Преображењска светковина у Крки и Кистањама

Преображењски дани у општини Кистање обележени су низом културних и спортских догађаја. Најсвечаније је било на сам дан празника Преображења, у манастиру Крка и испред храма светих Ћирила и Методија где се традиционално окупља на стотине верника који светкују овај велики празник и негују своје православне обичаје.

Према народном веровању, Преображење је празник када се „преображава и гора и вода”, када се почиње јести грожђе и престаје купање у рекама. Празник је то који се у хришћанском свету обележава као молитвена успомена на дан када се Господ Исус Христос преобразио на гори б, чинећи видљивом своју божанску природу. За народ Буковице, у Далмацији, Преображење је вековима синоним за највећи сабор православног света на овим просторима. Тако је било некада, тако је остало до данас.

О православним обичајима и народним веровањима везаним за празник Преображења Господњег у Далмацији, могло би се надугачко и нашироко причати. У кршевитим крајевима Буковице, каменитим и сиромашним селима далматинске Загоре, где је вековима уназад православни живаљ очувала понајвише чврста и јака вера, манастир Крка био је светионик, стуб и ослонац, место сабирања највећег броја верника током летњих саборовања. О празнику Преображења реке људи из свих крајева Далмације сливале су се управо у манастирску порту, неки ходочашчећи боси километрима, неки у наручју носећи нејач, а сви са молитвом и вером да утеху, излечење и спас од овоземаљских брига пронађу управо на овом светом месту. На светковину Преображења увек се одлазило дан уочи самог празника па би се та августовска ноћ, звездано небо обасјано месечином, звуци цврчака, мириси тамјана и реке Крке што уз манастир тихо тече, уз све оно што се те ноћи изговори, или осети погледом у пристигли народ, описивали и препричавали данима и недељама након тог, речима тешко описивог, али посебног догађаја.

На бол у босим табанима која су камењем и кроз драчу и купину ходила, или леђима која су на тврдој ледини ноћила, брзо се заборављало. Важније од тога било је на време, „за видела” стићи, и стоку намењену храму предати. Даровано благо још је једна, посебна прича. По сведочењу и причама још живих, старијих генерација, али и запамћених у предањима оних који овај свет одавно напустише, у време највећег сиромаштва и глади, најбоље грло стоке поклањало се манастиру. Неретко и од гладних уста одвајано, али за здравље и спасење фамилије намењено, најбоље благо из домаћинства било је саставни део заветног, ходочасничког пута у манастир. И, како је народ сведочио, није га требало ни везати ни водити уским стазама којим је први пут ходило, само би пред газдом ишло све до светиње. А то је тек мали део сведочанства о поштовању и светковању празника Преображења у манастиру Крка.

О Преображењу Буковица поново оживи

Деценијама након немилих нам догађања на овим просторима, бројни обичаји су изостављени, неки заборављени, али поштивање празника и одласци у Крку, ма колико другачији данас били, опет на срећу нису прекинути. Баш у дане Преображења преобрази се, макар на кратко, и цела Буковица. Оживе пусте улице, зачује се граја у утихнулим засеоцима, поново широм отворе дотрајали прозори, гриље и капије на затвореним кућама, дворишта одједном постану пуна живота, прела и гласног смеха, а некадашња игралишта деце и такмичарског духа који је, између осталог, овај народ вазда красио. Из године у годину, охрабрени доласцима све већег броја људи који свој крај нису заборавили, Кистањци су се окренули осмишљавању и реализацији културних и спортских садражаја којима би испунили дане уочи Преображења, створили нове успомене и оживели оне старе, незаборављене.

У прилог томе ове године сведочи и ликовна колонија током које су уметници из Србије, али пореклом из ових крајева, бојама на платнима стварали мотиве симболичне за овај народ и крај. Поред ликова светитеља, на сликама су се нашли и далматински манастири, капије Бурнума, река Крка, мотиви сухозида, магараца и смиља, и готово свега онога што на Далмацију асоцира.

– Били смо овде прошле године истим поводом, а период од тада у мислима о овом крају и са ишчекивањем да поново дођемо. Већина нас потиче одавде, овде смо рођени и најлепше дане младости овде провели, па нам је част бити и делом једне мале колоније која ће иза себе оставити своје радове као дар овом месту. Кад нисмо овде носталгија и љубав према свему овоме нас вежу за Далмацију, а када дођемо осећај је као да никада нигде нисмо ни одлазили – укратко каже Душанка Цупаћ.

Она је рођена Бенковчанка која се сликањем бави годинама, али почетке и разлоге бављења сликарством опет везује за Далмацију.

– Моји преци су у кући одувек чували икону Светог Николе, наше крсне славе и заштитника нашега дома. У она времена када није било дозвољено славити славу, а ни бити православац, та икона је увек била брижљиво чувана од туђих погледа, скривана и поново враћана на зид. За време последњег рата, када је и наша породица била део избегличке колоне, икона Светог Николе била је највредније што смо понели са собом. Стицајем околности, због свега што нам се тада дешавало, превише нас у једном возилу,  у читавом том хаосу икона је нестала, изгубили смо је и то је било нешто за чиме смо највише жалили. Из тог разлога, из жеље да у нашем дому поново имамо такву, идентичну икону оној некадашњој, ја сам кренула да се бавим сликарством. Годинама сам радила, наново и наново сликала, учила, све док нисам успела да насликам икону какву смо некада овде у кући имали. То је био мој завет, мој дуг који сам морала испунити –прича Душанка која већ годинама живи и ствара у Војводини, али дуг свом крају, како каже, настоји да одужи макар делима која овде ствара и оставља.

Промоције књига, радионице, спортски сусрети

Поред сликарске колоније, у дворишту Дома културе у Кистањама, одржано је и књижевно вече током је представљена књига „Од Буковице до свемира” Маринка Олуића, родом из Билишана, али и књига поезије „Светлошћу бојим дане” ауторке Мире Грчић, родом из Ђеврсака.

Традиционално већ одржани су и „Кистањски заласци сунца” и радионица „Буковица грокти”, док се након тридесет година у Буковици поново заиграло и „Бирачко коло”. Уз све то, ни присталице спортских догађаја нису остале ускраћене. Турнири у фудбалу и балотама поново су били прилика да се одмере снаге у овим, што старим традиционалним, што новијим спортовима, али и да се балоте поново врате у „зог” из којег су потекле.

Најсвечаније је, како то и доликује, било на сам дан празника Преображења. Окупило се тога дана поново и младо и старо, и они који су утабананим стазама од детињства ка Крки газили, али и они рођени далеко одавде, они које су родитељи у нарамку донели на извор православља и духовности у срцу Буковице. И гости су о великом празнику и дану пристигли са свих крајева, од Србије, Републике Српске, свих крајева Републике Хрватске  па до најудаљенијих континената.

Свету Архијерејску Литургију служили су Нјихова Преосвештенства Епископи бихаћко-петровачки Сергије, западноевропски Јустин и далматински Никодим, уз саслужење свештенства и монаштва далматинске али и других епархија СПЦ.

Беседећи о значају празника Преображења, епископ Сергије обратио се окупљеном народу.

– Господ од нас тражи да се преобразимо украшавајући се светим врлинама. Целокупно Јеванђеље, а самим тим и ова данашња Блага Вест није ништа друго до уподобљавање Богу. Оно нам даје те силе, даје нам упутства и препоруке како да постанемо свети и Божији, како да постанемо Христолики у данашњем свету. Јеванђеље је ту као водич, као Сам Христос Који нас позива к Себи дајући смернице духовног живота кроз љубав према ближњима, кроз напредовање у врлини, кроз одбацивање страсти и порока прилазећи на тај начин све ближе и ближе Богу. Нека би дао Господ да сви јасно угледамо ону светлост васкрслог Божанства која се данас излива на свакога, да свој ум и срца уподобимо Апостолима, те да ово свето место и свако свето место где се божанствена служба врши постане део Тавора одакле ће се нестворена светлост Божанства постати дио свих нас – пожелео је Епископ бихаћко-петровачки.

Верницима окупљеним у манастирској порти потом се обратио и домаћин, епископ далматински Никодим.

– Окупили смо се управо да бисмо се кроз учествовање у светој Литургији молили Господу да нам опрости грехе и да се смилује на све нас. Постоји једна црквена песма која каже да бисмо, када се окупљамо у храму Божијем, требали да оставимо сваку животну бригу. Значи, када смо на Литургији не бисмо требали да размишљамо ни о чему другоме, него о Богу и нашем односу са Њим и са ближњима. Мени је посебно драго што смо се данас окупили у овако великом броју и надам се да ћемо се тако у радости окупљати на многа и блага лета, јер је то оно на шта смо позвани и да ћемо кроз то наследити Царство Небеско које је главни циљ и сврха за нас хришћане –поручио је Епископ далматински, захваливши се на доласку двојици епископа, али и сабраном народу који својим доласком потврђује веру својих предака, приврженост и љубав према свом крају.

Након литургијског славља освештано је грожђе које се, симболично, дели и једе баш од овог Празника. Ни у остатку дана у Крки није се мање осетила празнична, саборна радост. Реке људи сливале су се до вечерњих сати, да баш на овом месту упале свеће за своје претке и потомке, да молитве Господу узнесу у крчкој светињи из које су широм земље отишле генерације и генерације епископа, монаха и свештеника, али и људи чији су трагови уклесани на сваком камену који до Крке води.

У смирај дана празнична светковина окончана је испред храма посвећеног Светом Ћирилу и Методију, у центру Кистања. Културну манифестацију „Преображењски сабор” увеличали су гости СКД „Др Младен Стојановић” из Приједора, СКД „Просвјета” сплитског пододбора, ојкачка група „Кистање”, радионица „Буковица грокти”, Јово Цвјетковић певач севдалинки, у присуству великог броја званица, политичких представника српске и хрватске заједнице, али и окупљеног народа ван граница Буковице.

До дубоко у ноћ из грла се чуло :

„Ја са прела, мјесец преко дола

Ој Мјесече, ‘оће л’ брзо зора…”

Сусрети, дружења, састанци и растанци обележили су и овогодишње саборовање о Преображењу у Кистањама, са једнаким жељама као и свако претходно, да наредне године народа буде још више, да ови крајеви у будућности поново оживе и да воштаница упаљена у Крки буде симбол још чвршће вере и сигурнијег опстанка.

Извор: срби.HR