Чланови Крајишке академије наука и умјетности пожелили добродошлицу проф. др Браниславу Кончаревићу

У Београду је одржан састанак 9. 9. 2021. неколицине чанова Крајишке академије наука и умјетности, након чега је услиједило предавање проф. др Бранислава Кончаревића.

Говорило се о заштити  културног и националног идентитета Срба Крајишника, али и свих осталих Срба.

Потпредсједник Крајишке академије наука и умјетности Жељко Кукић поручује да се не смије одустати од ове борбе.

– Ако ми не предузмемо неке кораке. Немамо право одустати. Неке од тема на којима ће радити стручњаци разних области су Српска Војна крајина, Допринос крајишких Срба српској култури, Православље на тлу Крајине, Етномузикологија крајишких Срба и још многе друге – рекао је Кукић и додао да је у процесу и израда сајта Академије.

Проф. др Бранислав Кончаревић замјеник предсједника Крајишке српске академије наука и умјетности наводи како му је драго што Академија постоји. Од 2004. године предаје на Богословском факултету Св. Саве у Либертвилу– Америка и уједно је православни свештеник у Рокфорду држава Илиној, САД

– Драго ми је што постоји академија, која ће ући у историју. Недавно су Србију посјетили њемачки представници, оно што је мене заинтригирало је да су сви говорили да треба промијенити српску свијест што је јако опасно. Видим да је наш циљ у Академији артикулисати прије свега, па потврдити ту српску свијест која је од вајкада почивала на нашем српском предању. Лично ја на западну гдје год сам био, па и у Њемачкој сам инсистирао да сам рођен у Далмацији под садашњом окупацијом Хрватске. Ова академија има историјски и духовни призив и позив.

Др Милош Ковачевић наглашава да Академија има задатак да врати српску крајишку културу у српски корпус.

– Сада је испуштена, као да не постоји. Влада Србије је 2004. године односно Народна библиотека Србије са Свеучилишном библиотеком у Загребу склопила уговор да све што је писано латиницом од 1892. до дана данашњег не спада у српску културу, него хрватску. Сада ви када знате да су Сабрана дјела Добрице Ћосића штампана 1967. године у Ријеци, а Добрица Ћосић је сада напримјер у Вашингтону записан као хрватска култура. Друга ствар коју је Сретен Угричић урадио док је био на челу Библиотеке јесте да сви писци који су рођени у Хрватској и Босни и Херцеговини припадају хрватском и босанском језику и категоризују се у свим библиотекама у Европи и свијету као хрватски и босански писци. Тако и ја са свим књигама идем под босански језик. Велики проблем је и наша унутрашња подјела Срба на прво и другосрбијанце и са друе стране на национално освијешћене.

Проф. др Бранислав Кончаревић је одржао предавање Хришћанска црква на простору бивше Југославије – Српска православна црква.

– Разлош што сам одабрао ову тему је да ми у историји када учимо о Српској православној цркви крећемо од Немањића, као да ништа није било прије Немањића. Такође, не слажем се да смо доживјели два крштења као што учимо у историји српске цркве, а то је за вријеме цара Ираклија 610–640 и негдје у 9. вијеку.

Бранислав др Кончаревић рођен је у Ервенику, Далмација 29. априла 1962. године. У Ервенику је завршио и Основну школу. Средњу школу и Теолошки факултет завршава у Београду. Поред теолошких наука студирао је и технику и слушао предавања из филозофије на Филозофском факултету. Након студија почео је да, 1991. године,  ради као предавач у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка, Далмација. Након двије и по године одлази на постдипломске студије у Њемачку гдје остаје четири године. Магистрирао је 2001. године  на тему „Философија Николаја Лоског“, а јуна 2003 године  докторирао је на тему: „Учење о апокатастази у руској философско-теолошкој мисли 19. вијека“.

Доктор Кончаревић послије постдипломских студија у Њемачкој предавао је седам година у Богословији Светог Петра Дабробосанског уједно и на Богословском факултету Св. Василија Острошког у Србињу/Фоча, Република Српска. Од 2004 године предаје на Богословском факултету Св. Саве у Либертвилу, Америка и уједно је православни свештеник у Рокфорду држава Илиној, САД.

Протонамјесник др Бранислав Кончаревић до сада је објавио неколико дјела и више десетина чланака културолошко-философске садржине. Књига о Ервенику и Буковици, Далмација најновије му је дјело, и како сам рече, захвалност роду и отаџбини.

Судјеловао је на неколико конференција: У Арецу (Италија); Бечу (Аустрија), два пута у Будимпешти (Мађарска), Бања Луци, неколико пута у Сарајеву, Мостару..

Покренуо је часописе: Богословско братство, Нови Источник, Спасовдан.

Уредио је и осмислио први број Годишњака, лист богословског факултета Св. Василија Острошког у Фочи, Република Српаска.

Уредио је и штампао књигу Рафаила Карелина, Тајна Спасења.

Текст и фото: Драгана Бокун