Још један Међународни дан несталих, а проблеми исти – застој, ограничени механизми и међусобне оптужбе
И после скоро 30 година, на територији бивше Југославије трага се за још око 10.000 несталих у ратним сукобима, речено је на скупу организованом поводом Међународног дана несталих. Као и сваке године, констатовано је да постоји велики застој у процесу проналажења несталих.
Иван Мајсторовић је један од око 35.000 људи, колико их је нестало у ратовима деведесетих на простору бивше Југославије.
„Моје је да чекам и да се надам, да ће неко смоћи снаге и отворити архиве и наћи начин да каже истину – значи истина пре свега. Барем док сам ја жива да сазнам шта се десило са мојим дечаком који је имао само 17 година“, каже Иванова мајка Драгана Мајсторовић.
Динамика процеса не обећава скорији епилог, а питање је на свим странама исто: где су наши нестали?
„Оно што је чињеница јесте да смо од последњег обележавања Дана несталих до данас решили 11 случајева несталих лица, лица српске националности – четири у Босни и Херцеговини, три у Хрватској и два на Косову и Метохији. То је страшно, понижавајуће, како год хоћете“, истиче председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.
„Приштина куца на отворена врата“
Уз потрагу за несталима иду и међусобне оптужбе за неконструктивност.
Иако све стране упозоравају да нестали не смеју бити мета дневнополитичких препуцавања, они су често баш то, посебно са Приштином, откако је тема несталих пре годину дана обухваћена дијалогом.
„Србија одбија да се суочи са тим јер је убиство Албанаца починила државна апаратура. Отварање архиве је одговор да се разјасни судбина несталих. То питање је кључно у дијалогу са Србијом и неће бити одрживе будућности без тог разјашњења“, рекао је косовски премијер Аљбин Курти.
Ипак, Вељко Одаловић наводи да је приштинској страни предато преко 2.400 докуменатра из архива.
„Ми смо заједно са приштинском страном радили на ексхумацији. Пронашли смо пет тела косовских Албанаца која су идентификована. Говорим о томе да је то куцање на отворена врата. Какве то архиве друге траже, мислим да би морало да буду прецизирано“, сматра Одаловић.
„Време да се ангажују експерти и људи од поверења на свим странама“
Да једино што га занима јесте судбина несталих, поновио је више пута председник Хрватске Зоран Милановић. Последњи пут одговарајући на питање о граничним споровима са Србијом.
„Они те информације имају и мораће да их дају и нама. Треба да се усресредимо на битно, а то су нестали. То нам екипа у Београду може дати ако жели“, рекао је Милановић.
„Механизми који постоје су јако ограничени наслеђем, неповерењем и локалним законодавствима која блокирају и везују руке. То значи да се морају ангажовати и експерти и људи од поверења на свим странама, да заједнички раде на проналажењу несталих“, сматра специјални изасланик за решавање питања несталих са Републиком Хрватском Веран Матић.
Каже да је време да се у питање решавања несталих укључи европски посредник. Верује да ће само уз учешће међународне заједнице бити помака.
У току је и израда Закона о несталим лицима. Надлежни најављују да ће бити готов до краја године.
Преузето са: РТС
