Чланови ЗУ „Херцеговина“ из Суботице посјетили манастир Грабовац у Мађарској
Чланови Завичајног удружења Херцеговина из Суботице данас, 17. августа су посјетили манастир ГРАБОВАЦ , присуствовали вечерњој литургији , обишли знаменитости манастира, гдје су их братски дочекали и угостили јеромонах Митрофан, мати Варнава и мати Софија, захвалили се на дару Удружења клима уређаја који је неопходан за потребе манастира.
Братство манастира се захвалило на дару Удружењу, како нам је рекао Боривоје Вукајловић и позвало чланове удружења на литургију 4. 9. 2022. у Сент Андреји коју ће служити Његова Светост патријарх српски Порфирије и јеромонах Митрофан са свештенством.
МАНАСТИР ГРАБОВАЦ је један од два постојећа манастира Српске православне цркве на подручју данашње Мађарске. Налази се у близини Баје. Некада био једно од вјерских и културних средишта Срба у Панонији, а данас једно од главних мјеста окупљања српске заједнице у Мађарској.
Манастир су подигли 1587. године монаси који су због глади и немаштине избјегли из далматинског манастира Драговић. Први игуман је постао Пајсеј који је из Далмације дошао на подручје грабовачког манастира са тројицом монаха још 1585. године и ту затекао рушевине једне старе цркве, на чијим зидовима су се још видјели остаци живописа са хришћанским ликовима.
Монаси нису били у прилици да обнове ту, по свему судећи већу цркву, па су близу ње подигли једну мању од камена коју су посветили арханђелима Михаилу и Гаврилу. На челу са игуманом Стефаном 1619. године пристигла је у манастир Грабовац још једна група монаха из манастира Драговић, преневши са собом већи број богослужбених предмета и дио манастирске библиотеке.
За православно српско становништво у Барањи и у ширем Задунављу манастир Грабовац је временом израстао у најзначајније духовно средиште.
У XVII веку манастирски посједи су повећани, крчењем шума засађени су воћњаци и виногради. Међутим, како су његов углед и богатство расли, манастир је повремено постајао мета разбојника. Тако је најприје 1667. године манастир тешко опљачкан и убијено је неколико калуђера са игуманом. Слична несрећа задесила је манастир и 1684. године када су се Турци повлачили од Беча и Будима.
Судбина скоро опустјелог манастира постала је веома тешка нарочито у вријеме Велике сеобе, када је манастир Грабовац био под снажним притиском нове аустријске власти да се прикључи „печујској унији“, коју је католичка црква прогласила крајем јануара 1690. године.
Међутим, доласком патријарха Арсенија Чарнојевића 1695. године у манастир и његовим тромјесечним боравком у Грабовцу, успјешно је отклоњена опасност од унијаћења. Манастирско братство почело је поновно да се организује, међутим, већ 1703. године за вријеме устанка Ференца Ракоција долази до поновног разарања манастира. Спаљен манастир остао је пуст све до 1711. године, када су се неки монаси вратили у Грабовац.
Послије тешког периода страдања, у XVIII вијеку долази до поновног јачања и процвата манастира. Изградња је почела 1736, а приведена је крају 1741. године, док је двоспратни звоник призидан уз западну фасаду тек 1761. године за вријеме архимандрита Софронија Кириловића, будућег епископа будимског.
Аутор зидних слика био је новосадски сликар Андреј Шалтист који је посао у Грабовцу завршио 1785. године. Осликавањем зидних површина и подизањем репрезентативног иконостаса, у манастиру Грабовцу је настала, по умјетничким квалитетима и по стилским рјешењима, једна од најразвијенијих и најупечатљивијих цјелина српског барокног сликарства.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
