In memoriam: Милан Половина
Дана 16.2.2024. године преминуо је МИЛАН ПОЛОВИНА бивши, дугогодишњи предсједник „ Завичајног удружења Банијаца“ у Новом Саду. Рођен је 2.6.1946. године у Петрињи. Гиммазију је матурирао у Сиску. Радио у СУП-а Сисак, Општинској управи прихода у Петрињи И сопственој фирми у Новом Саду. Милан Половина дугогодишњи је културни прегалац и организатор многих културних догађаја утемељених на традицији Срба Баније. Деведесетих година обављао је дужност секретара Културно умјетничког друштва “ Душан Ћорковиц“ Петриња. Друштво је веома предано радило по секцијама и окупљало младост да чува и афирмише народне обичаје свога завичаја. Доласком у Србију и даље је активан на очувању традиције Срба са Баније, када постаје секретар КУД „Банија“ Београд. Свијест да се мора сачувати традиција и народни обичаји краја гдје су живјели Срби, да су то И обавезе, један је од оснивача и дугогодишњи предсједник „Завичајног удружења Банијаца потомака и пријатеља Баније“ Нови Сад. Друштво је тада веома активно, па и у издавачкој дјелатности када неколико књижевника с Баније штампа своја ауторска дјела. Веома комуникативан И благонаклон Милан Половина лако се договарао с радницима културних институција Новог Сада и Аутономне покрајине јер су препознавали добре идеје – Завичајног удружења Банијаца. Функцију предсједника на његову иницијативу предаје млађем члану друштва јер, како је говорио “ново вријеме доноси будућност којој су потребни млади људи“
Милан Половина био је човјек доброте и разумијевања, благе нарави и човјек од ријечи. Много је волио Банију и Банијце.
У склопу друштва редовно су од 2009. године организоване популарне – Банијске вечери. Учествовао је и носио организацију десет Банијских вечери. Имао је лијеп обичај да тада присутнима одржи пригодну здравицу бираним и поучним ријечима. Цитирам неке дијелове говора Милана Половине : “Човјеку је увијек потребно сјећање, ако жели постати или остати свјестан себе самога, и овладати својим бићем. Сјећања на завичај колико год била јака или слаба, лијепа или ружна, весела или болна, човјек их мора носити као своју судбину, јер онај који мјеста и доживљаје из свог дјетињства и младости на гледа с љубављу, већ с болно сумњичавом дистанцом, осјећа на самом себи напуклине и ожиљке… Често у тренутцима усамљености ухватим себе како мојим мислима прелете сјећања – слике из завичаја. Те слике човјеку освјеже душу оживе поглед, и дају нову снагу која му је потребна за лијеп живот.
Завичај је тамо одакле извиремо јер је траг извора неизбрисив…
Дижем ову чашу за нашу банијску слогу, да једни другима опростимо оно што нам понекад није било по вољи, да једни другима увијек будемо од помоћи. Нека ово вече буде наше право вече кога ћемо се сјећати по лијепој ријечи и нека нам буде завјетно вече, да морамо сачувати нашу банијску пјесму, игру и обичаје које нам преци у аманет оставише. Како кажу, даће Бог да ће их пјевати наши праунуци и чукунунуци… Причајмо једни с другима. Ако је за јадиковање, нека и тога буде. Ми своје срце можемо отворити само једни према другима. Моје срце је вечерас и тужно и радосно. Тужно је, сви ми добро знамо зашто, а радосно је драги моји пријатељи, моји мили Банијци, јер смо заједно један поред другог као некад…”
Милан Половина био је човјек великих интересовања. Приватно, мајстор над мајсторима – у послу је био сталожен и радио је с љубављу. Гдје је живио ту је одмах кућу саградио. Имао је лијеп хоби – моделарство, којим се озбиљно бавио и оставио низ лијепих модела. Одлицно је хармонику свирао и друштво пјесмом увесељавао. Волио је читати и био велики пријатељ књиге. Милан је одавно досегао идеал људи – да човјек заволи човјека.
Милановим одласком из живота велику празнину осјетиће: вољена супруга Бранка и синови Дарко и Дејан с породицама. Празнину ће осјетити и његови пријатељи, као и Завичајно друштво Банијаца.
Збогом Милане! Тамо гдје идеш, знамо да Те чека Твоје велико цвјетно поље.
Милан Половина сахрањен је данас, 21. фебруара 2024. године на гробљу Транџамент – Петроварадин.
