Комеморација у Груборима: Нема оправдања за ниједан злочин
Комеморацијом у селу Плавном и засеоку Грубори поред Книна одана је у петак пошта српским цивилима убијеним у том крају 1995. године, за вријеме акције Олуја и недуго потом. Посриједи су биле 32 жртве, од којих је шест у Груборима, углавном стараца, смакнуто тједнима након Олује.
Тај случај и његов правосудни епилог постали су можда најпознатији примјер осветољубивости ратног побједника и заташкавања злочина које су притом извршили припадници Хрватске војске и Министарства унутарњих послова РХ. Груборе су у црно завили специјалци из АТЈ Лучко, као што је и на суду доказано, али за то свеједно досад нитко није појединачно кажњен.
Након службе коју су одржали свећеници Српске православне цркве испред крстова у Плавном и Груборима, генерални секретар Српског народног вијећа Саша Милошевић пред окупљенима присјетио се како је у својству службеника Уреда за људска права Уједињених народа дошао на мјесто злочина непосредно након почињења 25. августа.
– У Груборе смо дошли без намјере – описао је Милошевић – јер били смо у сусједном засеоку, мислим Зечевићима, видјели дим и чули пуцњеве са сусједног брда и кренули према томе. Ја сам заправо тек касније научио да се то мјесто зове – Грубори. На уском излазу из села једва нас је мимоишло неколико полицијских џипова … гледали смо се хладно и празно кроз прозоре аута, а мој искуснији колега из УНХЦР-а пожурио је записати њихове регистрације- казао је Милошевић.
Педантност није много помогла, о чему свједочи резиме на крају говора СНВ-ова секретара: двојица оптужених су ослобођени, а трећи је починио суицид, мада су добро познате индиције да је убијен кад је одлучио у истрази наступити као свједок-покајник. По заповједној линији, међутим, ништа мање нису интересантни примјери двојице генерала ХВ-а. Један од њих, тадашњи управитељ книнског подручја, један је од највећих хрватских подузетника, познат по трговини нафтом и запошљавању. Други, заповједник инкриминиране јединице који је између осталог диктирао лажне извјештаје у овом предмету, угледан је члан Хрватског сабора. Ослобођен је на суду, али је касније он тужио државу, тражећи одштету, те му је 2017. било неправомоћно досуђено 75 тисућа куна.
Потпредсједница Владе РХ Ања Шимпрага, чланица Самосталне демократске српске странке, ставила је пак тежиште у свом говору на обнову Грубора, подсјетивши окупљене узванике и мјештане како је прошле године на томе мјесту рекла да ће ускоро ту бити укључено и прво свјетло, након толико година.
А сјећамо се, додала је, да је након грозота рата и администрација тврдила да Грубори не постоје више, да се не може добити документе у којима стоји да је мјесто пребивалишта или рођења Грубори.
“ Но свјетло, наставила је, данас поновно сија „и у кућама и у очима Груборана.“ Такођер, напоменула је да су сви свјесни што су прије тога у том истом крају доживјели припадници хрватског народа, али да „неправде и зло не могу бити оправдање за нити један злочин, с једне или друге стране.“
Стога је Шимпрага закључно упутила апел:
– Нека нам посебна снага заједничких комеморација буде свима пут у рјешавању односа. И када вам окрену леђа немојте устукнути, то нека учине они који нису спремни прихватити да су Хрвати и Срби упућени једни на друге, и да градимо друштва гдје је различитост богатство, а комшије пријатељи – казала је.
Присутнима се затим обратио Веран Матић, специјални изасланик предсједника Републике Србије за рјешавање питања несталих лица.
– Ове године – обратио се он Груборанима – поново сте домаћини, после скоро 30 година од када сте морали да напустите свој родни дом и рођаке који су сурово побијени, а куће спаљене и разорене. Иако су пала обећања о обнови кућа пре три године, било је тешко поверовати да ће се то и догодити. Ево, ипак данас имате десет кућа под кровом и још у плану изградње. То је нека врста подвига, морамо признати, и Српског народног вијећа, СДСС-а и Владе Републике Хрватске (…) Нисам дошао овде да паметујем. И у Србији постоје овакви или слични примери. И за све наше земље вреди исто, да се морамо са злом у нашим редовима изборити, да злочини морају бити кажњени, јавно стално осуђивани, морају постати део наратива наших институција на свим нивоима од породице, школе, науке, наше свакодневице. Ако се препустимо да нам политике и друштвене односе креирају они који нису процесуирани за зло које су чинили, онда ће нам се зло и понављати у све драстичнијим облицима, и то не само између наших народа, већ и унутар њих. Обнова села мора да прекине ту непријатну тишину – казао је поред осталог Матић.
Коначно, с новинарима је послије церемоније поразговарао Бранко Бачић, потпредсједник Владе РХ, рекавши да је дошао изразити жаљење обитељима жртава злочина у Груборима, те да је њихову бол неопходно разумјети ако желимо градњу укључивог друштва и повјерење између различитих националних скупина.
Појаснио је да након 10 обновљених груборских кућа слиједи преосталих 10, иако ће их осам уствари бити саграђено на другоме мјесту, недалеко старих, због практичније процедуре, а обнова ће поред тога садржавати и градњу нове комуналне и прометне инфраструктуре. На питање о томе како је држава подбацила у правосудном аспекту, кад је ријеч о Груборима, Бачић је одговорио да поштује тродиобу власти, али и да очекује извршавање неопходне процедуре и кажњавање починитеља овог те других злочина, с било које стране.
Комеморацији су присуствовали још и жупан шибенско-кнински Марко Јелић, кнински градоначелник Маријо Ћаћић, дрнишки градоначелник Јосип Бегоња, саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић, велепосланик РХ у Србији Хидајет Бишчевић, и многи други. Скуп је организирало Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније.
