Грубори код Книна: Спаљено село, спаљене књиге

За недавне службене комеморације, Грубори су доведени у стање да приме угледне госте барем на пар сати. За долазак политичара, ушминкани су на брзину. Још су багери крчили приступну цесту, док су лимузине форсирале макадам. Како би се могло показати да се у четврт стољећа нешто направило, ХЕП је пригодно поставио пар бандера и освијетлио једину обновљену кућу у заселку. Политичари су након комеморације разговарали с људима поријеклом из Грубора, који 25 година живе у нади да ће барем празнике моћи проводити у родном селу. Предсједник Зоран Милановић у то је вријеме још био добре воље, па им је ноншалантно, мислећи на обнову, објаснио да је ‘ово за Хрватску ништа, један танк млазног авиона’. Када је од једног од домаћина, поученог вишегодишњим бирократским терором, упозорен да је у Груборима тешко доказати што је чије јер су матичне књиге спаљене, Милановић је објаснио да се ништа није знало ни када је Хрватска градила аутоцесту па су ‘у годину и пол дана ријешени сви имовинскоправни односи’.

Петар Грубор има преко 60 година и годинама покушава на родној груди створити било какве увјете за живот. Проблем је што је то готово немогуће.

– Ја дођем да се пријавим у станицу милиције у Книну за документе, они ме питају на коју се адресу пријављујем, ја кажем Грубори Плавно. Они кажу, не, Грубори не постоје. Обнову су ми одбили, па сам поднио захтјев и за нужни смјештај. Рекли су да ме одбијају и за то, јер имам на себе пријављено имање у Србији, а не смијеш имати ништа ван Хрватске. Захвалан сам предсједнику Зорану Милановићу што је дошао и обећ’о нешто. Ја му кажем – господине предсједниче, шта год ви кажете, тако ће они урадити. Он ми каже – то ће министри. Пустите ви министре, они не раде ако им се не каже – говори нам Грубор.

У друштву Петра, пред Милановићем и осталима, говорио је и Илија Грубор, чији је отац 25. коловоза 1995. чудом остао жив.

– Отац се спасио јер је сишао у школу да се пријави УНПРОФОР-у. Звао се Јово Грубор. У селу смо сви једни другима били родбина. Један од убијених у Груборима био ми је тетак, старија жена која је бачена у кућу да изгори била ми је ујна, а њен син којег су убили на ливади дође ми брат. Мој отац је замало страдао, цијев су му уста стављали, ишао је покрити човјека који је убијен са седам-осам метака. Отац је донио ћебе, а један војник га је ударио кундаком по леђима. Немојте молим вас да вам даље причам…

Попут осталих мјештана Грубора, Илија годинама покушава добити рјешење о обнови куће уз помоћ којег би дио године могао проводити у селу свог дјетињства.

– До нас сигурно није. Знате што се рече, тамо гдје си прво угледао зору, тамо гледаш и да душу оставиш. Покојни отац је добио негативно рјешење о обнови. Када је умро, ја сам све у Книну регулисао и одјавио, пребацио све на себе, а они ми седам година касније пошаљу рјешења на оца и још кажу да је била непотпуна документација. Мени се чини да се није водило рачуна да се обнови. Моје је мишљење да се гледало како да се то заташка и да се то не обнови. Сваке године долазим и морам спавати код сестре у Алфиревићима. Очистим купину око срушене куће и шта ћу. Говорили су да се у сијечњу може поднијети захтјев за обнову, а мени су рекли да могу само за нужни смјештај. Кажу да не може ни то ако имате нешто у Србији. Реко, па за 25 година да сам не знам ко, им’о бих бар једну бараку – каже Илија.

Тврдње Петра и Илије Грубора као и осталих бивших становника заселка Грубори у којем је одиграна претпосљедња хрватско-српска комеморативна свечаност, потврдили су нам и у Средишњем уреду за обнову и стамбено збрињавање, којем смо поставили питање о статусу петнаестак захтјева за обнову. Одговор је потписао гласноговорник Ивица Прескар. Наводи да је Средишњи државни уред за обнову и стамбено збрињавање за кориснике из заселка Грубори запримио три рјешења о праву на обнову темељем Закона о обнови и да су сва реализирана. Ријеч је била о једној организираној обнови обитељске куће и двије исплате новчаних потпора за обнову кућа. Но додаје да захтјеве о праву на обнову у првом ступњу рјешавају надлежна управна тијела у жупанијама. Према информацији Службе за господарство и имовинско-правне послове Шибенско-книнске жупаније од 21. свибња 2019. године, потврђено је да је преосталих 12 захтјева за обнову ријешено негативно, углавном због неријешених имовинско-правних питања, смрти подноситеља пријаве те непостојања доказа о власништву или сувласништву на имовини за коју је поднијет захтјев за обнову.

‘За подручје катастарске опћине Плавно не постоје земљишне књиге, већ се за исту катастарску опћину воде посебни картони земљишта. Нажалост, један дио подноситеља захтјева за обнову није имао нити пријављено пребивалиште на адреси кућа за које је поднесен захтјев’, наводе из Средишњег државног уреда. Наравно, занимало нас је и постоји ли било какво законско рјешење по којем је обнова Грубора могућа. Из Средишњег уреда кажу да странке могу поднијети пријаве за стамбено збрињавање по једном од модела стамбеног збрињавања, с тиме да морају бити ријешени имовинско-правни односи над некретнинама. Пријаве се подносе надлежним управним тијелима у жупанијама и то у временском раздобљу од 1. сијечња до 31. сијечња текуће године. Слиједи бодовање, а увјет за остваривање права на стамбено збрињавање јест да подноситељи пријаве немају у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан одговарајуће стамбене површине на подручју Републике Хрватске и у другим државама у којима бораве, односно у којима су боравили.

Даљњи увјети су да имовину нису продали, даровали или на било који други начин отуђили у 15 година прије подношења пријаве на листу првенства, односно покретања поступка по службеној дужности или да нису стекли правни положај заштићеног најмопримца на подручју Републике Хрватске и да нису остварили одговарајуће право на стамбено збрињавање по неком другом пропису. ‘Дјелатници Средишњег државног уреда за обнову и стамбено збрињавање у контакту с корисницима упутит ће исте на могућности и увјете за остваривања права на стамбено збрињавање с основа Закона о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима’, наводе из Средишњег уреда.

Другим ријечима, уколико имате држављанство РХ, а многи га немају, јер су они који су становнике побили и куће запалили успут ужгали матични уред у Плавном. Тако је једној од становница Грубора, која је дошла уредити оставштину властите баке, одговорено да бака није ни постојала. Уколико имате новац да из Србије долазите и годинама обијате катастарске уреде и разне друге шибенско-книнске шалтере, уколико сте 25 година спавали на ледини и немате никакве имовине, имате некакве шансе да вам држава која вам је кућу спалила исту у много скромнијем обиму и обнови.

Лијепо је било у Груборима 25. коловоза 2020. Било је лијепо вријеме, политичари су се провозали, људи су их лијепо дочекали и јавно су изречене обећавајуће поруке. Проблем је једино што ће, уколико се хитно не измијени Закон о обнови или се не нађе неко друго рјешење, прва киша однијети пут којим су се лимузине онамо довезле, а она једна обновљена кућа у Груборима остат ће једини подсјетник на то да је ондје некада било једно село и да су у том селу живјели неки људи.