Недеља посвећена српској књижевности у Вуковару

Програм Недеља српске књиге у организацији Српског културног центра из Вуковара одржан је од понедељка до суботе, а публика је имала прилику да присуствује различитим програмима.

Чак шест дана за редом низала су се дешавања посвећена књижевности. Друга по реду Недеља српске књиге коју организује Српски културни центар из Вуковара привукла је у просторије ове институције бројну публику. Првог дана организована је отворена библиотека где су посетиоци могли да погледају фундус библиотеке „Захарија Орфелин“ која делује под СКЦ-ом.

Следећег дана представљено је издаваштво СКЦ-а, Одбора за културу Заједничког већа општина, као и Културно-научног центра „Милутин Миланковић“ из Даља. Директор центра који негује сећање на лик и дело Милутина Миланковића Ђорђе Нешић, осим дела даљског научника светског гласа, представио је и зборник радова са научног скупа одржаног пре четири године, а између осталог и књигу Срђана Орсића под називом „Улица Милутина Миланковића“. Председник Одбора за културу ЗВО-а Вељко Максић приказао је серијал „Нематеријална културна баштина“ и „Сведоци времена“ док је директор Српског културног центра Срђан Секулић, уједно и организатор програма, изложио продукте издавачке делатности СКЦ-а за последњих неколико година.

– Одлучили смо да буду заступљени различити програми и садржаји. Након отворене библиотеке и програма посвећеног издаваштву, имали смо књижевно вече у оквиру којег смо угостили књижевницу Јелену Бачић Алимпић. Циљ нам је да кроз овај програм и тај дан који смо назвали „Вече са књижевником“ доведемо најпопуларније ауторе из наше матице јер напросто таквих гостовања и садржаја недостаје овде у Вуковару и његовом окружењу. Баш као и први пут, тако и сад, успели смо да погодимо са књижевником и привучемо велику пажњу публике. То је био најпосећенији програм којег смо организовали ове године. Разлог због којег смо одабрали баш њу је што су њене књиге најтраженије у нашој библиотеци, а она је уопште једна од најчитанијих ауторки, ако не и најчитанија у целој Србији – прича директор СКЦ-а Срђан Секулић.

Веома посећени програми

Бачић Алимпић је током целог програма, којим је модерирала новинарка Јадранка Јаћимовић Иван, успостављала комуникацију са публиком која је временом била све отворенија па се тако вече претворило у дружење са ауторком која је дуго после завршетка програма остала да потписује књиге посетиоцима.

– Први пут гостујем у Вуковару и потпуно сам одушевљена. Била је препуна сала и предивна атмосфера. Толико је било добре енергије, љубави и просто неке размене јако добрих вибрација тако да сам одушевљена читаоцима из Вуковара и захваљујем им се на поверењу, на позиву директору и ово је вече које ћу сигурно дуго памтити. Живот и путовања су ми највећа инспирација за књиге. Путовања ме надахњују и деси ми се да шетам неком улицом, угледам неку кућу и кажем: „Чекај, ово је та кућа где ће живети породица, десиће се то и то“, али то је само тренутак у ком дође инспирација и после само развијам причу – закључује списатељка.

У четвртак је у оквиру програма „Књижевници нашег завичаја“, председница удружења „Ђорђе Оцић“ Дејана Оцић, уз новинара Славка Бубала, причала о књижевном опусу свога оца по којем удружење и носи име.

– Кад су ме позвали да говорим о овој теми, помислила сам, као што се већ и да помислити, да ми то неће бити проблем, да је то лако јер о татином делу знам све, знам о његовој личности. Међутим, већ када сам почела да се припремам, схватила сам да то није тако једноставно, пре свега јер има толико тога да се каже, а потом и зато што је ту увек присутна и емотивност. Такође, драго ми је што су нас организатори сад позвали да говоримо о татином делу на овај начин јер то је узвраћање тог односа који је мој отац Ђорђе Оцић имао према свом завичају, како га је приказивао и како га је осећао. Сматрам да овом вечери тај завичај сада њему узвраћа. Тешко ми је, у ствари и немогуће, да се измакнем из личног доживљаја и управо где би требало да буде доза објективности, ту ћу у помоћ позвати друге, односно прочитаћу неколико кратких реченица из осврта бројних критичара и теоретичара књижевности – наводи Дејана.

Петак је био резервисан за ученике вуковарских основних школа „Никола Андрић“ и „Драгутин Тадијановић“ који су показали завидно знање на квизу о српским књижевницима.

Следећег дана одржан је први програм ван простора СКЦ-а. У Српском дому у Вуковару уприличена је монодрама „Има нека тајна веза“, омаж Душку Трифуновићу, аутора Милоша Димића.

– Ово је 62. извођење монодраме које се бави великим југословенским књижевником Душком Трифуновићем. Од његовог избеглиштва из Сарајева, кроз фазе неимаштине, али и о његовим срећним моментима, стваралаштву, песма „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом месту“, „Главо луда“, „Ти си ми била нај нај нај“ до песама који је писао у поезији попут „Грешио сам“ и „Даљине“. Увек кад помињем ову представу кажем да је веома захтевна што се тиче техничке и драмске игре јер  на сцени један глумац, односно ја глумим осам ликова. Поред Душка глумим и његове животне сапутнике као и људе са којима је сарађивао. Занимљиво је да људи увек певуше његове песме где год да се појавим, а заправо скоро 90 одсто њих не зна да је те антологијске стихове написао управо Душко Трифуновић. Он је и створио сарајевски, односно екс Ју рок – закључује Милош Димић.

Овај програм који је за шест дана испратило преко 300 посетилаца финансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

Извор: срби.HR