Иако их је све мање, Срби из Пакраца и Липика чувају свој идентитет

Посетили смо западнославонска места Пакрац, Липик и Крагуј која се суочавају са све мањим бројем становника, али упркос томе и даље се боре за очување баштине својих предака.

Пакрац је важно историјско средиште Срба у Хрватској, али и Српске православне цркве јер је и центар Пакрачко-славонске епархије са Владичанским двором. Међутим, према попису становништва из прошле године, број Срба пао је на 14,90 одсто у укупном уделу становништва у односу на попис пре једне деценије када је у овом граду било 15,84 одсто српског становништва. У преводу 2011. године је у овом граду живело 1.340 становника српске националности док је данас остао само 801 Србин. За упоредбу, Срби су према попису из 1991. године били релативна већина у граду са 42,86 одсто или 3.514 становника.

Последица свега је да након што истекне мандат садашњој заменици Мирсади Поповић Дамјановић Срби губе право на избор заменика начелника. Иста судбина чека и функцију заменика жупана Пожешко-славонске жупаније, коју данас обавља Пакрачанин Никола Ивановић.

Вреди истаћи и да је град у 10 година изгубио укупно 1374 становника јер је са укупно 8.460 из пописа 2011. дошао на 7.086 колико показује најсвежији попис становништва.

– Очигледно је да је друштвени притисак којим смо обухваћени, не иде у корист српске заједнице и да није добро бити Српкиња или Србин. Треба радити даље и треба са овим младим људима који се изјашњавају као Срби да радимо још више и на тај начин да искористимо мандат. Сви ми који смо у политици свакако да ћемо наставити радити кроз већа и друге организације. Жалости мањи број припадника наше заједнице. Наше вишевековно живљење на овим просторима се сада свело на неких 10.000 Срба на подручје целе западне Славоније, од некадашњих 100.000 – рекао је Ивановић поводом резултата пописа становништва.

Просвјетин пододбор носилац културног живота

Ништа боља ситуација није ни у суседном Липику. Од 860 Срба или 13,94 одсто из 2011. године на подручју градске локалне самоуправе остало је 540 или 10,53 одсто од укупног удела становништва на подручју града. Ипак, ове средине не губе наду и на све начине покушавају да задрже свој српски идентитет. Од 1996. године делује и СКД „Просвјета“ пододбор Пакрац-Липик.

– Од 2012. године имамо у свом саставу мешовиту певачку секцију, а од ове године и дечију фолклорну секцију. У нашем друштву имамо око 50 активних чланова и сад нам је жеља да појачамо рад фолклорне секције, односно да повећамо број деце јер тренутно их имамо 15. Захваљујући мом колеги Зорану Блануши, председнику пододбора из Гарешнице имамо радионице са децом. Он овде долази једном недељно и подучава нашу децу. Певачка секција има око 15 наступа годишње, највише кад су храмовне славе по нашим селима, али исто тако идемо на гостовања. Било смо у Слатини на смотри фолклора, а прошле године смо ишли у Суботицу где смо наступали на Данима завичаја, а и деца су већ имала пет наступа иако су тек почели – уводи нас у причу о Србима са подручја Пакраца и Липика председник локалног пододбора Просвјете Дарко Дерењ.

Задовољан радом и учењем деце која похађају часове фолклора је и едукатор Зоран Блануша.

– Радионице су покренуте на пролеће. Дарко ме је на скупштини Просвјете Координације западна Славонија питао да ли могу да помогнем у обучавању деце и пристао сам, самим тим што и ми имамо деце које је све мање, па је добро да наша два пододбора сарађују на том пољу, већ и наступају заједно. Вежбамо игре из Мославине и западне Славоније зато што је то једноставније, а кад се мало боље обуче, онда ћемо прећи на нешто конкретније, највероватније на неке од игара из Србије. Пошто деце нема много, не можемо их раздвајати и сви су у једној групи. То су деца од првог до осмог разреда основне школе. Надамо се да ће их будућности бити више па да направимо старосне групе – каже Блануша.

Такође, СКД „Просвјета“ Пакрац-Липик има и неколико манифестација у својој организацији попут Васкршње туцијаде, песничких вечери и ликовне колоније. За потребе проба певачке и фолклорне секције, на поклон су од Града Пакраца добили једну кућу у селу Крагуј. Иако сада споља изгледа као просечна дерутна сеоска кућа, изнутра је сасвим другачије и покрива све потребе Просвјетиног пододбора.

– У ову кућу се у последње две године доста уложило средстава. Обновљена је столарија, стављене су плочице, а ове године треба да реновирамо и део фасаде уз помоћ капиталних инвестиција СНВ-а. За то нам је потребно око 100.000 куна – појашњава Дерењ.

Некада били једна општина, а сада су два града

Липик и Пакрац су две средине које су јако блиске. Пре рата су били једна општина, а сад су подељена у две локалне самоуправе са статусом града. Што се тиче Липика, на подручју града делује Веће српске националне мањине од 2003. године и то је главна организација, као и већ поменути Просвјетин пододбор. У Градском већу српска национална мањина има једног загарантованог представника.

– Што се тиче претходних пописа из 2001. године, нама се чак мало и повећао број Срба, што је веома ретко. И нама је такође опадање становништва велик проблем. Када су се људи после рата враћали на овај терен био је проблем како наћи посао, а сад има посла, али, нажалост нема ко да ради. Имамо неколико повратничких средина на подручју Града Липика где живи од 10 до 30 људи, углавном се баве пољопривредом, али последњих неколико година нема више повратника. Ко се вратио, остао је ту, а део је чак отишао назад, да ли за Србију, да ли у велике средине због посла. Нешто наших људи има и приватне обрте, попут столара који су се охрабрили и одлучили да искористе Владине потицаје – закључује причу о животу овдашњих Срба Дарко Дерењ уједно и председник липичког Већа српске националне мањине.

Крагуј је село које се налази у непосредној близини Пакраца, смештено је на отприлике пола пута до популарног излетишта и планинарског дома Омановац. Због своје локације, нешто је погоднији за живот од суседних места, која су или удаљенија од градских средина или забаченија у брдима с тешко доступним путевима.

– Сваки дан је доста напоран јер ујутро устајемо да намиримо животиње. Имамо краве и овце. Жена и ја смо сами, а деца су ко зна куда, ходају по свету. Устајемо у пет, намирујемо, возимо млеко, некад правимо и сир. Имамо близу куће око осам јутара земље у комаду, а такође поседујемо и нешто удаљеније површине. Свеукупно имамо око 20 јутара. Од стоке имамо две краве, једног малог бика и око 15 оваца. Лани сам отишао у пензију и сад некако склапамо крај са крајем, пре тога је било доста тешко. Живели смо од то нешто мало пољопривреде, а што сам старији теже је да радим. Пре рата сам преко 20 година радио у шумарству, а после рата само пољопривреда. Имао сам више стоке, примао сам потицаје, остали су ми стари стројеви, а сад су ми као старијем човеку све теже могућности да добијам потицаје за нове алате и стројеве – прича нам о тешком животу у Крагују локалац Жељко Кење који живи сам са женом, док су му се деца одселила свуда по свету, али како каже, Пакрац је близу и добро је док има ауто.

Иако је становништво углавном старачко, и даље су снажног духа, а морал не опада, како у нешто урбанијим срединама попут Пакраца и Липика, тако и у околним селима.

Извор: срби.ХР