буде аутентична кућа брвнара, а на тај начин, поред успомена на Саву Мркаља, био би сачуван и дио архитектуре из његовог доба.

-У ту сврху смо формирали Српски културни центар Сава Мркаљ, са сједиштем у Бусијама са једним јединим циљем а то је реализација идеје о спомен куђи. Надам се да ће нам се у реализацији прикључити и државне институције у Србији и Републици Српској, српске институције у Хрватској, као и бројна избјегличка удружења у Србији. Нажалост, до сада барем када је Мркаљ у питању, све је остало на напорима неколико појединаца- закључио је ову промоцију Синиша Рудан, додајући да је Мркаљево дјело коначно потребно „извући из нафталина“ и адекватно афирмисати у срспкој науци, у српским школама и српској јавности, како у Матици тако и широм свијета.

Сви присутни су потом погледали спомен плочу, изложбу, организовану у сарадњи са удружењем Крајишника из Панчева и већина потписала иницијативу да се основна школа у Бусијама назове именом Саве Мркаља. Наредни научни скуп везан за Саву Мркаља одржаће се 4. октобра у Београду, у организацији удружења „Ћирилица“, о чему је између осталог говорио Милорад Ђошић, предсједник овог удружења.

Текст: Жељко ЂЕКИЋ
Фотографије: Жељко Ђекић и Светозар Данчуо

 

БИОГРАФИЈА У БРОЈКАМА


1783. године Сава Мркаљ се родио у Ласињском Сјеничаку, заселак Мркаљи,

1798. завршио је основну школу у Сјеничаку, а богословију у Карловцу.

1799. године добио је ослобођење од војне обавезе.

1799 до 1801. године у Госпићу ради као учитељ „славено-сербске“ школе од

1803-1804. године школује се у Загребу и завршава оба семестра прве године Архигимназије.

1804-1806. године је студент филозофије у Загребу на Краљевској академији знаности што одговара 3. и 4. разреду гимназије данас.

1807-1810. године у Пешти на универзитету изучава филозофију и математику.

1810. године појавила се Сало дебелога јера либо азбукопретрес” , након чега се Мркаљ, због жестоких реакција на књигу, склања на родни Кордун па у манастир Гомирје.

1811. године пише молбу да се замонаши у Гомирју. Из молбе сазнајемо да зна њемачки и латински. Знао је и француски, а разумјевао је грчки и јеврејски. Словио је за једног од најученијих Срба свог времена. Закалуђерио се крајем јула 1811. (ђакон Јулијан).

1813. године напушта манастир.

Од 1813. до 1825. године није могуће утврдити са потпуном сигурношћу гдје је боравио и шта је радио. Био је углавном учитељ луталица. Зна се да је био у Турској, у банатском манастиру Св. Ђурђа на Фрушкој гори.

1820-1822. године у Далмацији је неко вријеме био учитељ у Дубровнику па у Шибенику гдје ради у канцеларији Бенедикта Краљевића.

1825. године држи приватне часове латинског језика у Карловцу,

1826. године завршава у затвору у Глини, због насртаја на човјека којем је предавао латински, а највјероватније као посљедица душевне болести.

1827-1829. борави у карловачкој, а затим у бечкој болници

1833. умире у душевној болници у Бечу.

 

МРКАЉ СЕ ОСТВАРИО И КАО ПЈЕСНИК


У културно умјетничком дијелу програма, глумица Дијана Влајнић Драгин говорила је стихове двије Савине пјесме „ Јао, јао, јао тристо пута” “ и „Земунцима од Мркаља“. Сава Мркаљ је према доступним подацима написао 13 пјесама. Писао је како се наводи на „сремици“, односно екавици. Програм је са двије сјајне интерпретације отворила женска пјевачка група АКД „Нови Београд“, а мушкој пјевачкој групи КУД „Петрова гора- Кордун“ припала је част да затвори ову манифестацију. КУД „Петрова гора-Кордун“ његује кордунашку ојкачу која је у процесу регистрације као нематеријално насљеђе Срба Крајишника, а једна од изведених пјесама била је инспирисана и животом Саве Мркаља.

 

ЈУБИЛЕЈ СЕ ОБИЉЕЖАВА ИЗЛОЖБАМА, ТРИБИНАМА, НАУЧНИМ СКУПОВИМА


Поводом 235 годишњице од његовог рођења, а на иницијативу Светозара Данчуа, ова година обиљежава се као година Саве Мркаља. Тако је изложба о његовом дјелу одржана у Чикагу и Торонту, био му је посвећен Фестивал фолклора у Бусијама, а до краја године биће одржане изложбе и трибине у Требињу, Војнићу и Трстенику. За Свету Петку биће откривена спомен-плоча и постављена изложба у сада девастираној згради Основне школе Сава Мркаљ у Ласињском Сјеничаку.

Сабрана дјела Саве Мркаља припрема проф. др Душко Певуља са бањалучког универзитета у издању Крајишког културног центра из Бања Луке и удружења крајишких Срба из Чикага. Већ наредне године биће доспупна читаоцима. Почетком октобра у Српском културном центру „Ћирилица“ у Београду, биће одржан научни скуп посвећен Сави Мркаљу.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк