Отворена изложба Београду „Слово у камену“ – старословенско ћирилично писмо на српским православним споменицима Мркоњићког краја
Потрага за носиоцима изгубљених вјековних традиција
У Медија центру Удружења новинара Србије, у галерији Аксиос, 29. марта одржана је изложба Слово у камену старословенско ћирилично писмо на српским православним споменицима Мркоњићког краја, аутора Слободана Ћоћкала из Мркоњић Града.
Иза ове изложбе стоје године преданог, систематичног и теренског рада. Аутор је обишао 203 православна гробља на општини Мркоњић Град. Село Медна има чак 19 православних гробаља, на простору општине Мркоњић Град има 25 православних цркава. Да крене у овај пројекат мотивисало га је стално спочитавање вјековног постојања Срба на овим просторима.
– Стари Срби су учествовали у изградњи Римске империје. Имамо топониме који нам иду у прилог. У селу Бараћи има једна пољана гдје постоје материјални докази, Долабелина цеста која је изграђена 20-их година I вијека и дан данас је у употреби. 6 километара најбоље очуване римске трасе на простору БиХ налази се управо на територији општине Мркоњић Град. Имамо из средњег вијека једно велико богато насљеђе у виду споменика: мраморја, кужна гробља, дивовска гробља. Тај духовни дио изградње православних храмова, сакралних објеката је материјални доказ нашег идентитета на овим просторима, а не да смо дошли негдје тек у 19. вијеку – рекао је Ћоћкало.
Ћоћкало се осврнуо на полумјесец са звијездом на православним гробљима, и да Бошњаци тврде да је то Ислам.
– То су српски соларни симболи средњег вијека. То је стари хералдички знак простора земље Босне. Када је полумјесец на споменику окренут доље значи да је сахрањена женска особа, када је окренут горе значи мушка. У западној хералдици полумјесец са звијездом је симбол Богородице са Христом. Четири чувара Босне су хералдици, Василије Велики, Богородица са Христом, Свети Јероним и Свети Стефан.
– Сви ти симболи и све што је уткано у споменичко насљеђе је наша тапија и наш доказ.
Дрвених крстова од храстовине сачуваних има само на три локалитета: гробље у Башчанима село Густовара, Драгића гробље у Сурјану и Новаковића- Шикманово гробље у Тријебову.
– Ти крстви захтијевају трајнију заштиту, као свједоци како су изгледали и у свим осталим гробљима. Окупацијом овог простора Аустроугарске монархије 1879–1918. појављују се метални крстови који су евидентирани у Рајковића гробљу, село Густовара и Гробљу на Градини село Мајдан.
До 60-их година 20. вијека није било споменика у мермерним плочама израђевали су се у камену или дрвету.
– Мермер није био дио српске традиције, него је из помодарских разлога и услијед политичке задојености комунизмом српски народ хтио да прекине са властитом традицијом и да у духу југословенске нације изгради нови, национални идентитет.
Изложба ће неко вријеме бити у Медија центру, послије ће бити у Храму на Вождовцу.
– Ми смо исток на западу, запад на истоку. Мркоњићки простор је граница свјетова. Доста је било препуштања наших светих простора другом – закључио је Ћоћкало.
Слободан Ћоћкало је по струци инжењер, али врло активан у културном животу Мркољић Града. Предсједник је и утемељивач удружења Клуб умјетничких душа од 1998. год до данас. Од 2002. године заједно са књижевником Радмило В. Радовановићем организује Међународни конкурс ,,Пјесма над пјесмама“ поводом Тривундана или Дана заљубљених, односно Међународни конкурс хумора и сатире ,,Златни афоризам-златни (о)смијех“, као и меморијалну књижевну манифестацију Октобарски књижевни одјеци-ОКО“ од 1998. год. 10. октобра посвећену урбициду и геноциду извршеном у Мркоњић Граду (13 западнокрајишких општина) у јесен 1995. године од стране регуларне армије Републике Хрватске и Хрватског вијећа обране Херцег-Босне.
Изложбу можете погледати у албуму испод.
Текст и фото: Драгана Бокун
