Линта одржао састанак са предјседником Радне групе за измјену и допуну Закона о избјеглицама Татјаном Миленковић

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта одржао је у сриједу 08. марта састанак у Министарству са Татјаном Миленковић која је в.д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Састанку су присустовали Милица Ђурић из Министарства и предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је 17.фебруара ове године донио Рјешење о образовању Радне групе за припрему Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о избјеглицама (у даљем тексту: Радна група).

За Предсједника Радне групе именована је госпођа Татјана Миленковић а за замјеника госпођа Милица Ђурић, која ради у наведеном Министарству. За чланове су именовани представници Комесаријата за избјеглице и миграције, Министартсва финансија, Министарства унутрашњих послова,  Републичке дирекције за имовину и Сталне конферецније општина и градова.

Госпођа Миленковић је информисала Линту да је досад одржан само један састанак Радне групе на коме она није била присутна због других обавеза и на коме није ништа договорено односно не постоји барем писана верзија могућих измјена и допуна Закона о избјеглицама.  Такође, госпођа Миленковић нема информаицју када ће бити одржан други састанак Радне групе.

Линта је тражио од госпође Миленковић да, будућим измјенама и допунама Закона о избјеглицама,  право откупа станова добије више категорија прогнаничких породица из Хрватске и Федерације БиХ, као и да држава преузме законску обавезу да ријеши стамбено питање преосталих прогнаничких породица које су у статусу подстанара или живе у нељудским условима.

Прво, да се законом омогући да право откупа станова добије 530 породица у седам локалних самоуправа (тзв. СИРП програм) и да се у откупну цијену урачуна досад плаћена кирија. У питању су прогнаничке и друге породице које су се 2008. године уселиле у станове у Нишу, Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву, Панчеву и Новим Бановцима. Линта је тражио и пренио захтјев представника наведених породица из седам градова да њихов координатор Јасенка Мандић из Чачка присуствује наредним састанцима Радне групе.

Друго, да се законом омогући да право откупа станова добије више од 1.200 породица са којима су закључени уговори о закупу или коришћењу а које су добили кроз пројекат „Социјално становање у заштићеним условима“. У питању су прогнаничке породице  које живе у 50-так општина и градова широм Србије.

Треће, да се законом омогући да право откупа станова добије више од 300 породица ратних војних инвалида и породица погинулих бораца чији су станови већински изграђени средствима јапанске Владе и мањим дијелом из буџета Србије. У питању су породице које живе у 17 општина и градова (Кикинда, Нови Сад, Инђија, Панчево, Београд, Смедерево, Лозница, Крагујевац, Крушевац, Ниш, Лесковац, Сомбор, Кула, Сремска Митровица, Аранђеловац, Чачак и Ваљево) и које више од 20 година нису успјеле да коначно постану власници станова.

Четврто, да се законом омогући да право откупа станова добију 52 породице ратних војних инвалида и породица погинулих бораца који су добили станове од стране Града Београда  и у њих се уселили 2020. године у насељу Камендин 2, ул. Душана Мађарчића Корчагина у Земун Пољу.

Пето, да се законом омогући да право на рјешавање стамбеног питања добије више од 1000 прогнаничких породица са подручја бивших југословенских република које нису имале формални статус избјеглих и прогнаних лица, а које су и даље подстанари или живе у нељудским условима. Комесаријат за избеглице и миграције не дозвољава овим лицима да конкуришу за рјешавање стамбеног питања, што је велика неправда, иако су протјерани из својих станова и кућа као и остале прогнаничке породице.

Шесто, да се законом о избјеглицама јасно дефинише да Република Србија има обавезу да ријеши стамбено питање више од 12.000 прогнаничких породица са подручја Хрватске и Федерације БиХ. Сада у закону о избјеглицама стоји  да Република Србија може рјешавати стамбене потребе избјеглих и прогнаних лица што значи да не постоји обавеза већ само добра воља. Република Србија има моралну и законску обавезу да рјеши стамбено питање највећих жртава рата на простору бивше Југославије заједно са интерно расељеним лицима са Косова и Метохије.

Линта је на крају излагања госпођи Миленковић дао свој приједлог закона о измјенама и допунама закона о избјеглицама који је девет пута одбијен у Скупштини oд априла до децембра 2021. године. Он је затражио да буде позван на слиједеће састанке Радне групе али није добио конретан одговор.

У Београду  09. март 2023. године

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона