Представа о Диани Будисављевић одушевила публику у Даљу

У организацији Удружења „Ђорђе Оцић“ у Даљу је 12. септембра одржана монодрама „Пу, спас за све нас“ по мотивима дневника Диане Будисављевић у извођењу глумице Јелене Пузић.

Двориште родне куће даљског књижевника Ђорђа Оцића послужило је као бина за извођење монодраме „Пу, спас за све нас“ глумице Јелене Пузић. Пре самог почетка представе публика је испунила широки дворишни простор типичан за овај крај а организатори су због великог одзива публике, уз све прописане мере предострожности, морали да обезбеде и више столица него што је било предвиђено.

– Ова представа је одабрана зато што је емотивно снажна и до сада није извођена у Хрватској. Настала је пре филма „Дневник Диане Будисављевић“, који је много тога овде покренуо и иницирао да та хумана жена уђе и у школске уџбенике. Прича је значајна зато што говори о вечитој теми, о борби добра и зла. Представа се изводи у овој кући из које је мој отац одведен у усташки сабирни центар. Највећих организационих проблема било је око преласка границе, међутим захвална сам учесницима што ни у једном тренутку нису довели у питање свој долазак. Што се тиче одзива, овде су гости, пре свега, из Даља, али и из Борова, Вуковара, Бијелог Брда и осталих оближњих места. То сматрам веома значајним јер указује на то да је овако нешто овде потребно – појашњава председница Удружења „Ђорђе Оцић“ и ћерка књижевника Дејана Оцић која је на овај начин почела да остварује план удружења да културне садржаје из Београда пренесе овдашњој публици.

Идеја о овој представи која се базира на раду хуманитарке Диане Будисављевић редитељки и глумици Јелени Пузић родила се након што је погледала документарну емисију о Јасеновцу и тада је први пут чула за ову Аустријанку са загребачком адресом.

– Било ме је срамота што сам тек тада први пут чула за Диану па сам решила да направим представу. Немам никакву породичну везу са причом, али је то можда нешто најпотресније што сам чула у животу. Довољно је потресно да ме је натерало да годину дана радим на представи и играм је три године, а надам се да ћу је играти до краја живота. Премијера монодраме је била у априлу 2017. године у установи културе „Вук Караџић“ у Београду. Већ смо играли на отвореним сценама, у портама цркава, али никад на кућном трему као што смо вечерас. Ово гостовање је дивно протекло, амбијент је прелеп, дивно смо дочекани и надамо се да ћемо доћи поново. Неколико пута смо играли пред људима које је Диана спасила и то је увек посебно извођење. Трудим се да током представе не размишљам о томе, али то носи у атмосфери нешто што је разликује од других играња – објашњава глумица, редитељка и идејни творац овог дела Јелена Пузић.

У публици и „Дианино дете“

Један од десет хиљада „Дианине деце“ односно дете које је из усташког логора спасила Диана Будисављевић јесте Милорад Јандрић из Вуковара, који се појављује и у наведеном филму. Чика Милорад је живахни деведесетогодишњак који заинтересованима стрпљиво прича своје успомене из тешких логорашких дана, али и објашњава како је сазнао да га је спасила управо загребачка хуманитарка. Као и све друго што је везано за Диану Будисављевић и тематику страдања српске деце у логорима НДХ, и ову представу доживео је посебно емотивно.

– Ја сам са данашњим даном и овим што је овде приказано заиста одушевљен. Драго ми је да теме које су дуго биле табу излазе на видело и био бих срећан кад би се са тим темама посебно упознали млади. Филм Дане Будисављевић постигао је велики успех и када сам чуо да је донесена одлука Владе и Министарства културе Републике Хрватске да ће бити приказиван у школама деци од 13. до 18. године то ме је обрадовало, јер садржај филма али и вечерашње монодраме треба да буде у јавности, да се види и да људи знају шта се догодило – каже Милорад Јандрић који је као дете 1941. године остао без великог дела породице, а следеће године, заједно са стотинама друге деце одведен у логор Стара Градишка.

Потписан протокол о сарадњи са Задужбином„Жарко Видовић“

Дан после ове представе у манастиру Јасеновац откривена је спомен-плоча српском историчару цивилизације Жарку Видовићу, великом пријатељу књижевника Ђорђа Оцића. Одржавање представе у Даљу била је прилика да председница Удружења Дејана Оцић потпише протокол о сарадњи са управником Задужбине „Жарко Видовић“ из Београда Милошем Тутушем,који је присуствовао овој монодрами.

– Управо та веза Ђорђа Оцића и Жарка Видовића за живота се наставља и кроз везу институција које су настале на њиховој заоставштини, књижевним делима. Жарко Видовић је био наш једини историчар цивилизације, историософ, философ и историчар уметности, једна свестрана личност. Након што је неко време био у затвору у Сарајеву, пребачен је у Јасеновац, а затим у логор Старо Сајмиште, Немачку па на крају у норвешки логор Нарвик. Његов кратак боравак у Јасеновцу за нас је значајан јер је читавим тим боравком на познатим стратиштима сведочио о логорашкој трагедији до краја живота. Наша задужбина је основана по благослову Светог архијерејског синода Српске православне Цркве, непосредно после Жарковог упокојења 2016. године. Првенствени задатак нам је да сачувамо рукописе Жарка Видовића и да публикујемо сабрана дела овог историчара. Први том је већ изашао и планирамо ускоро да се у штампи нађу нова три тома од планираних 30 томова – објашњава Тутуш.

Удружење „Ђорђе Оцић“ основано је крајем прошле године у Даљу са циљем неговања успомене на дело овог српског књижевника који је и творац кованице „Ердабово“, која именом повезује места Ердут, Даљ, Борово и Вуковар и дефинише их као јединствен простор.

– Вечерашња представа је централни догађај за ову годину што се тиче рада удружења. Након што је Ђорђева ћерка иницирала оснивање овог удружења, нас неколико пријатеља и познавалаца дела овог књижевника смо на то афирмативно одговорили, сакупили се и покренули причу. Надам се да је она макар вечерас успела да пошаље позитивне емоције и да пружи људима одређени културни садржај који нису имали прилику до вечерас да виде – каже један од оснивача и члан управног одбора Удружења „Ђорђе Оцић“ Александар Илинчић.

Уз Јелену Пузић, у монодрами „Пу, спас за све нас“ учествовала је и пијанисткиња Соња Лукић, текст је написала Нина Џувер, а музику Матија Анђелковић.

Преузето са: СРБИ.хр