Црква Светог Георгија у Двору на Уни
Црква св. Георгија у Двору саграђена је у веома кратком року 1880. године. О томе свједочи повеља пронађена у јабуци торња приликом обнове цркве 1957. године. У повељи се помиње да је крст на торањ цркве стављен 17. септембра 1880. године и да је за зидање цркве барон Фрањо Филиповић из Загреба дао 12.000 форинти. Његова помоћ била је пресудна за овако брзо подизање дворске цркве. Још марта мјесеца исте године црквена општина у Двору тражи нека упутства у вези с грађењем цркве и њеног положаја на предвиђеном земљишту, да би у року од шест мјесеци она била потпуно завршена. Већ идуће године црква је добила репрезентативни иконостас, што иначе није чест случај.
Црква у Двору својим архитектонским особинама и вриједности није представљала неко значајно остварење. Посебно је испољена неинвентивност у обликовању спољашњости, гдје је до изражаја дошла жеља за чистим функционализмом и практицизмом. Масивни зидови урађени су класицистичком сувоћом и строгоћом и немаштовитом профилацијом. Историцистичка тежња Срба у Двору није усмјерена у правцу тражења модерних и савремених рјешења већ у фонд стереотипних облика цркава подизаних по Банији средином 19. стољећа. Има се осјећај да је овдје употријебљен предимензионирани типизирани пројекат неке крајишке цркве. Једнобродна грађевина петоугаоне апсиде имала је једноставно прочеље с класицистичким порталом, изнад њега великим окулусом, угаоним пиластрима и ниским звоником са завршетком у облику пирамиде. Чисте површине и једноставна форма нису побуђивале јачи естетски доживљај. Тога су били свјесии приликом обнове 1957. године, јер су њоме битно промијенили спољашњи изглед цркве, а посебно западног прочеља.
Изгубила се хоризонтала кровног вијенца, потпуно је измијењен звоник, а редефиниране су и остале површине. Обнова је изведена по угледу на цркву св. Петке у Јаворњу. Западно прочеље има пластично извучен средишњи дио на који се наставља звоник, готово идентичан оном у Јаворњу, једино нема лантерне на врху. Класицистички портал је барокизиран, а испод кровног вијенца додате су аркаде. Угаони пиластри су задржани и заједно са осталим додатим декоративним елементима дају слику разиграније зидне површине. Изгубио се велики окулус и њега је замијенио прозор једнако широк као и портал. Површине бочних зидова редефиницијом прозора у правцу повећаног пластицитета добиле су другачији изглед и додавањем сјеверног портала у истом облику и величини као и главни. Обновом је потпуно промијењена визура цркве. Тромост зидних површина замијењена је пластичном, декоративно богатом и сликовитом површином.
Унутрашњи простор дефинисан је крајње функционално с плитким пиластрима као декоративним детаљем. Олтарски простор веома је функционално прилагођен литургијским потребама, простор наоса је веома простран, да би тиме простор припрате остао доста мали.
Марко Миљановић – Црквени споменици
Двор на Уни од пријеславенског доба до наших дана
Преузето са: banija.rs
