Злочин у Сјеничаку 18.априла 1942. године

У Сјеничаку су у току НДХ од 1941. до 1944. године убијена, погинула или умрла од тифуса и глади 1.143 становника, скоро трећина пријератне популације.

У Село Сјеничак на Кордуну у зору 18. априла 1942. године упале су јаке усташко-домобранске снаге из правца Карловца и Ласиње и опколиле мјесто.

У само једном дану убили су или спровели у усташке логоре 421 Србина.

Усташе су у селу заклале и убиле 64 цивила на више локација који су сахрањени у масовним гробницима у Старчи, Мрачају и Влајнића страни. Код школе у Ласињском Сјеничаку старце су убијали маљем. 357 ухапшених мушкараца у току дана усташе су спровеле у 30 километара удаљени Карловац. Након вишедневног задржавања у дворишту Градског музеја спроводе их преко Загреба до усташког логора Јасеновац.

У Карловцу су издвојили 13 активиста НОП-а и спровели до затвора у Загреб. Преко познанстава са локалним усташким функционерима у Карловцу, родбина успјева једанаест њих, углавном млађих, да ослободи и врати у село.

У Јасеновцу усташе убијају 87 заточеника, а у логору Стара Градишка седам. Остали су преко логора на Старом Сајмишту спроведени до нацистичких логора у сјеверној Норвешкој.

У логору на Старом Сајмишту убијена су двојица и још седморица успут кроз Аустрију и Њемачку.

У нацистичким логорима у сјеверној Норвешкој био је заточен 231 Србин из Сјеничака. Већина њих је у јесен 1942. године убијена (219), само 12 је преживјело и вратило се у родно село.

У Сјеничаку су у току НДХ од 1941. до 1944. године убијена, погинула или умрла од тифуса и глади 1.143 становника, скоро трећина пријератне популације.

Већина је (636) страдала у усташким офензивама од краја 1941. до прољећа 1942. године. Село је било потпуно спаљено и опљачкано. Стоку и покретне ствари су усташе, домобрани и цивили одвезли у хрватска села у долини Купе.

На 80-ту годишњицу од овога страшног злочина, у Сјеничаку је прошле године отркивена прва спомен – плоча свим страдалима у обновљеној мјесној српској цркви Свете Петке. Постављање овог обележја финансирао је Светозар Данчуо из Чикага, један од потомака страдалих.

На његову иницијативу пре две године први пут је служен и парастос свим страдалима.

Извор: Миле Мркаљ „Сјеничак, кроника кордунашког села“, Хисторијски архив Карловац 1980. године

Приредио: Светозар Данчуо