АКТУЕЛНО:

Нeпосредно након оснивачке Скупштине, у Радничком дому у Дрвару, одржана је промоција Савеза српских удружења „Завичај“


ЈЕДИНСТВО И СЛОГА КАО ХЉЕБ НАСУШНИ


„Јединствен је и одлучан став чланова српских удружења , рођених и стасалих на огњишту својих предака, на вјековној српској земљи, да кроз заједницу завичајних удружења наставе својеврсну борбу и у фокус свог дјеловања ставе српско национално питање у Федерацији БиХ, при чему ће се приоритетно ослањати на Српску православну цркву, Републику Српску и Србију. Желимо да овa порука стигне што даље, до најважнијих српских институција и свих утицајних Срба, укључујући и оне који још увијек не схватају да су наши крајеви прва линија одбране српства и српских националних простора, као и до оних који су се вратили, али и оних тамо далеко, чија су прадједовска и родитељска огњишта још овдје“, поручено је, након оснивачког скупа новооснованог Савеза српских удружења (ССУ) „Завичај“, чији ће рад бити усмјерен, прије свега, на останак и опстанак Срба у Федерацији БиХ.

Непосредно након формирања ССУ „ Завичај“, гдје су нешто раније представници завичајних удружења, чија се активност у највећој мјери односи на просторе Федерације БиХ, изабрали своје органе, пред више од неколико стотина гостију и грађана Дрвара, челници заједнице, изнијели су своје ставове и програмска начела. Сам скуп почео је минутом ћутања, да би се одала пошта свим Србима који погинуше у посљедњем отаџбинском, али и свим ранијим ратовима, и који на олтар слободе положише оно највриједније, своје животе.

НАРОДНИ, А НЕ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ


Присутнима се први обратио Бране Пећанац, новоизабрани предсједник ССУ „ Завичај“, поздрављајући Његово преосвештенство владику бихаћко-петровачког г. Сергија и свештенство СПЦ, представнике законодавне и извршне власти, представнике правосудних, академских, образовних и научних институција и српских завичајних удружења Федерације БиХ, Републике Српске, и Србије, као и представнике локалних заједница.

„Сваком добронамјерном данас је више него јасан тежак и несношљив положај српске популације у Федерацији БиХ, која је, како ствари стоје, од почетка демократски и национални дејтонски вишак. Политички, економски, културно и национално, Срби су занемарени, како у кантонима, тако и у Федерацији БиХ, док се на нивоу БиХ овај проблем скоро не региструје. Наш положај је све тежи. Додатно забрињава чињеница што смо малобројнији, све смо разједињенији, а то, нажалост, убрзава наш нестанак. Јединство и слога потребни су нам, као хљеб насушни, како бисмо мудро осмислили борбу за људска и уставна права српског народа у ФБиХ, који је на ивици биолошког опстанка. Зато смо се окупили, да нашим дјеловањем оснажимо позицију Срба у Федерацији БиХ, што нам је главна мисија и основни циљ. ССУ „ Завичај“ жели да буде стална народна институција и да уз нашу Цркву будемо стуб окупљања и бриге о положају Срба у Федерацији БиХ. Да као народни фактор имамо савјетодавну и апелациону улогу, јер нам је свима приоритет опстанак српског народа на овим просторима“, истакао је Бране Пећанац, нагласивши да је ово народни, а не политички пројекат.

 

Након Пећанца присутнима су се обратили узваници на свечаном дијелу овог скупа, као и неколико представника удружења. Први је о стању у Крајини и о тренутном друштвено- политичком тренутку у овом дијелу Федерације БиХ, говорио Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије, а послије њега скуп је поздравио Горан Броћета, начелник општине Дрвар.

“Сви ми који смо се окупили овдје, свјесни смо нажалост, да српски народ изумире на подручју ФБиХ. Зато морамо наћи пут заједништва да очувамо српске породице на овим просторима. Србима овдје није нимало лако, али морамо истрајати у јединству”, рекао је, у свом обраћању Броћета, подржавајући оснивање Савеза.

 

ПРЕВЛАДАТИ ЛИЧНЕ СУЈЕТЕ


Затим су се скупу обратили парламентарци из Србије. Миодраг Линта, народни посланик Скупштине Србије и Мирослав Родић, посланик Скупштине АП Војводине. Родић је у свом излагању рекао да му је драго што овај скуп може поздравити у име свих Срба са подручја Војводине, као и избјеглих и расељених Срба са подручја сјеверне српске Покрајине.

„Знамо да су тешка времена на свим просторима гдје живи српски народ, али никада као сад није нам потребније заједништво, да заборавимо политичке организације, странке, да се објединимо и да помогнемо овим људима овдје који имају велику жељу да створе боље услове за бољи живот својих породица. Ми, у Војводини, предузећемо све што је у нашој моћи да то тако заиста и буде, а навешћу примјер да се управо отвара канцеларија гдје ће Срби са ових простора моћи да изврше попис своје имовине, како би она остала у нашем посједу“, рекао је, између осталог, Родић пожеливши успјех у раду новооформљеном Савезу.

Марко Аћић, генерални секретар Народне скупштине Рeпублике Српске, изасланик предсједника највише законодавне власти РС Недељка Чубриловића, такође је рекао да вјерује у останак и опстанак српског народа на овим просторима, ако, како је рекао, бар ако се пола онога оствари што су раније изнијели претходни говорници.
„Морају се надвладати личне сујете, политичке несугласице и ако свако од нас заборави којој странци припада и испред себе има само један свети циљ да се Срби на овим просторима сложе, умноже и обоже, онда не сумњам, не само у успјех овог скупа, него у опстанак људи на овим просторима“, истакао је Аћић, додајући да све своје потенцијале ставља у службу овог Савеза и да ће у њему имати доброг сарадника.

 

ЗАШТИТИТИ ИМОВИНУ, АЛИ И ЈЕЗИК, ПИСМО И КУЛТУРУ


Скупу се обратио и Данило Мандегања, из општине Равно, испред удружења српских повратника рекао је да је дошао овдје са својим пријатељима да дају подршку браћи Крајишницима у заједничкој борби за права српског народа у ФБиХ. Саша Аћић, предсједник Уније послодаваца Рeпублике Српске, изнио је анализу демократских кретања, односно њиховог утицаја на тржиште рада у РС и на систем социјалне заштите. Нагласио је да би и у Републици Српској и у већинским српским општинама Федерације, требало стимулисати рађање, јер како је рекао, у Дрвару су за годину дана рођена само два дјетета. Бесплатне књиге, бесплатне административне услуге, бесплатан пријевоз су само неке од мјера у том правцу, нагласио је Аћић.

О проблематици имовинских права и подршке Србима у заштити њихове имовине, као неодвојивом сегменту ФБиХ, демографског опстанка и останка Срба у ФБиХ, говорио је Радован Грајић, представник Владе РС и помоћник министра за избјегла и расељена лица. „Влада Републике Српске, марта мјесеца, донијела је одлуку о отварању шест канцеларија у Бања Луци, Бијељини, Мркоњић Граду, Зворнику, Невесињу и Источном Срајеву, за бесплатну правну помоћ са циљем евидентирања и заштите српске имовине на подручју Федерације“, истакао је Грајић, наводећи да би канцеларије радиле сваког радног дана од 8-16 часова, а запослени би странкама давали бесплатну стручну правну помоћ, како би се спријечила свака врста манипулације са српским некретнинама у ФБиХ.

Право на очување и употребу српског језика и ћирилице као матичног писма и заштита националних и традиционалних вриједности српског корпуса и његовог културно-историјског насљеђа, била је тема о којој је говорио Лука Кецман, проректор Универзитета у Бањалуци, наглашавајући да свакодневна борба по овим питањима ојачава српско биће на свим подручјима гдје живи, посебно овдје, на подручју ФБиХ, гдје су Срби вишеструко угрожени.

„Емотивно сам срасла са овим простором, рођена у Гламочу гдје се редовно враћам, школовала се у Дрвару, а из Грахова су ми коријени. Тако да добро знам какви су ови простори, гдје су била историјска преламања и гдје је Србин клесан ватром олова и каљен буром, вјековима опстајао и трајао. Зато сматрам да требамо бити јединствени у ставу и нашим стремљењима, како би нам била загарантована будућност“, истакла је , између осталог у свом обраћању с пуно емоција, Ранка-Срдић Милић, пјесникиња, предсједник Савеза крајишких удружења у Војводини и координатор новоснованог ССУ „Завичај“ за Републику Србију, да би свој говор завршила стиховима једне од својих пјесама. Стиховима се скупу представио и пјесник Милан Ракуљ, а саборовање је завршено стиховима пјесме Алексе Шантића „ Остајте овдје“, које рецитовала професорка Бојана Зорић.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

УЗВАНИЦИ


Овом скупу присуствовали су владика Епархије бихаћко-петровачке г. Сергије са свештенством, сенатори РС Живко Радишић, бивши члан предсједништва БиХ, Владимир Лукић, некадшњи предсједник Владе РС, као и др Жељко Родић. Марија Бакоч, конзул Генералног конзулата Републике Србије у Мостару, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Драган Пузигаћа, потпредсједник Дома народа Федерације БиХ, Срђан Сужњевић, савјетник потпредсјеника Парламента Федерације БиХ, Младен Лонић, потпредсједник Скупштине Унско-санског кантона, Драго Ковач, секретар Министарства за људска права у Савјету министара БиХ, Марко Аћић, генерални секретар Народне Скупштине РС, Радован Грајић, помоћник министра за избјегла и расељена лица у Влади РС, Мирослав Родић, посланик Скупштине АП Војводине, Лука Кецман, проректор Универзитета у Бањалуци, Ненад Новаковић, директор Народног позоришта у Бањалуци и Саша Аћић предсједник Уније послодаваца РС. Министри и посланици у Скупштини Ливањског кантона, као и начелници општина Дрвара Горан Броћета, Босанског Грахова Душко Радун и Гламоча Небојша Радивојша. Све узванике, на почетку скупа, поздравио је Бране Пећанац предсједник ССУ „Завичај“, као и, великим аплаузом, присутни грађани Дрвара.

 

ПРИСУСТВОВАЛО 18 УДРУЖЕЊА


Оснивачкој скупштини Савеза срспких удружења „ Завичај“ присуствовали су представници 18 удружења из Републике Српске, Федерације БиХ и Србије и то: Форум Дрварчана „Наш завичај“; Удружење Дрварчана „Мој Дрвар“ Бања Лука; Завичајно удружење „Гламочко коло“ Бања Лука; Удружење Крупљана „Подгрмеч“; Удружење „Крајишника“ Бијељина; Савез општинских удружења избјеглих и расељених лица РС Бијељина; Завичајно удружење „Мањача“; Завичајно удружење Сањана „Грмеч“ Бања Лука; Завичајно удружење повратника „Орах“ Равно; Завичајно удружење повратника „Бобовишта“ Равно; Завичајно удружење Унско-сански кантон „Тромеђа“; Удружење грађана „Прибеља“ Бања Лука; Завичајно удружење „Старо село“ Бања Лука –Гламоч; Завичајно удружење „Гламочко коло“ Нови Сад; Савез „Крајишких удружења“ Нови Сад; Удружење „Дрварчана“ Београд; Удружење „Дрварчана“ Нови Сад и Завичајно удружење „Сана“ Стара Пазова.

 

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: ОВИ КРАЈЕВИ СУ НАША ОБЕЋАНА ЗЕМЉА


Владика Епархије бихаћко-петровачке г. Сергије, рекао је, у својој бесједи, да СПЦ подржава оснивање овог савеза јер ће она увијек бити уз свој народ и да га никада неће оставити, нити ће га препустити самом себи.

„Браћо Крајишници, ми имамо овдје своје Косово, које сваки дан страда и нестаје. Хоћемо ли сада, када знамо све ово, бити саучесници у његовом страдању и нестајању. Запамтимо, да је наш идентитет управо овдје, на овим нашим коријенима и огњиштима, наше биће је на моштима наших светих мученика и предака, а тек, ако то схватимо и прихватимо, моћи ћемо да се изборимо за своје мјесто под сунцем. Нисмо једном чули да неко каже: „Не дај, Боже, да се Срби сложе“. То је, по предању, изрекао турски султан Сулејман Величанствени, поробљавајући српске земље. Био је свјестан да кад би се Срби сложили и вратили Богу, тада би његово царство отишло у пропаст. Данас, пет вијекова касније, имамо исту ситуацију. Заиста је тешко наићи на сагласност међу Србима. Толики су раздори и расцјепи, страначка трвења, а те разне богумрске ствари нису нешто чиме би се могли похвалити и поносити. Угледајмо се на све друге народе, на све оне који су у нашој близини, а нису српског рода. Увидјећемо, у много чему, већи интензитет сложености и разумјевања него што је то случај, нажалост, код нас. Послије тугујемо и оплакујемо своје трагедије, а нисмо ни свјесни, да смо за њих највише сами криви. Можемо оптужити овога или онога да нам је узрок несреће, али вјерујте, пођимо од себе самих и видјећемо да је у нама највећи проблем који нас деградира. Срби Крајине, уразумимо се једном, немамо много времена за то, не остављајмо своје домове, своја поља, њиве, јер долази час када ће бити скупа кора хљеба у туђини, када ћемо вапити за својим пољима пшенице. Хоћемо ли пустити да воду са наших извора пију неки дошљаци, да наше поља пасе стока нама непознатих људи? Биће касно да се сутра кајемо за све оно што смо давно продали. Наша крајишка блага неко ће други уживати. У нашим кућама живјеће неки други људи и у нашим огњиштима ватру ложити “, са доста емоција, говорио је владика Сергије, још једном наглашавајући да ће овакве скупове, апеле и прогласе, удружења и савеза Црква подржати радујући се сваком будућем раду у миру, љубави и слози, како бисмо заједно овај мученички крај оживили и тргнули из пропасти и оспособили за нормалан живот.

 

МИОДРАГ ЛИНТА: ЗАЈЕДНИЧКА СРПСКА ЛИСТА НА ПРЕДСТОЈЕЋИМ ИЗБОРИМА УСЛОВ ОПСТАНКА


Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини Републике Србије, истакао је, у свом говору, да неће рећи ништа ново ако још једном понови да се преостали Срби у ФБиХ налазе у тешком, готово трагичном положају, суочавајући се са систематском дискриминацијом у запошљавању, образовању, додјели буџетских средстава, отимању њихове имовине, уништавању спрског културног насљеђа и многим другим стварима.

„Због наведених разлога српски народ у ФБиХ, и сви ми заједно, имамо један стратешки циљ, а то је његов опстанак, то је борба за колективна, политичка и људска права, за економски развој овог подручја. Да бисмо остварили тај циљ, неопходно је да постигнемо јединство српског народа у Федерацији БиХ, а прије свега, да постигнемо јединство српских политичких странака и организација које дјелују на овом подручју. Кад о томе говорим, хођу да поменем два позитивна примјера. То су примјери општине Сребреница, гдје је уз помоћ предсједника Додика и институција Републике Српске, успостављена једна српска колона и резултат тог српског јединства јесте изабрани српски начелник Младен Грујичић. Још један позитиван примјер српског јединства је јединствена српска листа на КиМ. Тамо се такође, српски народ налази у једној трагичној позицији, али уз помоћ предсједника Вучића и Владе Србије, тамо сада имамо јединствену српску листу, гарант опстанка нашега народа на КиМ. Било би добро да и Срби из ФБиХ дођу до једне заједничке листе која би се могла звати српска листа „Опстанак“, пошто је опстанак и кључни проблем Срба на овим подручјима. Ја сам убјеђен да би такву јединствену српску листу на слиједећим изборима у БиХ, који је бити одржан у октобру ове године, снажно подржали и наши земљаци који живе у Србији, али и све државне институције у Републици Српској и Србији“, поручио је Миодраг Линта, наглашавајући да су избори веома близу, да треба радити на томе брзо и ефикасно. Oн је нагласио да не сумња у добре резултате избора, aко буде једна српска листа, након којих би било много лакше, прије свега, политички дјеловати на простору Федерације БиХ и лакше се бори за права нашег народа.

 

КО СМО И ШТА ХОЋЕМО?


Савез срспких удружења „ Завичај“, покренуо је иницијативу o обједињеном дјеловању свих завичајних удружења с циљем да такво кровно тијело има снажнији и продорнији наступ према државним органима и свим другим институцијама везаним за останак и опстанак српског народа у ФБиХ. Они су на крају овог скупа представили своју личну карту и идејну платформу, како рекоше „да јавност зна ко су и шта су“.

  1. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“ је кровна организација, оснивачки успостављена од представника завичајних удружења у Републици Српској, Федерацији БиХ и Србији, с подршком Српске православне цркве, Републике Српске и Србије, културних, научних, образовних и других институција и организација, виђенијих српских интелектуалаца и привредника, грађана који су се вратили у завичај, али и Срба који су у туђини,  емотивно везаних за родни крај.
  1. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“ ће, слушајући глас народа и у име народа, представљати матицу окупљања и бриге о положају Срба у Федерацији БиХ с циљем да обједини и подстиче јавно дјеловање свих друштвених снага спремних да стварају економске, демографске, духовне и друге услове останка и опстанка српског народа на завичајним просторима.
  2. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“, свјестан чињенице да су Срби конститутиван народ, а Република Српска један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини, спреман је да се одлучно и енергично бори да Срби у Федерацији БиХ уживају сва Уставом загарантована права. Посебан нагласак биће на праву очувања и употребе српског језика и ћирилице као матичног писма, праву очувања и заштите културно-историјског насљеђа српског народа, те чувања и одржавања свих спомен обиљежја која су српским страдалницима и српским јунацима подигнута у прошлости.
  3. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“, имајући у виду да је српски народ у националном, језичком, културном и економском погледу један, јединствен и недјељив, очекује подршку и помоћ државних органа, установа и организација Републике Србије, матичне државе српског народа с уставном дужношћу да развија и унапређује односе са Србима који живе изван њених граница.
  4. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“, очекује од Српске православне цркве, да заједно са властима Републике Српске и Србије, удруженим снагама пруже све видове помоћи који ће обезбиједити духовно и економско јачање, правну и имовинску сигурност те осјећај бриге за проблеме с којима се суочава српски народ у Федерацији БиХ. Управо Срби с тих простора морају имати наду да је могуће спријечити узроке нових одлазака и продаје прадједовских имања.
  5. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ , нема и не жели политичку улогу, али је спреман да свој друштвени утицај и вољу народа усмјерава у правцу сваке иницијативе која ће обезбиједити народну слогу и ефикасно остварење услова за живот достојан опстанка, али и повратка Срба у ранија мјеста живљења.
  6. САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈ“ сматра историјским кораком доношење Декларације о заштити и очувању српског народа, коју ће усвојити Република Српска и Србија. Подржава њено доношење и вјерује да ће Срби са простора Федерације БиХ, и овај Савез, у том документу имати снажно упориште за  доношење стратешких одлука и даљих корака у њиховој реализацији.

 

БРОЈКЕ ГОВОРЕ, ВИШЕ ОД РИЈЕЧИ


Посебно су била занимљива два излагања која су на конкретним примјерима показала ко је, заправо, највећи губитник на просторима БиХ, након ратних дешавања деведесетих, али и од краја 19 вијека до данас. Тако је Драго Ковач, секретар Министарства за људска права у Савјету министара БиХ, изнио чињеницу да је по попису из 1991. године у Федерацији БиХ, живјело преко 600 хиљада Срба, а по попису 2013. године тај број износио је тек 60 хиљада. Он је таксативно навео да је прије рата у Сарајеву било 160 хиљада Срба, данас их нема више од шест хиљада, у Зеници од 30 хиљада Срба преостало је једва 500. Ништа ситуација није боља ни у Тузли гдје сада живи нешто више од двије хиљаде Срба, Мостару мање од четири хиљаде, док је у мањим мјестима број занемарљив. Најугроженији дио српског народа је управо онај који живи у ФБиХ, на економском, политичком, културном и сваком другом плану, али наш проблем је у томе што недовољно указујемо на то.

Лука Кецман, проректор Универзитета у Бањалуци, сматра да не би требало гледати само на податке из пописа 1991. године, већ много раније, на оне када је послије Берлинског конгреса 1878. године Аустроугарска окупирала ове крајеве. Тадашње власти утврдиле су да Босна и Херцеговина има 1 331 096 становника, од којих су 650 хиљада били православци, 420 мухамеданци, док је католика било 250 хиљада. Из свих ових података, сматра Кецман, није тешко извући закључак који је народ највећи губитник на овим просторима.

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар