Промовисана књига др Саве Лазића Ходочашће у Свету земљу

У Великој сали ГО Нови Београд 21. октобра промовисана је књига др Саве Лазића Ходочашће у свету земљу. На промоцији су говорили проф. Миле Рајчевић, проф. Милан Вујичић и аутор Саво Лазић.

Проф. Драган Недељковић пише у предговору књиге Ходочашће хаџи Саве Лазића „да изађе из своје љекарске праксе и да се вине у узвишена духовна пространства, кренуо је на поклоничко путовање у Свету земљу коју је дубоко емотивно доживио и описао у виду путописа, реалистичног књижевно-умјетничког стила, прозне књижевне врсте, који ћете са посебним задовољством читати.

Проф. Миле Рајчевић каже да је аутор Свету земљу тако реалистично и сликовито описао, када читамо књигу чини нам се да заједно путујемо с њим по Светој земљи. Стил писања књиге је научни и књижевно-умјетнички, препознатљив по субјективности аутора, оригиналности запажања и стилским фигурама које је аутор користио у тексту.
– Књига је подијељена у четири дијела, четири поглавља која читаоца у првом поглављу води путовањем од Јерусалима и околине Јудејском пустињом кроз манастире: Светог Саве Освећеног, Светог Теодосија, Витлејем са црквом Исусовог рођења, Руски манастир као и незаборавну литургију у Светој Сионској цркви, и литургије у осталим храмовима.

Доста простора у књизи аутор је посветио Меморијалном центру Јад Вашем, којег је Кнесет – израелска скупштина основао 1953. године. Обилазећи историјски музеј Холокауста, осјећајући његову величину и снажан дојам који оставља на посјетиоца, аутор наводи да се присјетио књиге Беспућа повијесне збиљности (аутора Фрање Туђмана) у којој говори да је Јасеновац измишљотина.

Даље, Рајчевић наводи да нас аутор путописом детаљно води за Египат, Синај и Мојсијеву гору са свим детаљима описа, сусрета са ходочасницима, гдје су посматрали најљепши излазак сунца, Јерихон – једно од најстаријих утврђених насеља на свијету (на западној обали ријеке Јордана), сматра се да је један од најстаријих градова на свијету.

– У књизи, са веома квалитетним тврдим повезом се налази преко 150 изузетно квалитетних фотографија у колору са величанственим иконостасима, иконама, фрескама, пејзажима, Зид плача – најсветије мјесто свих Јевреја, Меморијални комплекс Јад Вашем, Сала са фотографијама жртава нацизма, пустињски пејзажи, слике светаца и манастира које је аутор укомпоновао у садржај књиге што књигу чини комплетном и интересантном за читање.

Проф. Милан Вујичић каже да аутор читаоца уводи у свијет који недовољно познајемо, потиче на научнокњижевни рад.

– Можемо да уживамо читајући књигу о свим тим путевима, иконама, и добијамо велики потицај да и ми идемо да посјетимо Свету земљу и прођемо тим стазама. Саво је вјерник и ова књига је право надахнуће за вјернике. Књига је писана и за агносте, за оне који се противе вјери и то на начине које често не прихваћамо. Књига је писана и за њих да спонзају сву љепоту, сав понос и пркос, све патње и сва ограничења, али све чоовекољубље и да буду на неки начин прихваћени.

Вујичић каже да човјек цијели живот трага за смислом, а у овој књизи може наћи изузетно много идеја које могу да помогну да се приближимо том циљу проналазака смисла, без обзира да ли смо вјерници, атесити или агности.

Др Саво Лазић наводи да је на путовању био око Крстовдана 2008, а путопис је почео да пише два мјесеца након путовања. Чекао је да се догађаји и утисци слегну и да трезвеније о њима пише и размишља. Писао је око двије и по године. Књига је изашла 2011.
– Највећи утисак на мене је оставила литургија на Крстовдан у Светој саборној сионској цркви гдје сам се причестио. Пред олтаром служио је његова светост патријарх јерусалимски Теофил, потписник наших хаџијских грамата уз саслужење још педесетак крунисаних глава. Послије литургије која је трајала скоро 4 сата, причешћивало се на десетак мјеста. Црква је била пуна, а ред су правили турски јањуичари, по обичају још од Сулејмана Величанственог.

Промоцији су присуствовали и народни посланик Миодраг Линта, предсједник Завичајног удружења Славонија у срцу Миодраг Жарковић, чији су чланови отпјевали неколико пјесама, а публика је пјевала заједно са њима, секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Др Саво Лазић рођен је у селу Мединци, општина Подравска Слатина. Основну школу завршио је у родним Мединцима, осмогодишњу у Подравској Слатини, гимназију у Вировитици. Стоматолошки факултет завршио је 1966. године у Београду, а специјалистички испит из ортодонције положио је 1979. године у Загребу. Године 1991. због грађанског рата у Хрватској напустио је свој родни завичај и Хрватску, долази у Србију, у Београд гдје живи и данас. Написао је монографију: Лазићи – Мединци – Белишће – Београд (2005), Ловчева писма (2007) и Ходочашће у Свету земљу (2011)

Текст и фото: Драгана Бокун