Наковачка Лазарица прославила Видовдан

Свако вријеме носи своје бреме. Исписују га догађаји и људи. Једно од временских казивања је прича из Накова – о породицама које су четрдесетих година прошлог вијека колонизирале у ово село. У највећем броју из Босанског Петровца и Босанског Грахова. Под утицајем тадашњих атеистичких власти, вјеру у Бога замијенили су наметнутим идеолошким рухом. Али вјера код Наковчана никада није била угашена, само је била потиснута и покривена пепелом. Жар вјере је остао. Да је тако, свједочи догађај из 1998. године, када је на наковачком црквишту одржан први видовдански парастос.

И ове године, на Видовдан 28. јуна, наковачка Црква Светог кнеза Лазара имала је свој свечарски дан.  Уз велики број мјештана села, празничном дану присуствовали су бројни вјерници из других околних мјеста. Живан Васић, јереј наковачког храма, служио је литургију, а прислуживали су протојереј Душан Васић и свештеници Никола Момиров и Немања Милинковић. Певницу су водили: Немања Пеленгић, Александар Ранкић и Петар Марјановић, иначе, школски другари попа Живана са Богословије.

– Држава кнеза Лазара није била држава из које се одлазило, већ у коју се долазило, која је била сигурна за све. Држава у којој је кнез подизао многе храмове, а многе је и обнављао. По узору на нашег кнеза Лазара, ви сте подигли овај прелијепи храм у Накову, у Његову част и у част Господа нашег Исуса Христа. А сада, такође по његовом узору, ми обнављамо и уљепшавамо овај храм. За сљедећи Видовдан ћемо имати потпуно сређену цркву. Свети кнез Лазар нам својим примјером показује како се живи у вјери, како се бори за вјеру и како се за вјеру умире. Нека вас Свети кнез Лазар све благослови, чува и води кроз живот  – рекао је јереј Живан Васић у својој видовданској бесједи.

 

Литургији је претходила јутарња литија око Цркве Светог кнеза Лазара, коју су предводили чланови Културно-уметничког друштва Извор из Накова, носећи барјаке и икону. Кишица која је прошкапљала није омела вјерни народ на литији, већ је била у сврху старе народне изреке „Ваља се, да спере гријехове са нас.”

Након литургије, одржан је и помен свим изгинулим од Косовског боја до данашњег дана.

Прошлогодишња кума Храма Грозда Иветић предала је кумство Николи Љубоји, који је са оцем Чедом, мајком Смиљом и сестром Николином 1995. године као избјеглица из Црног Луга дошао у Наково.

– Имао сам тринаест година када сам у Олуји избјегао у Наково, које сматрам својим селом. Исто као и Црни Луг гдје сам рођен и своје прве године дјетињства проживио. И Црни Луг и Наково сам у срцу донио у Нови Сад, гдје са супругом Јеленом и дјечицом живим и радим. Радујем се јер сам овогодишњи кум Цркве Светог кнеза Лазара у мом Накову. Када сам као мало дијете избјегао, црква није била изграђена. Настојаћу да у овој години кумства помогнем колико год могу у рестаурацији и свим потребним радовима. Желим да наковачка црква блиста у пуном сјају, да се црквена звона оглашавају и Наковчане у православној вјери окупљају јер црква је душа села – казује уз осмијех радости Никола Љубоја, црквени кум.

Живан Васић, млади наковачки свештеник, радује се процвату духовног живота у селу и у нади је да ће црква, изграђена у изворном византијском стилу, на литургијама бити увијек посјећена. Истински се радује остваривању свих планова у вези са обновом наковачке Лазарице. Поп Живан је девето кољено свештенства у породици Васић из Црепаје. Духовно богатство је што је на видовданској литургији у Накову служио заједно са својим оцем протојерејем Душаном Васићем, коме је посебна драгост што га на путу духовности слиједе синови  Симеон и Живан.

 

                                                                                 ТАТЈАНА РАЂЕНОВИЋ