У Београду обиљежена 81 година од формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије

Свечана сједница поводом обележавања 81 годинe од 22. новембра 1942. Дана формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије, одржана је у сали општине Нови Београд 25. новембра.

Догађај су организовали Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „НИКОЛА ТЕСЛА“ и 35. Личке ударне дивизије, Секција ратне јединице 7. Банијске НОУ дивизије и Удружењe бораца Кордуна, 8. Кордунашке НОУ дивизије, ратова 1990-1999 и њихових потомака.

Свечаност је почела интонирањем химнe, „Боже правде“ и песме, „На Кордуну гроб до гроба“,а затим минутом ћутања сви присутни одали су почаст свим погинулим, несталим и страдалим, не само у НОР-у 1941/45 већ и у свим Ослободилачким ратовима Србије, укључујући и ратове 1990/99 године.

Окупљеним поштоваоцима и потомцима НОР-а прво се обратио предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац који је подсјетио шта је навело српски народ Кордуна, Босне, Баније, Лике и Славоније на подизање устанка.

„Након капитулације Краљевине Југославије војни обавезници из свих крајева су кренули својим кућама, многи од њих су на том путу убијани или одведени у логоре. Домобрани и усташе оскрнављују српске цркве и у њих доводе Србе гдје их крвнички туку и након тога звјерски убијају. Сељаци који нису одмах ликвидирани одвођени су у усташке логоре. Главни мото усташа био је да једну трећину Срба побију, једну присилно прекрсте и једну трећину протјерају. По збјеговима широм ових подручја нејач са мајкама проводе гладни и боси по сњегу, а на повратку ту нејач затекла су само згаришта у својим селима. Убијани су Срби на кућним праговима. Жртве су често после злочиначког мучења уз стогове сена живи спаљени. Хрватски фашисти ни за кога нису имали милости. Невину српску дјецу су монструозно убијали и такмичили су се у измишљању најмонтруознијих начина мучења и убијања. Тестерама су одсјецали главе. Тако је дошло до буђења народа, па је командант Кордунашког подручја Никола Видовић и његови сарадници формирали сеоске страже, одреде од којих касније стварају батаљоне и бригаде, што затим сачињава окосницу 8. Кордунашке дивизије коју је чинило 99 % српског народа. Пола вијека касније 1995. године исто зло само у другом руху уз помоћ НАТО пакта избрисало је народ овог подручја са својих вјековних огњишта. Ми се данас сјећамо тих жртава и клањамо се њима. Не можемо рећи да смо задовољни што смо дошли у Србију, јер бисмо радије били на своме. Али овде смо прихваћени, добили смо право на школовање, запослење, све оно што је Србија могла у том тренутку јер је била под санкцијама и на свему јој хвала“, поручио је Шкаљац.

Испред Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „НИКОЛА ТЕСЛА“ и 35. Личке ударне дивизије присутне је поздравио Вељко Жигић и истакао да сви који су потомци бораца НОР-а треба да буди поносни.

„ Када се једном народу ишчупа коријен сјећања на његову прошлост, на његове јунаке и војне побједе и када му се ишчупа историјски коријен постојања и битисања, он постаје ништа друго него „зомби руља“. Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свијести, престаје да има узоре и за њега ништа више није свето, па ни жртве које су поднијете, да би он данас уопште и постојао. Зато учимо и чувајмо своју српску историју!“, истакао је Жигић.
Водитељ програма Бојана Вучић прочитала је реферат о борбеном путу све три поменуте дивизије.

„Све три јединице преко 92 посто биле су српске. По територијалној припадности биле су хрватске. Борци се томе нису противили, вјеровали су у поштење и искрене циљеве рата. Само формирање ових јединица настало је као одговор на бестијалне злочине НДХ над српским народом”, рекла је Бојана Вучић и навела да је на Кордуну од 82 хиљаде Срба прије Другог свјетског рата, крај рата дочекала је једна половина, да би 2001. године на Кордуну била једна шеснаестина у односу на 1941. год. или око 5 хиљада старијих особа.
“Када из данашње перспективе сагледамо дешавања у Другом свјетском рату, са жаљењем можемо рећи да је за нас Србе то била Пирова побједа. Кажу да је срећан народ онај који има сиромашну историју. Наша историја је превише богата. Међутим, ми данас морамо да чувамо сјећање на наше храбре претке који су голоруки устали у одбрану својих породица и идентитета који их је нажалост увијек скупо коштао”, порука је из реферата Бојане Вучић.

Ненад Абрамовић, представник Секције ратне јединице 7. Банијске дивизије нагласио је да је та дивизија највише страдала на Сутјесци, од 4 хиљаде бораца само 400 се вратило на Банију.

„На Банији нема породице из које неко није страдао у овом периоду. Превише смо ми ћутали о томе, а наша је обавеза да нашим млађим нараштајима пренесемо праву истину о злочинима. Треба знати да су Београд ослобађале Крајишке бригаде. Захвални смо данашњој власти што нас је прихватила и што се његује култура сјећања и историја страдања нашег народа.

Испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије свечаној сједници присуствовала је Сања Лакић, помоћник/ца министра, која је присутне поздравила и поручила да је ово министарство на располагању свим борачким удружењима и да ће и убудуће радо подржати све добре идеје усммерене ка његовању традиције.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изразио је задовољство што присуствује обиљежавању оснивања три славне дивизије НОР-а.

„Њихови припадници су у народно-ослободилачкој борби показали јунаштво и спремност на жртву и због тога заслужују наше најдубље поштовање и дивљење. Ми смо свједоци чињенице да у Туђмановој Хрватској више од три деценије је на дјелу радикални историјски ревизионизам чији су елементи да се партизани представе окупаторима, а усташки зликовци борцима за хрватску слободу, да се величансвени устанак српског народа у Србу прикаже као великосрпска побуна против тобоже легалне хрватске државе и да се највећа фабрика смрти на Балкану, Јасеновац, прикаже као сабирни и радни логор. Због тога је од стратешког значаја да Скупштина Србије донесе Резолуцију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, да се одреди Дан сјећања на српске жртве геноцида за шта предлажем да то буде 10 април, управо дан када је основана злогласна држава НДХ и да тог дана по узору на Израел два минута читава Србија стане, да се чују црквена звона и да сви грађани тада стану мирно и одају почаст жртвама геноцида. Такође, потребно је да Србија оснује „Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ“, навео је Линта уз напомену да су то основни елементи за борбу за међународно признање геноцида.

Говорећи о ратовима 1990-1995 године рекао је да јеТуђманов режим наставио оно што је започео и Анте Павелић, а то је да створи етнички чисту Хрватску државу, без Срба.

„Крајишки борци су се борили часн поштено за свој народ током тог периода. Лично сам у Скупштини Србије водио борбу да се исправи неправда према крајишким борцима и да Србија донесе закон којим ће признати све припаднике Војске и полиције РСК за читаво вријеме рата у двоструком трајању, као што су признати крајишки официри и подофицири што није усвојено. Мислим да ће Србија признати крајишки народ тек кад буде признала крајишке борце. Наставићу да се борим да се пружи стручна правна помоћ у оквиру Министарства правде српским борцима које прогони хрватско правосуђе са циљем да донесе што више лажних пресуда да би потврдили лажни мит о домовинском рату по коме су Срби злочинци и агресори, а Хрвати ослободиоци и жртве“, поручио је Линта и додао да је време да Србија оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије у којој би се квалификовани стручњаци бавили приказивањем истине о нашем народу, о карактеру ратова. Важно је да се зна да су Срби водили одбрамбене ратове и да су само бранили своје од злочиначких политика у Загребу, Сарајеву и Приштини.

Међу бројним поштоваоцима и потомцима НОР-а скупу су присуствовали слиједећи гости: представник Комесаријата за избеглице Милојко Будимир, представници СУБНОР-а Србије Ратомир Слепчевић и Станислав Рескушић, предсједник СУБНОР-а Београд Бора Ерцеговац, испред СУБНОР-а општине Земун Бранко Миланковић, представник Секције Прве пролетерске бригаде Бојана Мирчетић, предсједник Коалиције удружења избеглица у Србији Миле Шапић, испред Координације избјеглих и расељених лица Милан Жунић, испред Удружења „Завичај“ Тања Абрамовић, предсједник удружења бораца Републике Српске Крајине Милан Гаћеша, испред Удружења Будимо људи из Батајнице Владо Новаковић, предсједник Удружења Кордунаша и потомака Кордуна Петар Шаула, предсједник Удружења Осме Кордунашке из Кљајићева Слободан Михајловић, предсједник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић, испред Удружења Крајишких бригада генерал Мићо Грубор, предсједник Удружења Глас Крајине Ђуро Црљеница и многи други.

На крају свечаног скупа уручене су захвалнице – повеље, онима који су дали велики допринос у очувању сјећања и афирмацији НОР-а и одбрамбеним ратовима (1990-1999).

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су мушка и женска пјевачка група Културне заједнице Крајине, КУД „Петрова Гора- Кордун“, КУД „Ћиро- Личка калдрма-Дрвар“, гуслар Никола Ђапић и пјесникиње Милка Шолаја и Вида Зец.

новинар „Српског кола”
Весна Пешић