Школа српског језика и у Ђеврскама

Удружења „Жене Косовске долине” из Бискупије и „Наша кућа” из Ђеврсака, покренула су допунску школу српског језика „Учимо ћирилицу”, као ванинституционалну активност за децу која живе у овом руралном подручју.

Након Бискупије и Бенковца, школа у Ђеврскама је трећа школа на подручју Далмације у којој се одвија допунска настава српског језика, а основна идеја иницијатора и покретача овог пројекта је да се, где год постоји српско дете, покрене и учионица српског језика.

Иако је Школа започела са радом још прошлог лета у скромним просторијама удружења „Наша кућа”, наставак пројекта сада се реализује у новоуређеном простору парохијског дома у Ђеврскама , чије реновирање је недавно завршено и прилагођено потребама Школе, благословомеЕпископа далматинског Никодима. Школа у Ђеврскама од великог је значаја не само за децу која имају прилику да уче свој језик и писмо, већ за читаву заједницу и очување њеног идентитета, кажу у Ђеврскама.

– Са реализацијом школе кренули смо средином јула прошле године, након што смо са групом наше деце посетили Београд и увидели да је знање о матичним језику, идентитету, историји и култури народа којем припадају, деци из ових крајева и те како потребно јер није на завидном нивоу. И то је донекле разумљиво узевши у обзир да они о томе не уче у својим редовним школама које похађају. Први сат српског језика одржали смо симболично испред зграде наше старе, запаљене зграде Основне школе, где су деца први пут након 1995. године учила свој језик. Од тада па до фебруара ове године, деца су један дан викенда имали часове учења Српског језика и ћириличног писма у трајању од пар сати – појашњава председник удружења „Наша кућа” из Ђеврсака Сава Војновић који је и један од иницијатора и покретача овог пројекта у овом месту.

Како је временом број деце бивао већи, тако се јавила потреба и за већим и функционалнијим простором од првобитних просторија стамбене куће. За помоћ су се јавили Епархији далматинској која им је изашла у сусрет уступањем једног дела парохијског дома.

– Уз благослов Епископа Никодима кренули смо у прикупљање средстава за реновирање и адаптацију просторија и за непуна два месеца прилагодили га потребама наше деце. Захвални свим лјудима који су нам притекли у помоћ, који су своје слободно време, и поред својих свакодневних обавеза, користили да нам помогну у физичким пословима, ми смо данас поносни што имамо пристојне услове у којима могу боравити сва наша деца – каже Војновић.

Помоћ стигла од бројних појединаца и организација али и од матичне државе

Поред Епархије далматинске велику помоћ пружили су им и бројни појединци својим материјалним прилозима, организација „28. јун” из Београда, док је Република Србија и њено Министарство Спољњих послова помогла у пројектима око финансирања одрживости наставе, организације излета и набавке прибора и материјала за рад.

– На самом почетку организовали смо једну вечеру хуманитарног карактера на коју смо позвали све наше људе који су били овде, иако већином живе ван граница Хрватске, и њиховим одзивом прикупили одређене донације које су нам биле неопходне. Свему томе прикључили су се људи из Швајцарске који воде порекло са ових подручја, а затим и моје колеге из организације „28. Јун” које су нас подржале у читавом пројекту. Све ово би било тешко изводљиво да немамо несебичну помоћ Радмиле Берић и жена из удружења „Жене косовске долине”, првенствено у раду са децом, њиховим саветима, помоћи али материјалима које нам обезбеђују – истиче Војновић.

Школу у Ђеврскама тренутно похађа око тридесетак ђака основношколског узраста са подручја Нунића, Скрадина, Варивода, Кистања, Брибира и других околних места јер у самим Ђеврскама живи свега неколико ђака. Будућност српске заједнице, кажу у удружењу „Наша Кућа”, самим тим и будућност српске деце, обавеза је и одговорност оних који овде живе и који су на својим вековним огњиштима одлучили да остану.

Иако је планом и програмом акценат стављен на учењу ћириличног писма, у току предавања деца ће се упознати са животом и делима најзначајнијих српских великана који су кроз историју дали немерљив допринос у креирању и очувању идентитета свога народа.

Учење језика претворити у задовољство а не у обавезу

Приступ учењу прилагођен је потребама деце различитог узраста, а своје дугогодишње искуство у раду са децом у Ђеврскама практично примењује Радмила Берић, наставница разредне наставе по струци. Након реализације овакве школе у Бискупији пре десет година, искуства и љубави у раду са децом јој не недостаје, али ни амбиција када је њихово даљње школовање и усавршавање у питању.

– Приступ оваквом раду са децом мора бити мало другачији и креативнији од онога на шта су они навикли. Српски језик морају савладати, али не на начин да то схватају као обавезу већ као задовољство. Водећи се тиме посебно водимо рачуна о припреми материјала за рад, сами креирамо радне свеске, различите радне листове за најмлађе, и заиста највише времена посвећујемо томе да сваки сат који овде проведу буде њима занимљив и другачији, а да кроз то науче све оно што нам је свима важно, да заволе свој језик и писмо и да га говоре и читају у свакодневном животу. Ако изгубимо свој језик и писмо изгубићемо себе, а то је велики задатак за нас који живимо и радимо овде, и за нашу децу која се овде школују – каже Берић, истичући да је јако важно да читав овај процес не завршава након основношколског образовања.

Круна њеног десетогодишњег рада, потребе и жеље да помогне деци да имају што боље услове школовања и усавршавања је овогодишња, прва генерација деце која од јесени постају редовни студенти на факултетима у Србији.

– Захваљујући стипендијама Републике Србије за српску децу из региона, где је наша помоћ била у решавању тог административног дела, створили смо им услове да се могу школовати на најбољим факултетима, и сада морамо радити на томе да их као свршене студенте једнога дана дочекамо, и створимо могућност да се овде запосле и остану, и то је једина гаранција нашег квалитетног опстанка у овим крајевима – истиче Берић.

Сагласни са тим су и у Ђеврскама. На њима је, кажу, да раде оно што могу, пружајући помоћ и деци и родитељима верујући да ће једнога дана клупе у којима сада седе дечије главе жељне нових знања изродити нове генерације знаменитих Срба попут Саве Бјелановића, Симеона Кончаревића, Симе Матавулја, Владана Деснице и многих других на чије порекло, и све оно што су оставили свом српском народу у Далмацији, остајемо поносни за векове.

Свечаном отварању школе присуствовала је и потпредседница Владе Републике Хрватске Ања Шимпрага.

Извор: срби.HR