Бећарац Срба у Западној Славонији
- Запјеваћу да сав Папук јечи,нек’ се знаде да нас још имаде!
Ових дана из штампе је изашла књига „Бећарац Срба у западној Славонији“. Приређивач књиге је Сњежана Станишић из Новог Сада која је и прикупила бећарце, уз помоћ бројних пријатеља и сарадника, прије свега својих Славонаца којима је и посветила ову књигу.
на број тел. 064/297-3929
а ускоро и преко сајта:
www.knjigakrajina.com
Цена књиге је 1000 динара.
Тешко је утврдити вријеме настанка бећарца и музичке пратње за њега, почев од 18. и 19. вијека Срба у Угарској а сматра се да је управо настао почетком 20. вијека. Читалац ће сазнати и да је ријеч „бећар“ турског поријекла. У Будиму бећар је био „неожењен човјек“, или у вријеме Карађорђа био је то војник из других земаља у служби за плату. Сазнаће се за бећарац у Унеско конвенцији и како је Србија добила пуноправни статус чланице Конвенције. У ствари, бећарац припада свим заједницама овог простора. Бећарац је примјерен за групно пјевање, гдје се исказују прикривене поруке са слободнијим изражавањем, много нагиње хумору и ласкању. Посебно се пјева на свадбама, вашарима, прелима, сеоским славама.
Издвајам неколико занимљивих бећараца које су пјевале дјевојке:
мене нана за другога ‘рани.
Ја би’ саде, дика нема каде.
четири сам преварила момка.
нисам крива што ме љубе момци.
Заносно су пјевали и младићи:
кад нас село удаје и жени.
ја сам такав, матере ми моје.
Једна туђа, друга моја није.
и ја лажем, па се са њом слажем.
на клечећи теби сам се клањ’о.
стезале су ноге око мене.
Сазнаћете како пјевају жене и женици, које су њихове теме, као и мотиви. Поред подјеле на „мушке“ и „женске“ бећарце, могуће их је дијелити и на срамотне тј. ласцивне, на шаљиве и сл.
У друштву се шаљиви бећарци прихватају с највећим одушевљењем јер су управо они заслужни за добру атмосферу и весело расположење.
Ево неколико примјера:
не кувај ми купуса без меса.
немој јадан долазити гладан.
Моја бако, можеш ли икако?
тражим бабу од тридесет љета.
још би’ једну, да пере и кува.
још ћу ђеда, нек’ се припов’једа.
што ме ниси на чупање звала.
Ил’ га вежи, ил’ да баја бјежи.
к’о тарана од четири дана.
Ђе су сине три метера жита?
кад год питам, она ув’јек може.
Јеси, Дуле, кад одбијем нуле!
ја ћу теби, нек’ се народ чуди.
Књига „Бећарац Срба у западној Славонији“ је лијек за напоран рад народа, јер његова духовност, уз мудрост и досјетке, чине здрав дух предака, који и нас данас чине здравима. У својој рецензији др Милош Рашић у књизи пише: „Писање књига попут ове вишеструко је корисно: осим што броји импозантан број од 4000 бећараца, она директно доприноси очувању фолклора и културног наслеђа, те омогућава увиде у историјске токове, показујући да су на одређеној територији, попут Славоније у овом случају, Срби имали своју специфичну културу и традицију. С тим у вези, процеси заборављања, ако ништа друго, макар се успоравају.“
Издавач књиге је Графоофсет, Челарево а суиздавач Завичајно удружење „Банија“, Нови Сад.
Штампање књиге су подржали: Град Нови Сад – Градска управа за културу, Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, као и донатори „SET“ Шабац, „MONT-R“ Београд и „Вуковић превоз“ Вршац.
Милош Бајић
