Обиљежена годишњица оснивања КСАНУ
АКАДЕМИЈА КАО ЗАШТИТНИК НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА
У сали парохијског дома Цркве Светих Ћирила и Методија у Бусијама, обиљежавању годишњице присуствовали су академици Крајишке српске академије наука и умјетности (КСАНУ), чланови Управног одбора и гости, али у границама дозвољеног броја због актуелне ситуације са корона вирусом. У првом дијелу скупа, у поменутој цркви, одржана је молитва, а затим парастос преминулим академицима и свим жртвама који су животе дали за Крајину, док се у другом дијелу говорило о резултатима рада у претходној години и плановима за, како је наглашено, „посткоронарни“ период.
Прије него што је почео радни дио, окупљени на обиљежавању прве годишњице од оснивања, присуствовали су молитви за успјешан наставак рада ове значајне крајишке установе основане 29. фебруара 2020. године у Београду. Молитву, а касније помен упокојеним академицима мр Мили Дакићу, Васкрсију Јањићу, др Миодрагу Матицком, Бориславу Дрљачи и Слободану Јарчевићу, као и свима онима који су своје животе оставили на олтару отаџбине, служио је отац Дарко Кончаревић.
Касније је Кончаревић, иначе и потпредсједник ИО КСАНУ у име Миле Јокића старјешине овог храма, који због обавеза у парохији није могао да присуствује скупу, поздравио све присутне и уз његов благослов поручио да КСАНУ увијек може користити све оно што припада овом светом храму.
Потпредсједник КСАНУ Жељко Кукић, се обратио присутнима истичући, у уводној ријечи, да нажалост због болести састанку не присуствује предсједник проф. др Дејан Микавица, као и још неколико академика који су били позвани. Кукић је затим навео да је и сам дужи временски период имао здравствених проблема, али да су, упркос томе, у посљедњих годину дана неке ствари у раду КСАНУ учињене. Истакао је да је оспособљена у пуном капацитету канцеларија коју дијеле Културна заједница Крајине и КСАНУ и да се она налази на Савском тргу бр. 9 у Београду.
„Лагано се попуњавају органи КСАНУ, а све већи број угледних људи исказује интересовање за чланство у Академији. Навешћу да је сада наш члан еминентни проф. др Момчило Матић један од највећих ауторитета по питању исхране. Није само он, разговарамо и с још неким истакнутим личностима који су изразили жељу да уђу у ову институцију, као на примјер Александар Чотрић, као и многим другим. Добили смо просторе за одржавање наших активности у Гимназији у Сремским Карловцима, вијековима једном од културних средишта Срба. Затим у Новом Саду су нам изашли у сусрет Архив и Музеј овог града, ГО Сурчин, Вукова задужбина, манастири Раковица и Крушедол и још многи други, на чему им се овом приликом захваљујем“, рекао је, у свом излагању, Кукић.
„Наш садашњи приоритени задатак је да успоставмо сајт КСАНУ (www.krajiskasrbskaakademija.rs) како бисмо на прави начин представили наше циљеве, Одјељења и њихове чланове, фото и видео галерију, контакте и многе друге ствари. Такође радимо на успостављању веза КСАНУ са дијаспором. У току је оснивање Одбора у Чикагу на чијем челу би био проф. др Бранислав Кончаревић, затим са Савјетом Срба у Словенији и Француској, као и са Србима у региону. Припремамо се за велику промоцију КСАНУ у Београду, када то услови буду дозвољавали, а очекују нас и радне посјете Сомбору, Бијељини, Вуковару. Пружићемо помоћ, у границама наших могућности и у сарадњи са другим организацијама, пострадалим Србима од земљотреса на Банији, а организоваћемо и донаторско вече чији би сав приход ишао за јачање ове институције“, рекао је, између осталог Кукић, додајући да се тренутно ради на изради чланских карата, а такође је поменуо да би 13. јула на Павлов дан, била обиљежена и слава КСАНУ.
О даљим активностима академије осврнуо се и члан Предсједништва проф. др Милош Ковачевић који се налази на челу Одјељења за српски језик, књижевност и писмо рекавши на почетку свог излагања да морамо бити свјесни ситуације у којој се налазимо и да се о неким нормалним активностима тешко може говорити.
Професор Ковачевић је изнио једну занимљиву тезу о идентитетским питањима Срба, нагласивши да читав свијет гледа у једном правцу да све Србе сведе на Србијанце.
„То је циљ свих њих од УН, преко Енглеске, Њемачке, до држава у региону. Јер када се Срби сведу на Србијанце, онда остали Срби, више неће постојати, а онда је много једноставно поставити, на примјер, питање идентитета језика. Ако на примјер изгубите Херцеговину онда се поставља питање идентитета источнохерцеговачког дијалекта, ако изгубите Дубровник, тиме губите средњи вијек српске књижевности. Ту се морамо активирати, али је, по мени, врло чудно како се влада односи према српским националним идентитеским принципима, јер без тога нас неће бити, нас као народа. Очекујем да ће сада на предсједника Вучића бити већи притисак него на Косово и Метохију кроз пројекат да се направи унитарна БиХ, чиме ћемо изгубити Србе у РС. У пројекту који су Нијемци направили пише да ће тамо бити српско –босански, хрватско-босански и бошњачко-босански језик, како би се касније, по њиховој замисли, све то свело на босански језик. А ако се језик сведе на босански онда ће се Хрвати, Срби и Бошњаци свести на Босанце и у томе видим значај очувања српског језика и Срба на свим просторима региона“, истакао је између осталог проф. др Ковачевић посебно истичући да ће КСАНУ значити много више када иза ње буду видљиви конкретни резултати.
У расправи су учествовали и мр Боривој Рашуо, проф. Никола Тесла и други учесници састанка углавном истичући да се КСАНУ може одржати само ако буде имала одређене видљиве активности. Оне би се огледале кроз одржавање трибина, издавањем монографских публикација, зборника научних радова, организовањем изложби, промоција књига, одржавањем концерата чији би основни циљ био да њихови садржаји утисну печет времена у наше доба и у наступајуће године, управо како је на оснивачкој скупштини говорио и председник КСАНУ проф. др Дејан Микавица.
На крају скупа, цркви на Бусијама, односно црквеној библиотеци, остављено је више књига и публикација са простора Крајине, како би они који овдје долазе имали прилику да виде историјат српског народа са тог подручја.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
