Сећање на стравична убиства у плавањском засеоку Грубори

Комеморативни скуп у Плавну одржан је у организацији Српског народног већа и Већа српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније у знак сећања на 25. август 1995. године, када су припадници антитерористичке јединице Лучко ушли у Груборе и убили шестеро српских цивила. Тога дана убијени су Марија Грубор (90), Милош Грубор (80), Јован Грубор (73), Јово Грубор (65), Милица Грубор (51) и Ђуро Карановић (45). Неке од жртава убијене су хицима из ватреног оружја, неке заклане, а неке запаљене у властитим кућама. Након парастоса за све жртве села Плавно, укупно њих тридесет и двоје из овог места, који су служили свештеници Епархије далматинске испред спомен крста за све пострадале цивиле, политички представници и мештани Плавна упутили су се у заселак Грубори где је извршен помен за шесторо српских цивила над којима је, у том засеоку, извршен стравичан злочин.

Генерални секретар Српског народног већа из Загреба Саша Милошевић, присетио се пред окупљенима како је у својству службеника Канцеларије за људска права Уједињених народа дошао на место злочина непосредно након што је почињен злочин у Груборима  25. августа.

– У Груборе смо дошли без намере. Били смо у суседном селу, мислим да се зове Зечевићи. Видели смо дим, чули пуцњаву са суседног брда и кренули у том правцу. Ја сам тек касније сазнао да се то место зове Грубори. На уском излазу из села једва нас је мимоишло неколико полицијских џипова. Гледали смо се хладно, празно, кроз прозоре аутомобила. Мој искуснији колега из УНХЦР-а пожурио је да запише њихове регистрације. Ево осећаја и слика које су ми остале од тада. Без плана, потпуно неспремни на очај који ћемо видети, неспремни упркос искуству од претходних дана, идемо од куће до куће. У једној од њих, у дворишту куће, остаци двоје људи завезаних руку око једног дрвета. У другој, на спрату, старац у плавичастој пиџами са крвавом рупом на потиљку. Даље, леш у полуизгорелој кући којег извлачимо. Гледају ме потпуно укочене, раширене, устрашене очи мојих колега, једног Американца и једног Финца. Идемо до Книна, тражећи хитан састанак са генералом, цивилним управником подручја – присетио се Милошевић застрашујућих сцена које је и сам затекао доласком тог августа у Груборе.

Други долазак у Груборе био је са УН-овом екипом која је снимила све призоре које су затекли на терену, и захваљујући којој постоје јавно доступни и видљиви докази, видео материјали, о злочину и месту страдања српских цивила у Груборима, али, нажалост, ни то није помогло у доказивању кривице у оптужници починиоцима злочина.

Злочин остао некажњен

Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је крајем 2010. године оптужницу против тројице бивших припадника хрватске Специјалне полиције због ратног злочина у Груборима.

Фрањо Дрље, који је био командир групе, Божидар Крајина и Игор Бенети оптужени су да су 25. августа 1995. године у Плављанској долини, током акције претраживања терена названој „Олуја обруч”, ушли у заселак Грубори, убили шест преосталих српских цивила и запалили све куће.

Жупанијски суд у Загребу је 2014. године донео ослобађајућу пресуду, јер је закључио да нема доказа да су Дрље и Крајина починили злочин који им се ставља на терет.

„У Груборима је почињен страшан злочин, починили су га припадници АТЈ Лучко. Убијени су невини, стари људи испред својих кућа. За то нема никаквог оправдања” – рекао је судија Здравко Мајеровић током изрицања ослобађајуће пресуде.

Врховни суд Хрватске је 2016. године, након жалбе Тужилаштва, укинуо пресуду и вратио предмет на поновљено суђење, али је оно 2016. године поново завршено ослобађајућом пресудом. Ту пресуду хрватски Врховни суд је потврдио 2019. године.

О исходу суђења сведочи и резиме читавог случаја којим је своје обраћање завршио Милошевић.

– Двојица оптужених су ослобођени, док је трећи током истраге наводно починио самоубиство, мада постоје бројне и уверљиве индиције да се радило о убиству покајника, могућег сарадника суда. Генерал, тадашњи управник книнског подручја, један је од највећих хрватских привредника, познат по трговини нафтом и запошљавању политичара. Генерал број два, тадашњи заповедник јединице „Лучко” данас је директор полицијске Академије. Генерал број три, онај што је између осталог диктирао лажне извештаје, угледан је члан хрватскога Сабора. Не само што је  ослобођен на суду, већ је касније он тужио државу, тражећи одштету, те му је 2017. било неправомоћно досуђена одштета од 75.000 куна. А један од рођака је тражио обештећење од те државе, за убијеног оца и баку. Држава је одбила захтев и морао јој је платити 35.000 куна судских трошкова. Шест убијених цивила су на оближњем гробљу- закључио је на крају свог говора секретар СНВ-а.

Специјални изасланик председника Републике Србије за решавање питања несталих лица са Хрватском, Веран Матић, указао је на чињеницу да за ове злочине до данас нико није одговарао.

– Треба прекинути завет ћутања који је карактерисао суђење за овај злочин у Груборима. У пресуди пише: „цивили су убијени само зато што су Срби, зграде су паљене само зато што у њима живе Срби” – рекао је Матић.

Он је похвалио иницијативу и реализацију обнове запаљених кућа у Груборима, у које данас мештани могу поново доћи након готово три деценије, али и истакао да се некажњени злочини увек враћају и наносе зло.

– Поново сте домаћини, после скоро 30 година од када сте морали да напустите свој родни дом и рођаке који су сурово побијени, а куће спаљене и разорене. Иако су пала обећања о обнови кућа пре три године, било је тешко поверовати да ће се то и догодити. Ево, данас ипак имате десет кућа под кровом и још у плану изградње. То је нека врста подвига, морамо признати, и Српског народног већа, СДСС-а и Владе Републике Хрватске. Нисам дошао овде да паметујем. За све наше земље важи исто, да се морамо изборити са злом у нашим редовима, да злочини морају бити кажњени, јавно  стално осуђивани, морају постати део наратива наших институција на свим нивоима од породице, школе, науке, наше свакодневице. Ако се препустимо да нам политике и друштвене односе креирају они који нису процесирани за зло које су чинили, онда ће нам се зло и понављати у све драстичнијим облицима, и то не само између наших народа, већ и унутар њих. Обнова села мора да прекине ту непријатну тишину – поручио је, између осталог Матић.

Обновљено десет кућа, а у плану још толико

Потпредседница Владе Републике Хрватске Ања Шимпрага, фокус у свом обраћању ставила је на обнову Грубора, подсетивши политичке представнике и мештане како је прошле године на томе месту рекла да ће ускоро у Груборима бити укључено и прво светло, након толико година. Она је подсетила и на чињеницу да је након ратних страхота и администрација тврдила да Грубори више не постоје, да се не могу добити документи у којима стоји да су Грубори нечије место пребивалишта или рођења.

– Ипак светло данас поновно сја, и у кућама и у очима Груборана. Нека нам посебна снага заједничких комеморација буде свима пут у решавању односа. И када вам окрену леђа немојте устукнути, то нека учине они који нису спремни прихватити да су Хрвати и Срби упућени једни на друге, и да градимо друштва где је различитост богатство, а комшија пријатељ – рекла је, између осталог, Шимпрага.

Након званичних обраћања, у изјави за медије, потпредседник хрватске Владе Бранко Бачић поручио је да је својим доласком хтео изразити саучешће породицама погинулих у Груборима.

– То је цивилизацијски гест који морамо направити једни према другима, разумети колико бола су злочини проузроковали породицама страдалих како би то био искорак у грађењу укључивог друштва – навео је Бачић.

Говорећи о току обнове Грубора, која је предвиђена закључком хрватске Владе из 2021. године, он је рекао да је до сада завршено десет породичних кућа те да ће у наредном периоду бити завршено још толико, уз сву комуналну и саобраћајну инфраструктуру.

– Још две куће ће бити обновљене, а за преосталих осам ће се изградити заменске – навео је Бачић.

Комеморацији у Плавну и Груборима присуствовали су и жупан Шибенско-книнске жупаније Марко Јелић, кнински градоначелник Маријо Ћаћић, дрнишки градоначелник Јосип Бегоња, саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић, велепосланик РХ у Србији Хидајет Бишчевић, представници Амбасаде Републике Србије у Републици Хрватској, представници жупанијских већа српске заједнице у Хрватској, бројни мештани села Плавно.

Пише: Васка Радуловић

Преузето са: СРБИ.хр