Одржана промоција збирке пјесама Милоша Бајића Од Праскозорја до глувог доба
У Градској општини Нови Београд 15. октобра одржана је промоција књиге Милоша Бајића Од праскозорја до глувог доба. Чак 110 пјесама подијељених у 7 поглавља (Прије мрака, Навикавање на самоћу, Кроз јутро пробуђено, Са звонима испод неба, Нико нема своје отаџбине, За године које долазе и Нове пјесме). Шест поглавља носе називе и садрже изабране пјсесме претходних Бајићевих књига, док су у посљедњем, што и сам назив каже Нове пјесме. На промоцији је поред аутора говорио и Милан Татишић, док је најављени Момчило Суботић био спријечен да присуствује промоцији.
На самом почетку по жељи аутора одата је пошта минутом ћутања преминулом крајишком пјеснику Николи Корици.
Модератор Драгана Бокун прочитала је неке дијелове рецензија.
Никола Вујчић
„Једноставност форме и слике, метафоричка згуснутост стиха чине читаоцу пјесме изазовним и блиским. ”
Стеван Радовановић
„Између бола и патње, лутања и очаја, псортања и уздизања, „док силеџије књиге отимају”, док се шири варварија господ нам опет шаље „два врана гаврана” и док пјесник три године заредом „недоступне грађевине подиже” – он слути и прижељкује вријеме наранџасто и побједу човјека и правде. ”
Васа Павковић
„Бајић бјежи великих и крупних ријечи, али се и не опредјељује за иронију, по сваку цијену, пјева стишано, мирно, гласом меланхолика. ”
Здравко Крстановић
„Пјесник је парадоксално губитник који посједује ненадокнадиво богатство: унутрашњу свјетлост. Ова свјетлост обасјава му пут и над понорима: у суочавању са разореним завичајним кровом и у изганинчким самоћама велеграда. Милош Бајић посједује оно што никаква вјечност не може донијети – пјеснички дар.“
Милош Бајић је поздравио све присутне, своје пријатеље и поручио да када би могао све би их загрлио.
– Није поезија замрла, ни умрла, она ће живјети и нико неће написати ону пјесму над пјесмама, коју и сам покушавам, али не иде. За ово што сам почео да пишем, заслужан је Милош Кордић.
Он му је свајетовао да сваки дјелић Баније из свог срца препусти на чување књигама. И за Бајићеву поезију рекао да оно што га је увијек из Бајићевих пјесама богатило је расијана чудотворност пјесничких слика.
Милан Татишић је прочитао неколико пјесама и поговор Момчила Суботића у коме је Суботић између осталог рекао да оно што остаје као упечатљив доживљај након читања пјесама Милоша Бајића, које аутор саопштава благим и питомим језиком и стилом, па и оне оптерећене горком судбином и страшним страдањем српског рода, јесте да Милош прибежиште тражи у језику, у одмереној и одговарајућој ријечи – свом пјесничком дару и таленту којим се опире истини о изгубљеном завичају и свеопштем људском губитку.
На крају промоције, аутор је сваком госту поклонио по један примјерак књиге и сви су заједно наставили пријатељко дружење испред сале.
О АУТОРУ
Милош Бајић је рођен 1947. године у Великој Градуси на Банији. Поезију је објављивао у листовима и часописима. Заступљен је у више антологија поезије и књижевних прегледа Срба из Хрватске. Добио је неколико награда за поезију.
Објавио је књиге пјесама: Отетом завичају (1992), Из воде у камена (1993), Даље од даљина (1994), Бескрају додана година (1996), Пребивалишта (1998), Говор планине (2000), Шумски се надвио хлад (2001), Изабране пјесме (2002), Прије спавања(2005), С јабуком у руци (2006), По полеглим травама (2008), Учитељ полази на пут (2009), Прије мрака (2011), Навикавање на самоћу (2014), Кроз јутро пробуђено (2016), Са звонима испод неба (2017), Крст и пет каменова (2019), Нико нема своје отаџбине (2020), За године које долазе (2022) и књигу Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен 2020)
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
