Одржана 6. Петровданска трка у Биовичином Селу
Уочи Петровдана, храмовне славе, у Биовичином Селу је одржана 6. Петровданска трка од 4 километра, трчао се круг кроз село. Маратонци Слађана Мачак и Србољуб Опачић дошли су на идеју да сваког 11. јула организују трку. Мачковој је мајка из Биовичиног Села, одакле је и Опачић.
Маратон се финансира од донација људи из села и околине. Оно што представља проблем организаторима је што немају неки сигуран фонд на који могу сваке године да рачунају, тако да у случају да се не јаве спонзори који би помогли морају све око организације да плате сами. Ипак, до сада заједничким снагама доприносе да сви уживају у трци и да се сваке године број учесника повећава.
Много људи помаже трку, рекла нам је Слађана Мачак, што финансијски, што у организацији током саме трке.
– Ми трку организујемо да би живило село, и сваки учесник нам је од велике важности. Нама је у циљу да свако дијете пожели да учествује у трци и тражи од родитеља да га доведу у село, то нам је највеће задовољство. Не бисмо могли без осталих учесника, ми спроводимо у дјело оно што учесници трке финансирају.
Ове године се могу похвалити са највећим одзивом дјеце, билом их је 45, петанесторо до 6 година, тридесеторо од 6 до 12 година, а било је и 25 тинејџера од 12 до 18 година.
Укупно је учествовало 140 тркача из 15 земаља и организатори су за све обезбиједили мајицу, медаљу и освјежење.
Први у мушкој и женској категорији су добили веома вриједне златне медаље и новчане награде.
Прваци у тркама до 6 и 12 година су добили и слатке пакете.
Ово је трка гдје се кроз циљ пролази са једнаким задовољством и први и посљедњи, највећа је награда што село у том периоду заживи. Осмијеси дјеце су прави доказ да љубав према спорту и љубав према завичају преовладавају тих дана у Биовичином Селу. Ово је доказ да се заједничким снагама, са правим и искреним мотивима може понудити квалитетан садржај гдје се промовишу праве вриједности и све то гдје срце најснажније куца, у завичају.
Како нам је за Српско коло рекао један од организатора Србољуб Опачић убудуће ће тежити да што више дјеце учествује у трци, да их покушају везати за завичај. Само Биовичино Село има тренутно око 60 становника, и двоје дјеце укупно.
– Трку правимо да оживимо село бар на један дан, промовишемо здрав и спортски живот. Ове године смо након 40 година направили дочек учитељици са Хвара Перици Милета, било је суза и смијеха. Поводом њеног доласка сам урадио и изложбу фотографија школских генерација, изложбу својих радова слика и поезије.
Гости изложбе су били писци завичаја, Андрејана Дворнић, Наташа Булатовић, Мирела Штрбац, Николина Комазец, Симеона Газо и дјевојчица Даница Опачић која је изложила свој цртеж.
Млади се упознају у селу, заљубљују, из тих познанстава се изродило и неколико бракова, у септембру један млади брачни пар ће се вјенчати управо у Цркви Светог Петра и Павла у Биовичином Селу.
Учитељица Перица Милета са Хвара их је пронашла преко фејсбук групе коју су направили некадашњи ђаци из Биовичиног Села, како би пронашли једни друге јер су расути по цијелом свијету.
На њено питање да ли је се неко сјећа, сви су дали потврдан одговор. На путовању са Удружењем пензионера видјела се са неким ђацима из села и тада изразила жељу да би дошла у село. Чак су и мајице одштампали које су носили са натписом Ми волимо учитељицу Перицу.
Учитељица је донијела многобројне поклоне како би се почастили на трци, колаче, вино, била је одушевљена дочеком, атмосфером… Био је то један дирљив сусрет учитељице и ученика који су сада одрасли људи. Милета је са само двадесет година дошла у дело и оно јој је и дан данас у срцу.
Јагода Милијаш каже да се из њеног разреда окупило чак њих шесторо.
Разговарајући са Јагодом, Србом и Слађаном, дошла сам до закључка да током цијеле године раде и живе за тај одлазак у завичај. Тамо су потпуни, тамо су им испуњени и срце и душа.
Сљедећи дан служена је литургија у Храм св. Петра и Павла који је је заједнички за Биовичино Село, Модрино Село, Колашац, Нунић, и Вукше из села Парчићи.
Храм св. Апостола Петра и Павла у Биовичину Селу потиче с почетка 16. вијека. Историјски извори кажу да је црква подигнута у времену од 1524. до 1527 године. Тако да храм сљедеће године обиљежава 500 година. У овој цркви су до 1960. служили монаси манастира Крка.
Ту је много дана провео наш гласовити научник и епископ Никодим Милаш пишући своје најкапиталније дјело из историје Православну Далмацију.
Надају се мјештани да ће ускоро почети и осликавање цркве.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Фотографије: Фејбук група Биовичино Село
