Прича о породици Дунђерски је прича о настанку и пропасти српског грађанства

У оквиру свог програма средом и мартовског дружења са Матицом српском вуковарска Установа у култури Српски културни центар организовала је јуче представљање Зборника радова са научног скупа посвећеног породици Дунђерски одржаног 2021. године у Србобрану.

У испуњеној сали Српског културног центра у Вуковару синоћ је представљена књига „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Програм је одржан у оквиру „Месеца Матице српске”, новог програма СКЦ-а насталог као резултат вишегодишње сарадње између ове две културне институције која је на овај начин подигнута на још виши ниво. Књигу су вуковарској публици представили управница рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић, управница послова Матице српске Јелена Веселинов и уредник издања др Милан Мицић.

– Зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” настао је као резултат протокола о сарадњи између Матице српске и општине Србобран. Заједничка тачка до које смо дошли било је истраживање о породици Дунђерски и њеном значају за српску националну историју и културу. Породица Дунђерски је у свом трајању обележила скоро век и по српског постојања у Војводини, некадашњој јужној Угарској, и била је симбол српског грађанства. Кроз њу можемо да пратимо како је то грађанство настајало, како се развијало и како је на крају и нестало после 1945. године. Породица Дунђерски је, дакле, симбол тог времена и симбол грађанства које је аутохтоно, које је настало у оквиру Хабсбуршке монархије и у себи је спојило све оно што је део српског индентитета заједно са средњоевропском културом, начином одевања, размишљања, вредновања и пословања – рекао је др Милан Мицић након програма.

Прича о тој некада великој и моћној породици и данас заокупља пажњу истраживача, а све чешће она се помиње и у филмској уметности. Међутим, и даље се све углавном своди на приче анегдотског садржаја попут приче о љубави између Лазе Костића и Ленке Дунђерски или о великом материјалном богатству ове породице.

– То није била само породица земљопоседника и индустријалаца, него је имала и огроман друштвени и културни утицај. Деловала је на широком плану кроз свој хумани рад и културу на разним пољима и то је била једна породица која је мењала и себе и простор у којем је трајала и живела, која је 1919. године имала 16 000 катастарских јутара земље, четири дворца, две фабрике пива, фабрику тепиха, породица која је између два светска рата утицала на формирање Новосадског сајма, која је током 19. века у Новом Саду градила позориште и која је напослетку доживела да се њена моћ и друштвени утицај урушава. То урушавање започело је у време Краљевине Југославије током аграрне реформе, а свој нестанак породица је доживела у комунистичкој Југославији 1945. године када су јој тадашње власти не само одузели сву имовину већ су их прогласиле и за народне непријатеље. Стога, како је рекао и председник општине Србобран Радивоје Дебељачки, одржавање научних скупова и овај зборник су један од начина да се ова генерација Срба извини породици Дунђерски за историјску неправду која им је учињена после 1945. године и да се поруши зид ћутања о њој – закључио је др Мицић.

„Верујемо да ћемо успети да вратимо имовину која припада задужбини Богдана Дунђерског под управом Матице српске“
О задужбинарству и задужбинама породице Дунђерски као и о задужбинарству у Срба уопште говорила је управница послова Матице српске Јелена Веселинов која се у свом раду објављеном у Зборнику бавила реституцијом имовине Богдана Дунђерског која је након Другог светског рата национализована.

– Када је реч о задужбини Богдана Дунђерског у питању су дворац Фантаст у Бечеју, земља око 300 катастарских јутара, две куће у самом Бечеју, капела и помоћни објекти који се на имању налазе за чији повраћај смо 2012. поднели захтев Агенцији за реституцију. Након управног поступка где смо одбијени, покренули смо судски поступак којим је Управни суд све вратио на поновни поступак јер је утврђено да постоји правни континуитет између задужбине којој је одузета имовина и нас који тражимо њен повраћај. Сада смо поново на почетку и верујемо да ћемо успети да вратимо имовину која припада задужбини Богдана Дунђерског под управом Матице српске – рекла је Јелена Веселинов.

Људи на различите начине и данас помажу рад Матице српске. То више није на начин да се оснивају задужбине као посебна правна лица којима управља Матица српска већ је то даривање одређене имовине, која није само у некретнинама или новцу већ то могу бити и публикације, рукописи, уметничке слике, породичне библиотеке, уступање ауторских права и разни други облици помоћи.

Месец Матице српске у Вуковару биће настављен 22. марта представљањем књиге „Петер Хандке или правда за човека и човечност”, а гости ће поново бити Драган Станић и Селимир Радуловић као и председница Омладинског одбора Матице српске Јелена Марићевић Балаћ.

Преузето са: Срби.хр

Нема коментара

Напишите коментар