Прошлост и култура Срба у Хрватској кроз научна истраживања
У организацији Заједничког већа општина у Вуковару је по први пут одржан научни скуп чија је тема била прошлост и култура Срба у Хрватској.
Идеја да се организује овакав научни скуп потекла је од чињенице да се у данашње време историја и култура српског народа на простору данашње Хрватске мало истражују упркос чињеници да су Срби као народ оставили изузетног трага на овим просторима.
– Чињеница је да је прошлост и култура Срба у Хрватској на неким маргинама научних истраживања, како у Србији тако и у Хрватској. Заједничко веће општина има за циљ да заштити и културу и прошлост па је овај научни скуп логичан наставак те приче, па са поносом можемо рећи да је уродило плодом оно што смо замислили – истакао је идејни творац овог скупа и председник Одбора за културу и спорт ЗВО-а Вељко Максић.
За овај научни скуп било је пријављено 36 учесника са 35 тема, док се на самом скупу појавило 28 излагача.
– Укупан број тема и излагача је одазив који нисмо могли ни да претпоставимо. Саме теме су разноврсне, шаролике и управо показује да оваквих скупова са таквом темом и недостаје. Овај скуп је први од оних који ће бити и зато и јесте овако широка тема која пружа могућност да се стручњаци разних профила пријаве за учествовање на овом скупу – нагласио је Максић.
Сам скуп имао је и међународни карактер јер су на њему били пријављени учесници како из Хрватске тако и из Србије, Мађарске, Црне Горе те Босне и Херцеговине, односно Републике Српске.
– Са овом идејом одржавања овог научног скупа упознат сам од њених почетака када ме је иницијатор ове идеје Вељко Максић контактирао и изнео у једној прилици. Сматрам да је ово одлична замисао и да би било добро и корисно да ово буде први у низу таквих научних скупова о историји и култури Срба у Републици Хрватској и да ће с временом овај скуп имати повољне и корисне учинке и за хрватску и за српску историографију као и друге хуманистичке науке – рекао је Станко Андрић из Хрватског института за повијест, огранка из Славонског Брода, који се научном скупу прикључио као истраживач средњовековне историје Славоније, Барање и западног Срема са темом о поседима Бранковића и Јакшића у Вуковској жупанији на крају средњег века.
Од историје до књижевности
Своје учешће, али и подршку у раду као и за покретање ове идеје око организације научног скупа, дали су бројни представници различитих факултета, института, организација и институција, многи од њих еминентни научници и истраживачи у својим областима интересовања.
– Идеја да се направи скуп који има овако једну свеобухватну и важну тему је за сваку похвалу, а чињеница да је српска заједница у овом делу Хрватске поприлично малобројна и да се усудила да организује скуп оваквог типа и да је у томе успела, заслужује сваку подршку како од стручњака, тако и од институција, али и од држава, како државе у којој се скуп одржава тако и осталих из региона. Тема је јако важна и јако велика и искрено се надам да овај скуп неће бити само један, него да је ово први у низу, јер би то било изузетно важно и за српску заједницу у овом делу Хрватске и за Србе из Хрватске уопште, а у крајњем случају зашто не и за Хрватску на чијој се територији и одржава скуп, на чијој територији ти људи живе и чија је територија данас и предмет њихових научних интересовања – каже Милан Гулић са Института за савремену историју из Београда који је на овом скупу говорио о првом српском референдуму и изјашњавању о аутономији српског народа у Хрватској 1990. године.
Научни скуп трајао је два дана, предавачи су били распоређени у више сесија, а обрађивале су се различите теме, мање или више хронолошки распоређене, од историографије, преко етнологије и филозофије до књижевности.
– Моја тема је општи синтетички преглед и мислим да је недостајало тако нешто па се тако надам да ће и вредети, а то је преглед поседа великаша српског порекла у средњем веку на територији данашње Хрватске. Можда је мало методолошки проблематично што се нисам држао средњовековног административног уређења него сам желео баш на простору који обухвата данашња Хрватска да обрадим то српско присуство преко великаша који су ту имали поседе или титуле везане за просторе који су данас у Хрватској. Чињеница је да ће колеге нововековци на овом скупу имати пуне руке посла, али и ми који се бавимо старијим периодом имаћемо прилику да осветлимо понешто од онога што је везано за историју Срба на овом простору – истакао је Борис Стојковски са катедре за историју Филозофског факултета у Новом Саду.
– Као историчар књижевности и фолклориста морам да нагласим да је Вук Стефановић Караџић моја незаобилазна тема. Његово присуство на овом простору је занимљиво и он је управо у Славонији, у овом делу Срема, затим у Далмацији имао више следбеника него рецимо у данашњој Војводини или централној Србији. То се види и по пренумерантима, по његовим путовањима па је тако рецимо 1825. године дошао у Славонски Брод и од тада почињу интезивне везе Вука са многим Славонцима и то не само на овом простору него и у Бечу, Будиму, Пешти и то ће бити прилика да споменемо и неке мало заборављене и непознате књижевне делатнике, између осталог и Теодора Радичевића, оца Бранка Радичевића рођеног у Славонском Брод – навео је Бранко Златковић са Института за књижевност и уметност из Београда говорећи о свом излагању о везама Вука Караџића са Славонијом и Славонцима.
Био је ово први научни скуп у организацији Заједничког већа општина, али не и први који је организован на овом простору од стране српских организација и институција. Идеја организатора је да се научни скуп одржава сваке године, а као његова круна биће објављивање и зборника радова који је планиран за октобар следеће године.
Извор: срби.HR
