Приказ сватовских обичаја западног Срема у слици
Изложба у организацији Одбора за културу и спорт Заједничког већа општина Вуковар под називом Наслеђе предака – сватовски обичаји западног Срема у слици и речи одржана је 22. децембра у Српском дому у Вуковару.
На супротним крајевима животног века стоје рођење и смрт, као почетак и крај, а негде између ова два тренутка треба да се тражи и тренутак венчања, као један од најважнијих тренутака човековог живота. Иако се наведени догађаји сврставају међу најзначајније тренутке појединца, они су подједнако важни и за заједницу којој појединац припада. Стога не чуди што је венчање, односно, сватовски процес, праћен мноштвом устаљених обичаја, норми и правила.
Пројекат Заједничког већа општина Наслеђе предака покренут је с идејом да се популаризују народни обичаји српског народа са простора западног Срема. Како су ти обичаји део нематеријалне културне баштине њихова опстанак темељи се на неговању и одржавању, а изложени свакодневној претњи заборава и нестанка, њихово очување постаје изазов у трци с временом.
– Ово је нови пројекат ЗВО-а који има за циљ да промовише наслеђе наших предака, односно, оно што смо помало заборавили и нешто што смо изгубили а то су пре свега народни обичаји и живот какав је некад био – рекао је председник Одбора за културу и спорт ЗВО-а и аутор изложбе Вељко Максић.
Простор Српског дома био је испуњен старим фотографијама на којима су приказани сватовски обичаји какви су некада били, тако је публика могла да се присети предсватовских догађаја, просидбе, самог дана венчања, као и различитих магијских радњи, али и постсватовских дешавања.
– Ова изложба приказује све фазе сватовског весеља, читав један процес од самог заручивања па до праћења кума и сватовског весеља које је било други и трећи дан. Када бисмо то упоредили са данашњим временом, форма је углавном иста, међутим, они елементи који су некада били део магијске радње су потпуно изостављене. Наравно, са променом и начином живота које савремено доба доноси, то више није ни могуће. Многе ствари нису више могуће јер више немамо код куће сватовских весеља, него су то углавном весеља у угоститељским објектима па ћемо ретко наћи да имамо рецимо обичај Дунава, али некакве шаљиве сценске догађаје попут младине изгубљене ципеле или младин плес са метлом су се задржале и до данашњих дана – додаје аутор изложбе Максић.
На изложби су приказане фотографије из прве половине 20. века, новински запис из 1896. године, запис из матичне књиге са краја 18. века, корито такозвани Дунав, капе такозване џеге, платно на којем се изводио обичај Стери платно и дереклијски пешкир, али и нешто познатији предмети као што су чутура или корпа са рузмарином којим су цвећаре китиле сватове.
Поставка ове изложбе темељена је на усменим казивањима испитаника, те на прикупљеним фотографијама до којих је аутор изложбе теренским радом успео да дође. Она представља скуп информација из неколико места западног Срема као што су Бобота, Борово, Бршадин, Вера, Мохово, Негославци, Оролик, Острово, Пачетин и Трпиња. Реализација пројекта Наслеђе предака не би била могућа и без финансијске подршке Министарства културе Републике Србије и Канцеларије за људска права и права националних мањина Владе Републике Хрватске, који су препознали вредност наведене идеје, док се поставка изложбе темељи на сарадњи аутора са мноштвом појединаца и институција.
Преузето са: СРБИ.хр
