АКТУЕЛНО:

У Земуну промовисана књига др Момчила Диклића „Улога политичке школе СКЈ `Јосип Броз Тито` у Кумровцу у распаду социјалистичке Југославије“

ТЕК НАМ ПРЕДСТОЈИ БОРБА ЗА ИСТИНУ

Аутор у овој књизи покушава да пред суд јавности изнесе мјерљиве податке о томе какву је улогу ова политичка школа, односно њени најважнији руководећи људи, одиграли у распаду Југославије, уступивши њене објекте сепаратистима, односно насилним разбијачима бивше нам државе. Школа презентована као највећа „ковачница“ братства и јединства, односно простор којим је располагала, на крају су послужили за обуку припадницима хрватских паравојних формација.

НА ИСКУСТВИМА ИЗ ИСТОРИЈЕ МОЖЕМО МИЈЕЊАТИ БУДУЋНОСТ

Отварајући скуп, у добро попуњеној сали СО Земун, модератор промоције адвокат Ђорђе Миховиловић,  је истакао да је ово једна од 15-ак књига др Момчила Диклића која нас на објективан начин води у историјат блиске будућности везан за распад Југославије.

„Момчило Диклић је специфичан писац јер он пресликава догађаје на папир и тако их доноси у сваку радозналу душу и у сваку кућу која отвори врата његовој књизи. Доноси их искрено, у изворном стању, са мноштвом пикантерија и детаља које многима нису били доступни и видљиви. Таквим стилом помаже нам да боље сагледамо све оно што смо можда само наслућивали“, рекао је, између осталог Миховиловић, додајући да је иузуетно важно знати шта нам се дешавало јер користећи историју можемо мијењати догађаје у будућности.

Обраћајући се присутнима, један од уводничара, музејски савјетник хаџи Милојко Будимир на почетку свог излагања таксативно је набројао сва поглавља књиге посебно се осврћући на она посвећена Јосипу Брозу Титу.

„ Ми, који смо раније изучили историју мало смо тога могли научити истинито о том времену, а поготово онога што смо могли чути од наших родитеља који су били савременици тога доба, нарочито догађаја из Другог свјетског рата. Не знам зашто су тако мало причали о свему томе  што нам се дешавало, моја претпоставка је да је разлог томе вријеме братства и јединства. Претпостављам да су они рачунали да смо ријешили све наше проблеме, а очит примјер је и ова политичка школа по којој је аутор дао назив самој књизи, која је требало да буде ковачница братства и јединства, а у шта се све то претворило били смо и сами свједоци“, рекао је Милојко Будимир посебно истичући улогу Ивице Рачана у начину преваре српског становништва у СР Хрватској приликом првих вишестраначких избора 1990. године.

ВЕЋИНСКА ИМОВИНА СРБА У РУКАМА БОЈОВНИКА

Веома опширно о времену које књига описује, а мање о њој говорио је војни историчар Милоје Пршић. Дотакао се времена од Другог свјетског рата до актуелних тренутака, посебно истичући да ова књига отвара хиљаду тема.

„ Свако поглавље, сваки поднаслов је нова тема која је неисцрпна у истраживању и можда су најбоља потврда тога ријечи аутора који каже да сам имао времена написао бих то на хиљаду страна. Зато му желим да осим што ову књигу треба умножити треба да је и допише јер су изостављене многе ствари, мада морам да истакнем да је књига предивна“ закључио је своје излагање Милоје Пршић.

Прије него што се обратио сам аутор књиге, у више наврата присутни су били у прилици да чују пјесме КУД „ Петрова Гора -Кордун“  и ријечи пјесника Милоша Бајића који је својим наступом употпуњавао ову промоцију заказану у помало чудно вријеме, недељом послије ручка. Упркос томе одазив је био велик.

Најављујући аутора др Момчила Диклића модератор Миховиловић је истакао да он није човјек који не жели да буде допадљив, али да не тежи ни запаљивим говорима без правих и добро утемељених аргумената.

Идеју да напише ову књигу, како је рекао, аутор је добио прије три године на исраћају у пензију, када је у свом говору провукао шта се дешавало у Политичкој школи у Кумровцу од 1985 – 1990. године, у време док  је био њен секретар. На крају дјеловања школе дошло је до немилих догађања који нису мимоишли ни самог аутора књиге. Остао је без стана и поред прве судске одлуке да му се врати, али, по њему, највећи проблем је испао оног тренутка када су веома богати простори школе предати у руке хрватских бојовника.

„Младен Жувела посљедњи директор школе хтио је да школу прода аустријским синдикатима. Ту је било девет округлих кабинета, велика зборница, опремљена кухиња, спортска дворана, под земљом опремљено атомско сколониште, велики возни парк. Све у свему, један огромни капитал. Спровели смо инвентуру чији сам шеф формално био ја. Након неуспјешне продаје сви запослени су отишли на биро и кључеви су остали код мене. Битно је напоменути да је школа била направљена на савезном нивоу од партијске чланарине, а Срби су били њени набројнији чланови. Да апсурд буде највећи  у тој истој школи по преузимању од стране хрватских бојовника пјевало се како ће се убијати Срби и припадници ЈНА“, закључио је Диклић, наводећи да му је насилно одузет стан по другој пресуди од судкиње Дубравке Зубовић да сам дужан  року од 15 дана ослободити стан.

У закључној ријечи др Диклић је истакао да се треба борити за истину, истичући примјер Јермена који су након сто година успјели да добију признање да је над њима извршен геноцид.

Др Диклић се на крају посебно захвалио свим присутнима, посебно издвајајући предсједника општине Сурчин Стевана Шушу, који је помогао да се књига изда, народном посланику Миодрагу Лини, хашком оптуженику Николи Шаиновићу, публицисти и новинару Ивану Миладиновићу, који због болести није могао присуствовати промоцији, СО Земун, Удружењу Срба из Хрватске, као и Милошу Бајићу и КУД „Петрова Гора –Кордун“ на умјетничком дијелу програма.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

 

This is box title

О АУТОРУ

Доктор Момчило Диклић из Старог Села поред Оточца у Лици је рођен 1954. године у Оточцу. Тамо је завршио основну школу и гимназију. Педагошку академију, група историја-географија завршио је у Ријеци. На Филозофском факултету у Загребу дипломирао је историју 1984. године. На Факултету политичких наука у Загребу магистрирао је 1990. године на тему „Положај Срба у Хрватској 1954-1990.“. Докторску дисертацију „Српско питање у Хрватској 1941-1950.“, одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2003. године. То је била прва докторска дисертација са овом тематиком у Србији. Објавио је више књга и више десетина научних радова о Србима авнојске Хрватске.

Нема коментара

Напишите коментар