Служен парастос убијеним Србима из Хранче код Сребренице
Код централног Спомен-крста на градском гробљу одата је почаст за 20 Срба из насеља Хранча настрадалих у oдбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године.
Служен је парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће чиме је обиљежено 28 година од погибије седам српских цивила из Хранче, међу којима су биле три жене.
Мјештанин Драгомир Митровић нестао је десет дана прије напада на Хранчу и још није пронађен.
Њега су муслимански војници ухватили док је чувао овце и изгубио му се сваки траг.
На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у село Хранча са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.
У Хранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.
Преживјели мјештани причају да је напад почео око 15.30 часова, да је запуцало и уз галаму и вику упали су у село и убијали све редом вичући „Хватај их живе, штеди муницију“.
Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је низ корито Глоговске ријечице извући се из села према Братунцу.
Хранча је опасана муслиманским селима и напад на село изведен је са свих страна.
Миливоје Јокић, који је на данашњи дан изгубио оца Момчила, рекао је да је његов отац погинуо бранећи кућу.
„Убијен је на 200 метара од куће. Није спасио ни кућу ни себе. Он је погинуо, а кућа је запаљена. Нико није одговарао и изгубили смо наду у правду и рад правосуђа БиХ, а сматрам и да представници Републике Српске не чине довољно да починиоци злочина над српским народом одговарају“, истакао је Јокић.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић нагласила је да су ови гробови једина истина и пита гдје је правда.
Она је напоменула да су напади извођени неколико дана на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу, те подсјетила на страдање Срба у Горњим Магашићима гдје је убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, као и на српска страдања у четири села на Петровдан те године и низ села гдје је у једном дану убијано по 10 или 20 па до 50 и више мјештана, а нико због тога није одговарао.
„Предмети стоје у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 28 година од злочина и 24 године од завршетка рата. Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како починио злочине. То је доказ да у БиХ нема правде за Србе“, рекла је Филиповићева.
Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.
То се, додала је, може окарактерисати као правосудни терор над породицама српских жртава који траје више од двије деценије.
Предсједник братуначке Борачке организације Зоран Гвозденовић изјавио је да је у Хранчи почињен масовни злочин над невиним црским цивилима јер су, од седам погинулих на данашњи дан прије 28 година, биле три жене.
„То је доказ да је муслиманска страна имала намјеру и циљ да уништи све што је српско. Срамота је и Хашког трибунала и правосуђа БиХ да за бројне масовне злочине над Србима у Подрињу нико није одговарао и то доводи до даљег неповјерења, јер без правде нема помирења“, поручио је Гвозденовић.
Осим породица настрадалих, цвијеће су положиле и делегације Борачке и Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Преузето са: СРНА