Драгољуб Јеличић – дјечак, војник, глумац, херој
У Великој сали ГО Нови Београд 20. октобра одржана је промоција књиге Драгољуб Јеличић – дјечак, војник, глумац, херој, аутора Ђорђија Њуњића, унука Драгољуба Јеличића. Промоцију је организовао Завичајни клуб Кордунаша, а о књизи су говорили историчари др Небојша Стамболија, др Раде Ристановић, др Александар Лукић и други аутор и уредник мр Душко Дејановић.
Одломке из књиге читао је глумац Дејан Стојаковић, док је промоцију водила Бојана Вучић.
Књига говори о животном и ратном путу најмлађег ратника Првог свјетског рата Драгољуба Јеличића, сина Николе Јеличића из села Подцетин, општина Слуњ и мајке Цвијете Завишић из села Дуњак, општина Војнић. Након прогона од црно-жуте монархије Кордунашка породица Јеличић је спас нашла у граду Шапцу у Краљевини Србији у држави својих далеких предака.
Јеличић је чак 7 пута рањен у борбама, носилац је 5 медаља за храброст. Одликовао га је краљ Петар I и регент Александар, дивио му се на витештву и велики Арчибалд Рајс. Послије свих ратова радио је као глумац и режисер.
Аутор Ђорђије Њуњић није био у могућности да присуствује промоцији, па је Бојана Вучић прочитала његово писмо у којем између осталог каже да без помоћи Душка Дејановића ова књига не би угледала свјетлост дана, и да је Дејановићева колико и његова.
– Књига је посвећена мојој мајки Надежди и мојим теткама Споменки и Бисерки које су били иницијатори прича о мом дједу од мојег дјетињства. Међутим, ниједна од њих није дочекала књигу, у току рада на њој, а у периоду од годину дана преминуле су у Никшићу.
– Скромност његовог лика и дјела била је таква да многи који су били у додиру са Драгољубом нису знали за његов бурни живот. Управо зато, једини мој захтјев читаоцу би био да кроз његову личну причу сагледа већу слику страдања, херојства, васкрснуће једног народа, једне земље и многих животних судбина на чијим остацима ми данас постојимо и не смијемо то да заборавимо. Зато је прича о Драгољубу прича о свим људима и свим херојима који су дали животе за слободу.
Њуњић се захвалио Дејановићу, Предрагу и Небојши који су финансирали израду и штампање књиге. Такође и Завчајном клубу Кордунаша који чува сјећање на његовог дједа, Небојши и Вељку Стамболији на раду на књизи и сугестијама, Ненаду Цвитичанину, Јовану Укропини и Стевану Субићу, умјетницима на дизајну и илустрацијама.
Др Раде Ристановић наводи да дјеца као ратници на велика врата улазе током Првог свјетског рата, те је више хиљада дјечака учествовало у Првом свјетском рату и на једној и на другој страни.
– Поставља се питање који су мотиви дјеце да се укључе у Први свјетски рат. Напросто, дјеца опонашају своје родитеље. Морамо да заборавимо данашњи свијет и утонемо у свијет у коме је одрастао Драгољуб Јеличић, то је свијет који нема електрике, који већином живи на селу, гдје је тежак физички рад на земљи, гдје је свака мушка рука добродошла. Ту се дјеца укључују од малих ногу у рад. У то вријеме историја се сазнавала од дједа, од рођака и имала је поетску ноту. Величана је борба за слободу кроз различите примјере јунаштва.
Што се тиче саме књиге, Ристановић наводи, да је писана од стране аматера, аутор нема претензију да је представи као научну.
– Мислим да је у томе њена предност. Он на једна народски начин презентује једну битну тему. Чини ми се да је ово једна од оних књига коју бисмо дали некоме ко не зна ништа о овој теми. Да крене одатле, да се заинтересује, а тек онда урони у свијет научно документованих књига.
Др Александар Лукић Лукић каже да је Драгољуб прво био у одреду Војислава Танкосића, али ће га касније ратни вихор однијети у друге борачке јединице српске војске. Учествовао је у свим великим биткама 1914. године. Њега се сјећа у својим успоменама из 1928. године Арчибалд Рајс, и каже да је Драгољуба Јеличића упознао као дванаестогодишњака у Нишу, да му је „постао друг“, а од човјека који је Србима заиста био пријатељ тих дана дошло је једно важно саопштење: „Принц Александар га је лично (након рањавања) произвео у чин каплара. Таква је била српска омладина 1914. године.
– У међуратном периоду Драгољуб је био глумац захваљујући културно-умјетничком друштву Абрашевић из Шапца, које га је у глуму и увело, а његове улоге су биле запажене у путујућим глумачким трупама (основао је и своју Хумо Коми, с којом је гостовао у Шапцу, Скопљу), као што је она која је 1931. године у кафани Мала Женева у Београду изводила позоришне комаде, гдје су се Драгољубов лик и улога снажно урезали у памћење и одлуку будућег глумца Славка Симића, брата покојног Николе Симића, великог српског и југословенског глумца.
Једно од успјјешних решења и одговора на оно чиме смо незадовољни – на заборав – управо јесте оваква и књиге сличне њој, успјешно остварене не само у публицистичком, већ и у умјетничком погледу, да чувају од заборава људе и времена давно прошла, а спомена вриједна свагда, рекао је Лукић на крају свог излагања.
У процес израде књиге од самог почетка био је укључен и др Небојша Стамболија. По његовим ријечима још 2018. године Дејановић му је саопштио идеју да се напише књига о Драгољубу Јеличићу. Епидемија короне је успорила сам ток писања и објављивања, али да није било Душка Дејановића ова књига никада не би изашла, навео је Стамболија.
Стамболија каже да је ова књига битна због његовања културе сјећања. Истицањем позитивних примјера из наше прошлости се ствара историјска свијест.
– Данас је незамисливо да дјечак од 10, 11 година буде толико зрео да буде ратник, да напредује као подофицир због свог залагања, прелази десетине и стотине километара у маршу.
Стамболија је говорио и о структури књиге наводећи да је нека врста композита. Аутор је покушао текстове који говоре о његовом дједу, новинске текстове, сјећања битних личности, да прикупи и објави их у књизи.
– Један од тих текстова је текст Косте Чакића који је објавио у загребачком Глобусу, Дјечак са пет колајни. Тај текст има интересантну судбину, требало је да буде објављен у подгоричком листу Побједа, али нису дозволили толики обим текста, који Чакић није хтио да скрати, па га је објавио у Глобусу. Веома вриједан текст је из часпоиса Вријеме, из 1939, Дјечак комита у крви и пламену.
Посљедња трећина књиге је галерија. Један дио је и стрип, гдје су цртачи из Линије фронта причу о Драгољубу Јеличићу укључили у своју едицију. Биографија Драгољуба Јеличића је објављена и у часопису Српски ратник и у интегралу објављена и у књизи.
Душко Дејановић каже да га са Њуњићем повезује поријекло, иако су чланови Њуњићеве породице Никшићани.
– Постоје двије чињенице које нисмо тачно утврдили. То је када је породица дошла са Кордуна у Краљевину Србију, државне институције истичу да је Драгољуб рођен на Кордуну, а у неким текстовима се може наћи и да је рођен у Шапцу. То ће бити предмет даљих истраживања. Друга ствар је које је годиште. Дан и мјесецу су увијек исти, 12. јун, једино је година спорна. У званичним документима пише да је рођен 1900, а у некима 1901.
Јеличића је било у селу Подцетин и у општини Слуњ, мајка је из породице Завишић, а тетак је Вучковић. Ту се може утврдити да се ради о породицама које егзистирају у три села, Дуњаку, Клокочу и Подцетину.
– Слика која је на корицама књиге је Драгољуб Јеличић приликом одбране Београда на Калемегдану. Дао је озбиљан допринос у одбрани града иако су се морали касније повући. Ја бих апеловао на цјелокупну српску нацију и државне институције да се подигне плоча, спомен биста или споменик у част Драгољуба Јеличића управо на Калемегдану. Та слика била је на разгледници која се продавала по цијелом свијету, посебно у Паризу.
Промоцији су присуствовали помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и породична питања Сања Лакић, народни посланик Миодраг Линта, предсједник Коалиције избјеглица Миле Шапић, предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, предсједник Удружења Крајишника Миле Боснић, и предсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац.
Продаја књига обавља се у Чеп комерсу, Антифашистичке борбе 6 на Новом Београду (код Арене). Контакт особа је Дарко 064 5555578, књига се може физички купити сваким даном од 6.00 часова до 22.00 часа на горе поменутој адреси, или наручити преко наведеног броја телефона.
