Соколско друштво у Глини

Српски соколи из Крајишке жупе ујединили су се после Првог светског рата са хрватским соколима у Соколску жупу Загреб. Соколска жупа Загреб приредила је свој слет у Загребу 10 и 11. јуна 1922. На академију су дошли сељачки соколи из Бановине, из околине Глине. (1) Др. Милан Метикош, начелник соколског друштва у Глини, неуморно је радио на ширењу соколске идеје у селима. До 1922. у 18 села основане су сеоске чете. Та села била су : У срезу Глина : Бачуга, Влаовић, Б. Воде, Драготин, Мартиновићи, В. Градац Класнић, Краљевчани. У срезу Вргин-Мост : Чемерница и Славско Поље. У Петрињи : Јабуковац. У срезу Пакрац : Чаглић, Прекопакра, Шеовица. У срезу Бјеловар : Калиновац. У срезу Карловац : Скакавац. У срезу Слуњ : Цетињ Град и Маљевац. Радило се на оснивању соколских друштава у срезу Госпић. Образовањем сеоских соколских чета и њиховим радом управљао је нарочити соколски одбор у Глини. Свим четама био је приказан филм са слета у Љубљани. У Глини је постојала заједничка библиотека за све сеоске чете. Одбор у Глини требао је да изда књигу са свим упуствима за оснивање и рад соколских чета.  (2) Седница одбора соколских чета одржана је 15.1.1923. Осниване су нове соколске чете, посебно у крајишком округу загребачке жупе, а у осталим жупама започео је живљи рад на оснивању соколских чета. Први слет сељачких Сокола одржан је 2.8.1922. у Влаовићу. На слету загребачке жупе 12.6.1922. учествовало је бројно изасланство соколских чета у вежби. На слету у Љубљани од 12 до 15.8.1922. учествовало је много сељака сокола  и у вежби и у осталим приредбама слета. Соколска чета у Краљевчанима приредила је И јавну вежбу 27.10.1922. Уз вођство учитеља жупе загребачке Пихлера завршен је течај за начелнике соколских чета 19.12.1922. У соколским четама било је 1923. 400 вежбача. За начелника Одбора био је изабран др. Милан Метикош, а за његове заменике Марко Медак из Чемернице, Мићо Грива из Б.Воде, Пајо Бакић из Влаовића, а за секретара изабран је Јово Брадић. (3) Соколско друштво у Глини је уз учешће загребачког друштва Соко ИИ приредило 16 септембра 1923. свечану академију. Уз загребачке соколе наступали су соколи из Сиска. Глина је била седиште крајишког округа Соколске жупе Загреб, те је пораст друштва био значајан за читаво окружје. Окружје је имало три друштва и 10 соколских чета по селима. (4)  У Петрињи био је 15 јуна 1924. одржан слет крајишког окружја загребачке жупе. Слетом је требало показати да ли је могуће применити соколски састав и рад на село. На слету су била соколска друштва из окружја : Сисак, Глина и Петриња као и сеоске соколске чете крајишког окружја, затим загребачки Соко И, и једна пешадијска чета 35. пешадијског пука из Загреба. Град је био у почаст слета свечано искићен, а домаће соколско друштво дочекало је своју браћу и госте срдачно. На поподневној јавној вежби наступила су прва сеоска деца. Узорни одио загребачког  Сокола И извео је деветку. (5)

Соколска жупа Загреб настојала је да оснива сеоске соколске чете. У Банији су основане чете у селима Бачуги, Чемерници, Влаовићу, … .заузимањем др. Метикоша. У околини Пакраца у Славонији основане су чете у селима Шеовици, Кусоњи и Прекопакри залагањм Војислава Вуксана и Бранка Јанковића. У то доба (1924.) постојале су чете у Лици у околини Госпића, у Словенији у Бојанцима, у Босни у Костајници, … . По мишљењу аутора чланка Бранка Јанковића у „Соколском вјеснику жупе загребачке” просветни рад сокола био је важнији и потребнији селу него телесно јачање. Требало је оснивати секције : побратимске, аналфабетске, читаоничке, певачке, свирачке, позоришне, … . Таквим радом постајале су соколске чете другом школом. Соколи су настављали и проширивали рад школе тамо где је она стала. Циљ је био подизање села после школе соколством и осталим друштвима и установама. То је био једини пут да се дође до напредка села. На крају чланка је истакнуто : „Оснивајмо соколске чете по селима и соколска друштва по варошицама, радимо у њима марљиво, чинимо то, јер нас на то зове отаџбина, а и народ ће нам бити зато захвалан.” (6)

Соколско друштво Глина основано је 1906. као Српски соко.  У 1930. старешина је био др. Милан Метикош, начелник Марко Опалић, секретар Јово Катић и предавач Петар Меанђија. Било је 28 чланова, 5 чланица, 16 вежбача, 8 мушког нараштаја, 18 мушке деце, 8 чланова у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, приређивали су јавне вежбе, имали су 4 сарадника, 6 предњака  и књижницу са 217 примерака. (7)
У 1934. старешина друштва  био је др. Милан Метикош, заменик  Светозар Давидовић, секретар Никола Новаковић, председник просветног одбора Иво Кларић, начелник Славко Стојановић-Пелеш, заменик Никола Жинић и начелница Јованка Сретковић. Чланови Управе друштва били су Кристина Лукач, Никола Грновић, Јован Мирковић и Антон Пенгор. Заменици су били : Павао Црнковић и Лео Бергер. Ревизори су били : Живко Радојчевић, Драгомир Томић и Ђуро Јанковић. У Суду Части  били су : Перо Ћорковић, Перо Меанџија и Перо Старчевић. (8)

Соколи су у свом раду сарађивали са осталим друштвима у Глини. Заједнички су Одбор Кола Српских Сестара, Соколско друштво и  месни одбор Јадранске Страже приредили парастос краљу Александру 15 октобра 1939.  КСС је приредило о Светом Сави Светосавску беседу  уз суделовање Српског певачког друштва из Карловаца.  Крајем 1939. Одбор КСС у Глини  је основан 1937. и имао је 120 редовних чланица, 4 потпомажућа, 6 утемељитеља и 1 добротвора. (9) После Априлског рата 1941. сва друштва су била забрањена од НДХ. О значају за соколски покрет и судбини др. Милана Метикоша је Радивој Риглер истакао у чланку „Соколске жртве у ИИ. Светском рату” у књизи  „Соколски зборник 1863-1963”  : Др. Милан Метикош је био староста сокола у Глини, организатор соколских чета по селима  у срезовима : Глина, Петриња и Вргин Мост. Био је први начелник Српске соколске жупе Крајишке пре Првог светског рата. Био је ухапшен од усташа, страховито мучен и убијен. (10)  Српски соколи из Крајине ујединили су се после Првог светског рата са хрватским соколима у Соколску жупу Загреб. Др. Милан Метикош, начелник соколског друштва у Глини, радио је на оснивању сеоских соколских чета. Соколи су сматрали да је њихов просветни рад био потребнији селу него телесно јачање. Зато суоснивали секције :  побратимске, аналфабетске, читаоничке, певачке, свирачке, позоришне, … . Таквим радом постајале су соколске чете другом школом. Соколи су настављали и проширивали рад школе тамо где је она стала. Циљ је био подизање села после школе соколством и осталим друштвима и установама. Соколи су у свом раду сарађивали са Одбором КСС и месним одбором Јадранске Страже у Глини. После Априлског рата  соколи су страдали заједно са свим Србима.