Промовисана књига Пета „Кордунашка ударна бригада у НОР-у и Опћина Војнић са пописом жртава“

У просторијама Завичајног клуба Кордунаша промовисана је књига Пета Кордунашка ударна бригада у НОР-у и Опћина Војнић са пописом жртава. Ово идање је приредило Удружење бораца Кордуна, Осме кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990 –1999. и њихових потомака, док је партнер приређивача Завичајни клуб Кордунаша уз финасијску подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На промоцији су говорили предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, члан Управног одбора Удружења бораца Кордуна Тошо Пајић и члан УО Завичајног клуба Кордунаша и предсједник Удружења Крајишника из Панчева Миле Боснић.

Гости су били предсједник секције Шесте личке дивизије Вељко Жигић, представник Општинског одбора Субнора Земун Бранко Миланковић, предсједник Коалиције избглеглица Миле Шапић, предсједник КУД-а Петрова гора Кордун Стево Бекић

Минутом ћутања одата је почаст свим погинулим Кордунашима у ослободилачким ратовима.

Ђуро Шкаљац каже да су књигом представљене историјске чињенице везане за ратни пут Пете кордунашке бригаде. Књигом су обухваћена масовна страдања народа Кордуна, организација и почетак устанка на Кордуну, побројани усташки злочини, пописана стратишта и дат списак свег страдалог народа у општинама Котара Војнић. Ту се налази списак и страдалих у логору Сајмиште.

Као епилог издања, обрађени су и догађаjи који су се збили непосредно прије почетка Другог свјетског рата, повратак војске и народа Кордуна на згаришта, обнова и стварање услова за наставак живота, настанак сукоба кордунашких бораца и послијератног руководства Републике Хрватске, повратак логораша из Њемачке и друге битне теме.

– Пројекат смо реализовали поводом јубиларних 80 година од формирања Пете ударне кордунашке бригаде у Петровој Пољани поред Војнића на Кордуну. На иницијативу Пере Новаковића смо посветили пажњу Петој бригади – рекао је Шкаљац.

Шкаљац наглашава да је народ Кордуна наивно вјеровао да до покоља неће доћи те су се доста касно почели организовати за одбрану.

– Међутим, брзо им се то обило о главу и жртве су великом брзином расле. До формирања бригаде народ се самоорганизовао у одреде и неке групе, сеоске страже и слично. Овом књигом су створене могућности да даља истраживања у овој области и постоји могућност накнадног проширења ове систематизоване грађе услијед нови историјских открића.

Шкаљац се захвалио стручним сарадницима Петру Новаковићу из чије је књиге Кроника кордунашке општине користио много података, као и књиге пуковника Милоша Гаћеше Строј завичаја, др Ђуре Затезала Петрова гора и котар Војнић издање Гојка Везмара, Пета кродунашка бригада Игњатије Перића и Кордун кроз времена Милета Дакића.

Тошо Пајић је честитао Шкаљцу што је истарајо на координацији прикупљања свих радова.

– Ово је веома битно за историју нашег народа са Кордуна. Након капитулације Краљевине Југославије војни обвезници са Кордуна који су били распоређени у разне формације диљем Југославије кренули су својим кућама, а многи су на том путу убијани или су одведени у логоре од стране усташких бојовника. Домобрани су у српске цркве доводили Србе гдје су их крвнички мучили и након тога свирепо убијани. Сељаци су по српским селима ликвидирани или су одведени у усташке логоре – рекао је Пајић.

Видјевши да је народ неогранизован и да сваки дан страда на десетине мушкараца, жена и дјеце на приједлог Николе Видојевића и Богдана Орешчанина Главни штаб издаје наредбу о формирању Пете кордунашке бригаде, и бригада је формирана 16. септембра 1942. Њен први комадант је био Богдан Орешчанин.

– По формирању одреда одмах је формирана и болница на Петровој гори која је била од изузетног значаја за цјелокупно становништво. Након тешких борби, коначно је 27. јула 1945. дошла слобода. На мјесто формирања Пете кордунашке бригаде у Петровој Пољани стоји тенк, као симбол бригаде, који су заробили од СС Принц Еуген дивизије.

Пајић каже да је разлика између 1941. и 1991 године била та што су онизапамтили утсшка њихова злодјела и звјерства из 1941. године и 1991. године на вријеме се организовали.

– Тако да смо избјегли логоре, масовни покољ и масовна покрштавања, али нажалост, нисмо избјегли протјеривање јер им је у том подухвату помогао комплетан Запад као и НАТО пакт.

Миле Боснић каже да је за њега невјероватно што се Срби одричу чињенице да су били носиоци антифашистичке борбе.

– Наши родитељи и ђедови су нам у тој борби освјетлали образ. Почели смо бркати антифашистичку борбу и комунистички систем, што није добро. Кордунаши су толико тога дали у антифашистичкој борби и сада о томе не желимо да причамо.

Кордун и цијела Крајина је дала више жртава процентуално него Србија у Првом свјетском рату. У Србији је настрадао сваки четврти, а на Кордуну, Лици и Банији је настрадо сваки трећи.

– Кордунашки партизани који су били до децембра у устаницима су извели једну од најтежих акција, а то је ослобађање дјечјег логора. И у свијет је отишла та прича о дјечјем логору на московској радио-станици Слободна Југославија се о томе причало и ти наши запријетили су да ће се вратити по другу дјецу и тада је логор заиста постао Дом.

Боснић наглашава да српску антифашистичку борбу данас у Европи користи Хрватска, а истјерала је Србе на основу фашистичких прича.

– Ово је један од начина да кажемо истину. Као што би рекли Јевреји: Народ који не поштује своје мртве не заслужује ни да постоји. Ми смо у једном тренутку били такав народ и заборавили деведесетих шта нам се дешавало четрдесетих година.

Књиге су већ послате у Војнић и Крњак. На чекању је и одобрење пројекта које је Завичајни клуб Кордунаша дао Министраству за рад, борачка и социјална питања Општина Вељун и жртве које је приредио Свето Гвоздић.

Вељко Жигић је поручио присутнима да је антифашизам укоријењен у српском народу Лике и Кордуна и Баније.

Душко Дејановић је изнио податак да је у другој половини априла ове године у селу Гејковац преминуо посљедњи борац Пете кордунашке бригаде Богдан Лукић у 97 години.

Некадашњи начелник 19. ПБР Вргинмост Драган Паић је дао приједлог да свако од чланова Удружења бораца који су били учесници посљедњег рата напишу анализу о паду Крајине, који би прегледао одбор. Послије би се та анализа штампала као књига или би остала у виду документа.

Овом приликом су додијељене повеље борцима који су дали велики допринос у афирмацији и његовању традиција народно-ослободилачких ратова 1941–1945. и одбрамбених ратова вођених на простору бивше СФРЈ од 1990 –1999. као и борби за истину о ослободилачким ратовима деведесетих година Милораду Шкргићу, Стеви Бекићу и Мили Шапићу.