РАДОВАН ВИШКОВИЋ ЗА СРПСКО КОЛО: Захвални смо Србији што је Република Српска њен национални приоритет!
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић у ексклузивном разговору за Српско коло истиче да захваљујући предсједнику Србије Александру Вучићу и сарадњи са властима у Београду односи између Републике Српске и Србије никад нису били бољи.
Разговарао: Трифко Ћоровић
Братски однос Србија је показала тако што је од 2014. године издвојила 208 милиона марака (107 милиона евра) како би помогла свеукупни развој Републике Српске.
Такође, у Федерацији БиХ српски повратници никад нису имали већу подршку матице.
– Предсједник Александар Вучић је учинио много и дао несебичан допринос да сарадња са Србијом буде на највишем нивоу. И то је више од сарадње, то је братски однос. Конкретна сарадња почела је са мандатом предсједника Александра Вучића који је нама у Републици Српској помогао када год је требало, и више од тога, а никад није заборавио ни наш народ у Федерацији БиХ. Ја то цијеним и то не заборављамо у Републици Српској. Захвални смо Србији на таквом приступу према нама, и њеној опредијељености да увијек буде ту за нас, да Република Српска буде њен национални приоритет. Ми већ сада реализујемо заједничке значајне пројекте које нико не може зауставити. Наравно, будућност је та која ће донијети сигуран сам још веће и још значајније пројекте за наш народ и све остале који живе на овим просторима.
- Колико је Србија издвојила средстава за Српску?
– Србија је из донаторских средстава у Републику Српску уложила више од 200 милиона марака. Нема града и општине у којој нешто није изграђено или реконструисано захваљујући помоћи из Србије – било да је то школа, болница, мост, вртић, амбуланта или нека друга установа. Највише средстава у Републику Српску и ФБиХ, гдје живи наш народ, стигло је откад је на челу Србије предсједник Александар Вучић, који је показао висок степен бриге и разумијевања за наше грађане. Прије неколико мјесеци имали смо заједничку сједницу двије владе у Бањалуци и тада смо потврдили одличну сарадњу и договорили неколико приоритетних области на којима ћемо заједно радити. Тада је, прије свега, стављен акценат на унапређење сарадње у областима енергетике, путне и жељезничке инфраструктуре, информационих технологија, те намјенске индустрије и пољопривреде. Наравно, на томе нећемо стати, јер нам је жеља да сарађујемо на сваком пољу на обострано задовољство.
У разговорима са представницима Срба из региона може се чути оцјена да, захваљујући постојању и опстанку Републике Српске, Срби данас имају двије матице.
– Драго ми је да наш народ у региону тако мисли и што све више Срба види Републику Српску као своју другу матицу. Сматрам да је то исправно размишљање, јер је српски народ, одакле год био, добродошао код нас. Ми то не раздвајамо. Знамо да има много нашег народа који се због разних разлога одселио и живи и ради у дијаспори, али драго ми је видјети да се увијек враћају и да има све више људи који улажу у Републику Српску. Вјерујем да је то један од начина да се поново повежамо, јер смо ми отворени за сваку сарадњу. Врло је важно и знање које су ти људи стекли у иностранству, па га могу пренијети код нас, али и инвестиције које могу остварити у Републици Српској.
- Колико у пракси Република Српска помаже Србе у земљама региона и у дијаспори?
– Такође, ми у Републици Српској редовно помажемо нашем народу у Хрватској, сјећамо се трагичног земљотреса који је погодио Петрињу и околину, били смо ту да помогнемо нашем народу и слали смо донације. У нашим мислима увијек су и Срби са Косова и Метохије. Већ је постала традиција да угостимо дјецу са Космета, а редовно прикупљамо хуманитарну помоћ за наше људе тамо. Имамо више организација које интензивно помажу Србима са Космета и институције увијек стоје на располагању тим људима који чине племенита дјела. Подсјетио бих да смо недавно набавили транспортне инкубаторе, а један од њих је додијељен за болницу у Грачаници на Косову и Метохији.
- Један од најзначајнијих пројеката је изградња ауто-пута Београд–Бањалука. Како напредује тај пројекат и кад очекујете да ће бити завршен?
– То је један од наших највећих приоритета, што се тиче изградње путне инфраструктуре и јако важан стратешки пројекат. Повезивање са нашом матицом је врло значајно за нас из Републике Српске и зато овај пројекат желимо реализовати на најбољи могући начин. Изградња тече планираном динамиком, дионица од Раче до Бијељине је већ у поодмаклој фази, дионица Вукосавље–Брчко се такође ради и све тече према плану. Активно радимо на рјешавању свих сегмената који се односе на дионицу која пролази кроз Брчко. Надам се да ће се на задовoљство свих нас Бањалука преко Посавине и Семберије спојити са Србијом у Сремској Рачи у предвиђеном року.
- У јавности се много прича о изградњи аеродрома у Требињу који би требало да буде финансиран од стране Србије. То је изазвало и бројне реакције у државама региона. Кад би могли да очекујемо да се успостави ваздушни саобраћај са српском Херцеговином?
– Наравно да постоје реакције, за очекивати је да многима сметају наши капацитети и способност да реализујемо тако важан пројекат, па могу рећи и један од најзначајнијих те врсте и за простор бивше Југославије. Необјашњиво је да неко себи даје за право да оспорава тако нешто, али некако прихватам и разумијем противљење сусједне државе којој овај пројекат може бити на неки начин конкурент, али ми живимо у времену слободног тржишта, слободне економије и свих других врста слободе. Сходно томе такво понашање није прихватљиво, а ни коректно, то и они морају да знају и прихвате. Посебно ме боли и забрињава чињеница да се овом пројекту противе и појединци из Републике Српске, као и дио представника политичког живота из ФБиХ. Нереално је да неко жели зауставити свој сопствени развој, нешто што може олакшати живот и умногоме унаприједити развој Републике Српске, па на крају крајева и БиХ. Живимо у сложеној држави што се може искористити да се на политички начин успоре неки пројекти попут овога, али ћемо веома брзо пронаћи рјешење да се та ситуација отклони, јер је то задња препрека за реализацију овог значајног пројекта.
Далеко смо од Европске уније, јер бошњачке политичке елите и 28 година након потписивања Дејтонског споразума желе да у миру остваре оно што нису у рату.
- У времену велике енергетске кризе Република Српска и Србија велике резерве имају у хидро потенцијалу. Како тече изградња Хидроелектране Бук Бијела?
– Кризе су најбољи показатељ независности и показатељ унутрашње способности да се исте превеазиђу. Томе смо свједочили у времену када је цијела Европа била у оскудици са овим енергентом, ми смо у том периоду нашим потрошачима осигурали стабилну испоруку која ни у једном моменту није била упитна. Поред стабилне испоруке, стабилност цијене је била кључни фактор, када је на свим тржиштима несразмјерно расла ми смо успјели да је задржимо на претходном нивоу за све наше потрошаче. То и јеста најбоља гаранција за Српску и Србију када је у питању развој економије и страних инвестиција. Свака наша независност, па и ова енергетска је спорна и неприхватљива, томе најбоље свједоче одлуке Уставног суда БиХ. Наравно, пројекат изградње Бук Бијеле ће бити реализован, јер је он у искључивој надлежности Републике Српске. Погледајте само шта је до сада изграђено и све ће вам бити јасно у ком правцу овај пројекат иде.
- Србија и Република Српске заједнички обиљежавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе као сјећање на дан када је 1918. године пробијен Солунски фронт и годишњице Невесињске пушке у знак сјећања на 1875. годину, када је дошло до прве веће борбе између српских устаника и турске војске. Многи ће рећи да има приоритетнијих питања од јачања духовног и културног јединства српског народа без обзира на постојеће границе?
– Срби морају да схвате да им без јединства и саборности нема опстанка на овим просторима. Суочавамо се са бројним изазовима, како ми у Републици Српској и генерално у БиХ, тако и Срби у Србији, на Косову и Метохији и региону, и зато увијек позивам на јединство и саборност српског народа. Сматрам да заједничким обиљежавањем важних датума јачамо наше везе и превазилазимо границе. Заједничке датуме обиљежавамо на иницијативу предсједника Вучића, а која је одмах прихваћена од предсједника Додика. Односи Српске и Србије тренутно су на највишем нивоу у историји, рекао бих, прије свега захваљујући предсједнику Александру Вучићу и његовој политици коју води према српском народу који живи ван граница Србије. Побољшана је сарадња на свим нивоима и вјерујем да ће везе бити још јаче. Заједно славимо и тугујемо. Поред ова два догађаја, желио бих да истакнем да Србија и Република Српка заједно обиљежавају Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој акцији Олуја.
- У Србији је веома препознатљива и манифестација Дани Српске у Србији која се у континуитету одржала већ 12 пута.
– Управо је то прилика да се истакну братски односи и везе и да се још једном укаже на јединство и заједништво једног народа коме границе не могу избрисати сродство, традицију, вјеру и културу. То нас све додатно спаја. Све ово додатно јача наше везе, које су свакако нераскидиве, али трудимо се да се на свим пољима додатно повежемо и покажемо јединство, јер када смо јединствени онда смо најјачи.
- Међу заједничким активностима Српске и Србије јесте његовање културе сјећања. Најављена је изградња Меморијалног центра Доња Градина.
– На иницијативу предсједника Србије Александра Вучића, а коју је одмах прихватио предсједник Републике Српске Милорад Додик започели смо заједнички да његујемо културу сјећања и обиљежавамо значајне датуме. Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембар, је важан празник, важан дан. Наша историја је болна, обиљежена страдањима којих је било нажалост много. Посебно је важно да меморијални центар у Доњој Градини заједнички граде Србија и Република Српска. То ће бити највећи меморијални центар на Балкану и свједок страдања и историјских неправди према српском народу. Овом пројекту и његовој реализацији је посвећена посебна пажња приликом посјете предсједника Србије Александра Вучића и представника Владе Србије нама у Републици Српској, у августу мјесецу ове године, и тада смо договорили да буде изграђен исти меморијални центар и у Београду. Већ смо кренули са радом, формиран је заједнички одбор, састављен од представника Владе Србије и Владе Републике Српске, који ће реализовати овај велики пројекат.
Нема града и општине у којој нешто није изграђено или реконструисано захваљујући помоћи из Србије – било да је то школа, болница, мост, вртић, амбуланта или нека друга установа.
- Да ли су обиљежена сва стратишта српског народа у Републици Српској?
– Нажалост много је стратишта српског народа, из разних периода. Наша настојања и политике које представљамо су усмјерене да свака српска жртва добије заслужено поштовање и пијетет. Сигуран сам да ће у будућности свака жртва и свако стратиште добити адекватан споменик. Сматрам да је највећи споменик нашој болној прошлости развијена свијест код младих генрација у Републици Српској и Србији, о страдањима српског народа.
- Навршило се 28 година од потписивања Дејтонског споразума. Како бисте са временске дистанце од 28 година оцијенили посљедице Дејтонског споразума?
– Република Српска и 28 година након потписивања Дејтонског споразума бори се са унитаристичким настојањима бошњачких политичких елита који, уз директну подршку одређених амбасада, желе да у миру остваре оно што нису у рату. Због оваквог приступа, ми смо данас јако далеко од Европске уније, а да не спомињем процес међусобног помирења, који добија сталне ударце управо због упорних насртаја на дејтонско уређење БиХ и покушаје бруталног отимања надлежности Републике Српске, у намјери да на крају од Српске остане само празна љуштура, без суштине. Управо то нам се дешава са посљедњим одлукама Уставног суда БиХ, који је, уз помоћ страних судија, произвео огромну политичку кризу, када су покушали да укину изворну дејтонску надлежност – право на имовину. Другим ријечима, то је исто као када би сутра неко донио декрет којим би вам рекао: „Е, знате шта, од сада ваша кућа није ваша”. И шта ми требамо да урадимо у таквој ситуацији – да се, можда, помиримо с тим што неко хоће да препише нашу кућу на себе?! Прије тога, покушали су да нам одузму право да обиљежавамо и 9. јануар, Дан стварања Републике. Другим ријечима, оспорили су нам право да славимо наш рођендан. То нас је само инспирисало да славимо што интензивније. Да иронија буде већа, наш отпор је довео до тога да нас на Западу проглашавају неким „лошим момцима” кад не прихватамо и игноришемо такве одлуке, у потпуности свјесни да би свако прихватање водило ка разградњи и нестанку Републике Српске.
- На Универзитетима у Србији, а посебно на простору АП Војводине свједочимо да је присутан велики број студената из Републике Српске. Многи од њих остају да живе у Србији. Постоји ли стратегија којом би се студенти из Српске мотивисали да своје знање примијене у срединама у којимa су рођени?
– Наши студенти Србију доживљавају као своју државу, што она заправо и јесте. Већина њих има и двојно држављанство што је омогућио Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза између Републике Србије и Републике Српске. Споменули сте да велики број студената из Српске студира у Новом Саду. Разлог за то је непосредна близина Републике Српске самој Војводини, не само километарски већ и културолшки, као и родбински. Знамо да је велики број људи са територије данашње Републике Српске населио просторе Војводине и дао значајан допринос свеукупном развоју највеће српске равнице. Велики центри попут Београда и Новог Сада и њихов степен развијености пружају огромне шансе, свјесни сте да им је тешко парирати. Поносан сам на чињеницу да се наши студенти истичу у знању и научним достигнућима, као и да постају носиоци највиших признања тамошњих универзитета упркос великој конкуренцији. Можда сада изгледа да остају у мјестима гдје су студирали, али циркулација њиховог знања и боравка између Србије и Републике Српске је јако изражена. У тој циркулацији је наше заједничко богатство и развојна шанса.
- Имате ли бојазан за будућност Републике Српске?
– Суштински, ми се суочавамо са притисцима од првих дана провођења Дејтонског споразума, а ево и 28 година послије Република Српска је ту, као незаобилазна реалност и објективно говорећи најстабилнији и најфункционалнији дио БиХ. Све док народ буде желио Српску, ње ће бити, и нема тог политичког притиска, од кога год долазио, који може да побиједи вољу народа. Српска је наш трајни завјет, у име свих бораца и цивила који су уградили своје животе у њене темеље. Зато, немам бојазан за нашу будућност, иако смо дубоко свјесни да се тренутне геополитичке околности настоје искористити као инструмент за урушавање нашег суверенитета. Ми смо потпуно свјесни ко и зашто стоји иза тога, а и исто тако свјесни да ми, заправо немамо другог избора него да бранимо наша права.
- Који су главни циљеви Владе у наредној години?
– Кључни циљ остаје очување макроекономске стабилности, у ситуацији кад се политички притисци преламају у интензивне финансијске притиске. Дубоко сам увјерен да ћемо успјети у настојањима да и догодине обезбиједимо финансијску стабилност, али и да реализујемо неке од великих, развојних пројеката које смо покренули.
- Свједоци смо бројних економских миграција.
– Када је ријеч о економским миграцијама, најприје бих нагласио да није ријеч о феномену који је погодио само ове просторе него много раширенијој појави. Свједоци сте и да су поједине чланице Европске уније, неупоредиво богатије од нас, имају огроман одлив становништва који одлази на Запад, привучен вишим платама, првенствено. Не постоји лијек за то, нити тај проблем може да се ријеши преко ноћи. Наш начин борбе је стално унапређивање стандарда нашег становништва, у мјери колико нам то могућности дозвољавају. Управо са тим циљем, ушли смо у подизање минималне плате, али и подстицање привреде да се плате увећавају разним подстицајним мјерама. Конкретне бројке о томе да биљежимо највишу просјечну плату и најмањи број незапослених, откада се мјере ови подаци, указује нам да смо на добром путу.
- Како бисте оцијенили положај борачке популације?
– Борачке категорије су под посебном пажњом Владе, и тога су, вјерујем свјесни и у самој Борачкој организацији, која нам је партнер на путу према сталном унапређењу положаја ове категорије. Уважавајући њихове захтјеве, право на јединствени борачки додатак од сада ће остваривати борци свих категорија који су били у зони ратних дејстава. Намјера је била да сви борци уђу у право остваривања борачког додатка, без обзира на број мјесеци учешћа у зони борбених дејстава. То је била жеља бораца и ми смо је уважили. Такође, подигнут је износ за мјесечни додатак, од идуће године и инвалиднине су увећане за 10 одсто. Ове године смо за борачке категорије издвојили 340 милиона марака, а у буџету за идућу годину планирано је да та средства буду знато увећана.
208 милиона марака је Србија од 2014. године уложила у Републику Српску
- У којој мјери Република Српска може помоћи Србе у Федерацији БиХ?
– Српском народу у БиХ нема слободе и просперитета без Републике Српске. То свима мора бити кристално јасно. Положај нашег народа у Федерацији је тежак, али ми из Републике Српске се трудимо да им помогнемо колико год можемо. Када говоримо о подршци Србима у Федерацији БиХ желим да истакнем и да се захвалим предсједнику Србије Александру Вучићу и нагласим врло важну улогу Србије, која никада не заборавља наш народ у Федерацији. Србија је до сада много пута слала и материјалну и новчану помоћ тамошњим Србима и ми смо јој због тога захвални, а помогла је са значајним износима обнову наших православних храмова који су у већини до темеља срушени у ФБиХ током рата, као што је Црква Свете Тројице у Мостару, за чију обнову је Србија на челу са Александром Вучићем издвојила значајан новац. Имамо наше представнике и у том ентитету и преко њих помажемо нашем народу, поготово у општинама гдје су Срби већина. И овом приликом желим да поручим Србима који живе у Федерацији да никада неће бити сами и да ће Република Српска увијек бити ту да им помогне.
- Од када сте на челу Владе шта је за Вас лично био највећи изазов?
– Тешко је, заиста, издвојити шта је био највећи изазов, с обзиром на то да сам у посљедњих пет година, односно откако сам преузео вођење Владе, био суочен са бројним, тешким ситуацијама.
Из личне перспективе, најтеже ми је било током пандемије корона вируса, када смо водили битке на више колосијека, у настојању да спасимо људске животе, обезбиједимо адекватну здравствену заштиту огромном броју обољелих и очувамо привреду у тренутку кад је живот малтене стао. Из тог периода, који бих лично најрадије заборавио, посебно бих издвојио то што смо се на све могуће начине борили да обезбиједимо кисеоник за болнице, а при том смо се, да зло буде веће, суочавали са ужасним оптужбама да користимо неквалитетан кисеоник. Те оптужбе су, нажалост, довеле до тога да су поједини пацијенти одбијали лијечење, излажући своје животе огромном ризику. Био сам у малтене незамисливој ситуацији – с једне стране, радни дан ми је почињао и завршавао покушајима да се набави кисеоник, с друге, морао сам да се браним од оптужби да, фактички, свјесно трујемо људе. И данас, када су надлежне институције и званично одбациле те оптужбе, остаје горак укус у устима, понајприје због одсуства било какавог стида политиканата који су пласирали такве оптужбе. Искрено говорећи, од таквих људи не можете очекивати извињење, није то у њиховој природи, нити сам очекивао да се извине мени, али сам се надао да ће се бар извинити народу који су бјесомучно лагали и доводили у заблуду, тиме директно угрожавајући њихово здравље.
- Како бисте оцијенили положај Бошњака и Хрвата у Републици Српској?
– Што се тиче положаја Бошњака и Хрвата у Републици Српској, сматрам да је он добар. Имају сва загарантована права, поштујемо их и желим рећи да не одвајамо грађане Републике Српске и сви који јој желе добро и раде за њен напредак су добродошли. Често се потежу приче о нападима на повратнике, али сматрам да се од тога прави политичка прича. Некада се сваки вербални деликт третира као напад, али сви пријављени случајеви напада су процесуирани и могу да гарантујем безбједност свима у Републици Српској. Сматрам да је ситуација код нас, што се тога тиче, много боља него у другом ентитету. Желио бих да додам да не постоје препреке за повратнике. Република Српска је провела све потребне радње по питању одрживог повратка, обновила је куће и путеве у повратничким насељима. Секретаријат за расељена лица и миграције сваке године објављује јавни позив за пројекте пољопривреде и сточарства, те за пројекте занатске и производно-услужне дјелатности у оквиру Програма рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица и праћења миграционих процеса, а финансира се из буџета Републике Српске.
- Какве су мјере популационе политике?
– Наша стратегија која се односи на повратак студената и популациону политику јесте развојни пут којим се креће Република Српска. То је најбољи начин да им овдје пружимо све оно што имају негдје другдје. Свијет се брзо развија, нове технологије неумољиво напредују, у том процесу ми имамо шансу да се позиционирамо као добро мјесто за развој и напредак младих људи. Данас је у Српској све више страних компанија које послују и у Србији, све више је и прилика за запослење људи који су због својих професија морали тражити своју прилику негдје другдје. Стратегијом равномјерног развоја Републике Српске, која је видљива од Новог Града до Требиња, радимо на стварању услова да се сви они који желе могу вратити у своја родна мјеста и тамо имати квалитетан живот, и све оно што подразумијева савремени начин живота.
