Филм 33 анђела оставио снажан утисак на публику у Београду

У Хотелу Праг у Београду 20. октобра премијерно је приказан, у два термина, филм 33 анђела продуцента Бранка Димовића Димеског који је већ продуцирао и документарни филм Логор смрти у Карашјоку који говори о страдању Срба током Другог свјетског рата у нацистичким логорима у Норвешкој.

Коредитељ филма је Горан Вукчевић, а продуцент Драган Виденовић. У раду на филму учествују и историчари Ђорђе Бојанић и Александар Динчић, доктор филозофије и теологије Јоханес Солберг као стручни консултант и наратор, сценариста Милка Кајганић, директор фотографије Дејан Тршић, композитор Андреј Стојановић. Све њих је окупио аутор, сценариста и директор филма и продуцент Бранко Димовић Димески.

Филм говори о страховитом страдању српске дјеце у нацистичким логорима. За вријеме Другог свјетског рата преко двијестотине дјеце из логора Јасеновац, Сисак, Стара Градишка, и Старо Сајмиште су усташе послале на робовкси рад у нацистичке логоре у Норвешкој. Више од осамдесеторо дјеце се никада није вратило својим кућама. Своја потресна сјећања на логорашке дане подијелили су са публиком дјеца логораши, или потомци преживјелих логораша.

Оно што је посебно интересантно је свједочење Норвежана који су били свједоци кроз какву голготу су пролазила српска дјеца, али и одрасли логораши.

Психолог, теолог и филозоф Јоханес Солберг је прије десетак година прешао у православну вјеру и на својој фарми подигао православну капелу. Формирана је и парохија у којој се окупљају Срби, као и Норвежани који су прешли у православље. Дао је велики допринос у стварању овог филма.

– Осјећам велику бол на свом срцу, послије свједочења о многим трагичним догађајима. Вјерујем да мало људи како у Норвешкој тако и у Србији зна да је велики број малољетне дјеце убијен на најмонструознији начин од стране Независне Државе Хрватске. Како смо све више улазили у материју, долазили смо до све трагичнијих и шокантних сазнања. Имали смо моралну обавезу да та сазнања подијелимо са што већим бројем људи и то је главни разлог што се ми налазимо овдје.

Солберг каже да жели да истакне норвешку дјецу и људе који су помагали српској дјеци логорашима, ризикујући своје животе.

– Сазнали смо да је и велики број Норвежана добровољно одржавао гробове страдалих како би одржали сјећања на ваше страдале у Норвешкој. Овај филм доказује норвешко-српску сарадњу и добре контакте двије нације. Овај филм ће бити документ сам за себе који ће у будућности отворити врата ка новим сазнањима и помоћи у новим истраживањима.

Овом приликом захвалио Бранку Димеском који га је мотивисао да овај пројекат изађе на свјетлост дана.

Професорица Радмила Тонковић се такође захвалила Бранку Димићу Димеском на доприносу култури сјећања.

– Обишла сам сва стратишта у Норвешкој сама, сваки човјек може да допринесе оваквим пројектима као и господин Бранко. Било ми је тешко када испред нашег споменика у Ослу није била ниједна травка, а камоли цвијет. Руси су донијели вијенце и цвијеће на свој споменик. Замолила сам тада амбасадора да ми обезбиједи превоз за 150 саксија цвијећа и поставила брзо испред нашег споменика да ме не буде срам што нико не обилази тај споменик.

Присутнима се обратио и Гојко Ромчевић, преживјели логораш и жали што млади људи данас не знају колико је лешева плутало Савом и долазило до Београда.

– Захвалан сам Норвежанима што толико воде рачуна о нашим жртвама. Мени су усташе све побили оца, мајку, два брата и сестру, а ја сам завршио у логору Јасеновац.

Бранко Димовић Димески се захвалио потомцима и Јоханесу што је ишао са њима у Хрватску да сниме неке сегменте филма. Ту су затекли баку од 96 година како копа њиву, и одмах им је рекла да ће им она све испричати о страдањима Срба Кордунаша.

– Када ви чујете ту храброст, онда гурате даље, не размишљате о новцу, имате мотивацију да филм реализујете до краја.

Првој пројекцији је присуствовала и амбасадорка Краљевине Норвешке Кристина Мелсон, другој пројекцији проф. Радмила Тонковић, проф. Миладин Шеврлић, народни посланик Миодраг Линта, преживјело дијете из логора Јасеновац Гојко Ромчевић, предсједник Колаиције удружења избјеглица Миле Шапић, предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, предсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац, предсједник Удружења Кордунаша Петар Шаула и предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша.