У Цркви Светог Марка служен парастос убијеним у хрватској злочиначкој акцији Бљесак
У Цркви Светог Марка 1. маја одржан је помен поводом 29. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске Бљесак. Помен је организовало Удружење породица несталих и погинулих Суза и Удружење Завичај.
Акција Бљесак почела је 1. маја у раним јутарњим часовима, током ове злочиначке акције убијене су 283 особе, укуључујући 114 цивила, Међу жртвама је било 56 жена и осморо дјеце до 14 година и 75 лица преко 60 година старости, а протјерано је најмање око 15.000 Срба. То је био завршетак етничког чишћења Срба из Славоније који је већим дијелом остварен током 1991. године.
Четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напали су на јужни и централни дио западнославонског дијела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.
Током збјега хрватски војници су из маљутки, монтираних на хеликоптерима, тукли српске цивиле који су на путу од Окучана покушавали да се докопају супротне обале Саве. Збјег је паралело гађан артиљеријом и стрељачком ватром, снајперима.
Остаци страдалих су покупљени, а простор опран шмрковима. Претходно, ником од представника међународних организација није дозвољен приступ. Када је представник ОУН Јасуши Акаши доведен већ су сви трагови били уклоњени.
Приближно 1.450 лица српске националности је ухапшено. Одведени су у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Судске пресуде које су услиједиле, великим дијелом су биле засноване на неоснованим конструкцијама.
Трупе ОУН које су се налазиле на простору Западне Славоније у тренутку операције, УНПРОФОР који је требао да заштити становништво, повукле су се у своје базе.
Хашки трибунал, априла 2011. прогласио је кривим генерале ХВ Анту Готовину и Младена Маркача, због учешћа у удруженом злочиначком подухвату под вођством предсједника Хрватске Фрање Туђмана, чија је намјера била присилно и трајно уклањање српског становништва за вријеме и послије операција „Бљесак“ и „Олуја“. Међутим, 16. новембра 2012. године, Жалбено вијеће Трибунала ослободило их је оптужби.
По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.
Након парастоса делегације су положиле вијенце на Споменик српским жртвама ратова деведесетих који је подигла Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије.
Вијенце су положили Сања Лакић у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријат за избјеглице и миграције Републике Србије, Удружење породица погинулих и несталих Суза, Удружење Завичај Београд, Удружење ветерана Црвене беретке, Удружење Координација, ГО Звездара и предсједник Владан Јеремић, ГО Гроцка – Раде Иветић, Удружење бораца РСК у Републици Србији, Удружење Моје Косово, Удружење Славонија у срцу, Удружење бораца Кордуна и Завичајни клуб Кордунаша, Фондација Дајана Пауновић, Удружење жена са Косова и Метохије, Иницијатива младих, СУБНОР Гроцка, .
Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић рекла је окупљенима да се међу несталима још увијек води 109 лица, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене.
– Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница до сада је идентификовано 122 лица. И када се идентификују ексхумирани, а неидентификовани посмртни остаци, остају непозната гробна мјеста за 83 посмртна остатка. Процес идентификација несталих лица је у застоју, не знамо када ће породице моћи сахранити посмртне остатке и наћи свој мир.
Ђукићева је навела да је Хрватска једина земља у региону која има регистроване, а неексхумиране гробнице.
– Нису ексхумиране само зато што су Срби у њима. Чињенице о страдању су познате и Хашком тужилаштву, који никада није отворио интензивну истрагу о злочинима у тој акцији. Као што ни Савјет безбједности никада Хрватској није увео казнене санкције зато што је она као чланица Уједињених нација извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
Породицама остаје да његују сјећање на српске жртве, да чекају правду која је спора и надају се једног дана и достижна.
Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић поручује да се мора чувати сјећање на жртве.
– Млађе генерације морају да знају колико су Срби страдали. Велики су притисци на српски народ, и зато морамо да будемо једниствени. Хвала свима који су дошли и умјесто роштиља изабрали патриотизам.
Парастосу је присуствовао и народни посланик Миодраг Линта који је поручио да је прошло 29 година од злочиначке акције Бљесак и 33 године од злочиначких акција Откос, Оркан и Папук 1991, а још нико није одговарао за масовне злочине против нашег народа.
– Нису подигнуте ни оптужнице, а камоли да је неко осуђен. То је један од многих доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији хрватске државне политике. У Хрватској се величају и славе ратни злочинци и одају почасти хрватским жртвама, а српске жртве се понижавају, прешућују и негирају.
Србија треба да оснује посебну државну институцију тј. Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије и започне активну борбу за истину о масовном страдању српског народа током деведестих година прошлог вијека.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
Фото: Милан Гомирац
