Почаст погинулим борцима за ослобођење Барање
Удружење антифашистичких бораца и антифашиста Белог Манастира обележило је у суботу 25. новембра 79. годишњицу Батинске битке, једне од најкрвавијих битака у завршници Другог светског рата.
Програм обележавања 79. годишњице Батинске битке започео је полагањем венаца и цвећа на спомен обележјима на подручју Болмана, Шећеране, Брањиног врха и Белог Манастира, а завршен је код споменика палим борцима Црвене армије „Победа” подигнутом на меморијалном комплексу Батина. Венце су положили представници амбасаде Руске Федерације, Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, Општине Драж, Антифашиста Белог Манастира, Заједничког већа општина из Вуковара и др.
Под спомеником „Победа” на Батини окупљенима су се обратили ванредни опуномоћени амбасадор Руске федерације Андреј Нестеренко и председник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин.
– Током форсирања реке у првом маху овде је погинуло много бораца Црвене армије, али све их је водила жеља за победом и та победа је била постигнута. Она је отворила пут за ослобођење целог балканског полуострва. Погнимо наше главе у част свих бораца који су дали свој живот у тој тешкој бици. Нагодину ћемо обележити 80. годишњицу тог великог страдања и наша сећања о томе шта су наша браћа овде урадила биће још јача – рекао је том приликом руски амбасадор.
Изузетно хладно време и ветар који је тога дана задувао код величанственог споменика Батинској бици инспирисао је председника САБА Фрању Хабулина да окупљенима објасни колико су људи који су овде нападали укупно 66 хиљада нациста били храбри и каквог су били кова.
– Овде на овом месту борили су се људи челичног кова. Можда овај хладни дан може помоћи да замислимо колико је њихов подухват био тежак, да по таквом времену, прелазећи хладни Дунав, изврше свој задатак. Многи борци су погинули, али су ипак успели и овде се искалило једно братство по оружју између руског народа и народа Југославије. Братство по оружју тешко је заборавити и раскинути, оно траје заувек – рекао је Хабулин.
Јединице Црвене армије морале су да осигурају прелазак на другу страну Дунава како би обезбедили линију до Нађкањиже и Стоног Београда и тако окружили Будимпешту. Планирано је да 75. стрељачки корпус уз помоћ јединица из зоне Апатина пређе Дунав у пределу Батине. Прва група је морала да успостави мостобран између Батине и Апатина, отворивши пут остатку 3. украјинског фронта ка Печују и Секешфехервару и да до 15. новембра стигне до линије Топоље–Кнежеви Виногради–Биље. Јединице 51. дивизије НОВЈ су имале да наставе дуж Драве и да ослободе Барању. У бици код Батине је за 18 дана новембра 1944. године, погинуло 1.885 војника. Од тог броја погинуло је 1237 бораца Црвене армије, а из редова НОВЈ погинуло је њих 648.
Представљена монографија „Споменици НОБ-а на подручју Барање”
Након полагања венаца учесници прославе окупили су се у Спомен дому посвећеном Батинској бици где их је председник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста Белог Манастира Никола Опачић упознао са историјским чињеницама везаним за ову битку те рекао неколико речи о монографији посвећеној споменицима НОБ-а на подручју Барање која је објављена прошле године. Монографију је представио њен уредник и приређивач Јован Недић.
– Рад на овој монографији започели смо још 2020. године, а као основа за њену припрему служио нам је елаборат тадашњег Регионалног завода за заштиту споменика из Осијека из 1983. године. На основу грађе приказане у том елаборату хтели смо да припремимо једно ново издање да се прошлост не заборави, али смо дошли до закључка да то не би био приказ данашњег стања тих споменика. Ми сами нисмо имали довољно грађе па смо се обратили садашњем конзерваторском одељену у Осијеку и онда су нам етнолог Мирела Равас и фотограф Ања Мутњаковић помогли да сакупимо грађу о свим споменицима који постоје у Барањи. Оне су обишле сва барањска насеља пронашли све те споменике, чак и неке којих у поменутом елаборату није било, и поново их фотографисале. На тај начин добили смо грађу уз помоћ које смо припремили ову нашу монографију – рекао је Недић.
На основу пријашњих и тих најсвежијих фотографија споменичке баштине НОР-а у Барањи приређивачи су дошли до охрабрујућег закључка да су на овом подручју сви ти споменици очувани.
– Споменици или спомен-плоче постојале су у тридесет насеља у Барањи и сви су, у бољем или лошијем стању, сачувани. Једино је споменик у Лучу добио другу намену, али он и није био споменик НОР-у него Јосипу Брозу Титу, и неколико спомен-плоча које су се налазиле на приватним кућама у Лучу, Новом Невесињу и Шећерани су или уклоњене или похрањене. Неке од њих су у спомен-центру у Болману јер неких кућа на којима су биле постављене више нема, неке су промениле власнике, а неке су биле у рушевном стању – објаснио је Недић.
Уз поменуту монографију која садржи осамдесетак страница раније је објављено неколико књига које су написали сами учесници Батинске битке, а у Болману је објављена књига Болманска битка са детаљним описом њеног тока на око 200 страница. На тај начин су обе битке документоване. Уз то Болман је и једно од ретких села које има своју монографију на 758 страница и којој је такође укратко описана Болманска битка.
Извор: срби.HR
