Часни ратни пут гардиста у филму “Синови Српске”

Документарни филм “Синови Српске”, који говори о Првој гардијској моторизованој бригади Главног штаба Војске Републике Српске, о њеном ратном путу и доприносу у стварању Републике Српске, у завршној је фази, а премијера се очекује крајем фебруара или почетком марта.

Предсједник Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске Предраг Аћимовић рекао је Срни да је ово удружење у фебруару прошле године дошло на идеју да сними документарни филм о овој бригади, која је била заборављена и о којој се мало знало након рата.

– Филм је радног назива “Синови Српске”, мада ће тај назив да остане и као званични назив филма. Предсједништво Удружења је одлучило да редитељ филма буде Миодраг Зарковић, новинар и документариста из Београда, у сарадњи са сниматељском екипом из Београда. Сва ауторска права задржава Удружење Гардиста и филм ће бити у власништву Удружења – изјавио је Аћимовић.

Он је навео да је ова бригада основана на Богојављење 1993. на Хан Пијеску, а у јулу исте године се, након операције “Лукавац”, дислоцира у Калиновик.

У филму “Синови Српске” биће приказан ратни пут Прве гардијске моторизоване бригаде на бројним ратиштима и војним акцијама у којима је учествовала од њеног оснивања до краја рата.

– То су ратишта око Горажда и Жепе, акције “Церска 93”, “Лукавац 93”, оловско ратиште, бихаћко ратиште и, оно за шта је Гарда највише везана пошто је највећи дио свог ратног пута провела тамо – на планинама Трескавица и Бјелашница. У овом филму желимо да прикажемо истину о младим гардистима, младим војницима који су заједно са својим командним кадром и старим гардистима ратовали и допринијели стварању и одбрани Републике Српске – рекао је Аћимовић.

ВЕЋИНА ОД 240 ПОГИНУЛИХ ГАРДИСТА БИЛА У ДОБИ ОД 18 ДО 20 ГОДИНА

Он је истакао да је Прва гардијска моторизована бригада дала немјерљив допринос, што се, прије свега, огледа у чињеници да су већина од око 240 погинулих гардиста били млади момци од 18, 19 или 20 година.

– Овим филмом желимо да заувијек одамо почаст њима и задржимо сјећање на њих – нагласио је Аћимовић.

Он је навео да је ово документарни филм у коме ће о својим искуствима говорити, између осталих, некадашњи командант Прве гардијске моторизоване бригаде пуковник Здравко Самарџић, некадашњи начелник Штаба бригаде Мирко Тривић, као и Сњежана Којадиновић, која је била једна од ријетких гардисткиња, од оснивања бригаде, па до самог краја рата.

– У филму о својим искуствима у том ратном периоду говориће и млади гардисти, говориће и припадници старијих генерација гарде који су од оснивања Бригаде били у њој – рекао је Аћимовић.

Он је додао да се у филму налазе и гости, некадашњи амерички политичари и новинари који су, на неки начин, свједочили о жигосању Срба 1992. године као ратних злочинаца и агресора.

– Желимо да прикажемо да Срби нису агресори нити су дивљаци или убице, него да је то само народ који је бранио своја вјековна огњишта, који је био изложен стравичним ударима НАТО-а, па тако имамо неколицину погинулих гардиста у НАТО бомбардовању касарни у Калиновику . истакао је Аћимовић.

Он је навео да се у филму “Синови Српске” појављују и политички аналитичар и историчар Небојша Малић поријеклом из Сарајева и Дарко Танасковић из Београда, који говоре о њиховим запажањима ратних дејстава 1992-1995. године на подручју Српске и свему што је претходило стварању Републике Српске.

– Финансијска конструкција филма је великим дијелом урађена донацијама и од гардиста, као и од помоћи државе и привредних субјеката из Републике Српске. Крајем јануара идемо у монтажу филма, очекујем да договоримо продукцију да би прва премијера могла да буде већ крајем фебруара или почетком марта – рекао је Аћимовић.

Према његовим ријечима, пројекције филма су планиране у свим већим градовима Републике Српске и Србије, а због великог интересовања, најављене су и пројекције филма у Стокхолму, Цириху и другим већим градовима у Европи.

Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске основано је 27. априла 2019. године и тренутно броји око 800 чланова.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар