Mилан Узелац: Тешко је, али нећемо се предавати

Интервју са замеником личко-сењског жупана из редова припадника српске заједнице Миланом Узелцем.

Личко-сењска жупанија је површином највећа јединица регионалне самоуправе у Републици Хрватској. Од некадашњих 100.000 становника данас овде не живи ни четвртина од тог броја, а на подручју источне Лике живи мање од два становника по километру квадратном. Срба је све мање, а према попису из 2021. на подручју жупаније пописано је њих свега 4.062. Свој при мандат на месту заменика жупана обавља Милан Узелац из Удбине и са њим смо овом приликом разговарали о томе шта је актуелно у Лици у последње време.

Прошло је мало више од пола Вашег првог мандата на месту заменика жупана Личко-сењске жупаније из реда припадника српске заједнице. Шта је оно што бисте истакли као најважније у досадашњем периоду?

– Ми у Лици имамо многобројне проблеме. Наш заједнички и далеко највећи проблем је демографски, а из њега произлазе и сви други. Многа места и села данас су готово пуста са јако мало становника, углавном треће животне доби. Старији умиру, деца се не рађају па није тешко предвидети како ће наше средине изгледати у скоријој будућности. Као последица малог броја становника све чешће се дешавају случајеви да се због нерентабилности затварају многе институције и канцеларије, затварају се трговине, угоститељски објекти, укидају аутобусне линије, затварају се подручне школе. Све то, плашим се, не води ка доброме и то је атмосфера у којој радимо.

Како бисте описали свој досадашњи мандат и колико често сте у контакту са Србима у овој, по површини највећој жупанији у Хрватској?

– У протекле две године обишао сам више пута све општине, градове и села у којима у већој или мањој мери живе припадници српске заједнице. Свуда сам причао с изабраним представницима наше заједнице као и водећим људима локалних самоуправа. Циљ ових обилазака био је јасно сагледавање и прецизирање проблематике с којом се сусрећу наши људи , те пружање подршке у њиховом решавању. Задовољан сам пријемом код свих начелника као и резултатима тих радних састанака. Пратим стање на терену, како и у којој мери се одрађује договорено. На бази информација од наших локалних представника, у свим срединама смо кренули у реализацију бројних договорених пројеката. Периодично ћу и даље обилазити све те средине како бих се на лицу места уверио у резултате, али са тиме желимо да покажемо и начелницима из реда већинског народа нашу озбиљност и посвећеност у решавању потреба локалног српског становништва. Понедељком и четвртком радим у Удбини, а осталим данима у Госпићу. Свакодневно примам странке, а на телефону и електронској пошти немам неодговорених позива и порука.

Који су најчешћи проблеми са којима се српска заједница сусреће на простору Личко-сењске жупаније? Већ сте у уводу споменули демографију…

– Од демографије све почиње. Данас је у нашим местима готово немогуће пронаћи и најобичнијег радника, а о занатлијама да и не говорим. Једноставно више немамо обућара, месара, столара, аутомеханичара, кувара, пекара и сличних занимања. Све је мање и високообразованих кадрова који би требало да буду покретач развоја у свакој средини. Што се тиче инфраструктуре и ту има проблема јер у многим селима где живе припадници српске заједнице путеви су често у веома лошем стању, водоводну мрежу нема велики број насеља, нисконапонска мрежа је такође лоша, у одређеном броју села слаб је сигнал за мобилне телефоне, а самим тим нема ни интернета. Проблеми су и у привреди јер је код нас јако мало производних радних места, а без тога тешко да има будућности.

Постоји ли ипак нешто са чим сте задовољни?

– Свака од средина где живе припадници српске заједнице има своје специфичности и потребе и свугде је нешто одрађено и нешто се планира радити. Рецимо, у Врховинама је пуно тога направљено на инфраструктурном плану те по питању туризма. Пре пар година стављена је у функцију најдужа зиплајн жичара у Европи. Тамо очекујемо даље инфраструктурне и туристичке пројекте као и завршетак великог скијалишта које би требало значајно да подигне квалитет живота на том подручју. У насељима Дољани и Дабар на подручју Оточца у наредних пар година очекује се изградња највећег ветропарка у Републици Хрватској. На подручју Коренице и Плитвичких језера све је посвећено развоју туризма и пољопривреде и слободно могу рећи да се већи део нашег становништва добро сналази у овим пословима. Удбина је захваљујући великим пољопривредним и пашњачким површинама најпознатија по пољопривреди и дрвној индустрији. Тамо се очекују даљи пројекти у тим областима, а у последње време се све више новца улаже у сеоски туризам. Пре месец дана потписан је уговор о почетку градње великог ветропарка. С поносом истичем да је на Удбини изграђен велелепни Српски културни центар чије свечано отворење очекујемо у наредним недељама. Доњи Лапац је због свог неповољнијег географског положаја у најтежој ситуацији, али и ту има неких пројеката на видику. У наредној години очекујемо да се коначно асфалтира остатак прилазног пута до бисера реке Уне – Штрбачког бука што ће привући далеко већи број туриста у те крајеве.

Какав је Ваш однос са жупаном и жупанијским службама? Има ли довољно слуха за проблеме српске заједнице?

– Сарадња са жупаном, свим прочелницима као и директорима жупанијских предузећа и институција је на врло коректном нивоу. Захваљујући томе, чињеница је да смо у протекле две године мандата решили или бар започели решавати многа питања која оптерећују нашу заједницу на директан или индиректан начин. Пратим сва дешавања која се тичу делокруга рада жупаније, општина и градова, а исто тако и свих јавних институција на овом подручју настојећи пронаћи све законом дозвољене моделе како би помогао људима који су ме изабрали на ову функцију.

Према последњем попису становништва у Личко-сењској жупанији је скоро 3.000 Срба мање него пре десет година иако процентуално са 9,5 % то и даље представља други највећи удео у укупном становништву Срба од свих жупанија. Како видите будућност заједнице на том подручју? Враћају ли се људи? Има ли перспективе?

– Иако се чини да не требамо имати пуно разлога за оптимизам, рекао бих да докле год постоји нада ми се сигурно нећемо предавати. Градиће се овде Хидроенергетски систем Косињ који је проглашен за стратешку инвестицију Републике Хрватске и представља највеће улагање ХЕП-а у последњих тридесетак година. Пре неколико недеља захваљујући напорима саборских заступника СДСС-а и потпредседнице Владе Ање Шимпраге донесена је одлука о изградњи жупанијског пута Доњи Лапац-Удбина, а почетак радова очекује се за пролеће. Сви ови пројекти, а и они које сам раније набројао, пуно ће значити овдашњем становништву јер би могли да донесу овде нова радна места, нова улагања и све нам то одржава наду да ће једном бити боље.

Извор: срби.HR