Одржано завичајно вече Дрежничана и Јасенчана у Београду
У ресторану Мажестик у Београду 11. новембра одржано је 32. традиционално дружење Дрежничана и Јасенчана. Ово Удружење је основано 1991. године и одолијева многим искушењима, али Дмитар Вукелић својом упорношћу окупља своје земљаке сваке године како се ова два мјеста на граници Лике и Горског Котара не би заборавили. Ово подручје је српским живљем насељено још у 16. вијеку.
У свом обраћању Вукелић је реко да је ово вече повод за славље, на евоцирање успомена на претке.
– Данас поред тога што је велики дан за Дрежничане и Јасенчане, велики је за све Србе јер прослављамо Дан побједе у Првом свјетском рату. Србија је дала велике жртве, једну трећину становноиштва, а ми из Дрежнице и Јасенка смо од 1941. до 1945. исто изгубили једну трећину свог становништва. Тај геноцид над Србима, је исти. Зато ми можемо рећи слава ослободиоцима Србије и некадашње Југославије.
Вукелић је напоменуо да заједно са Управним одбором чини све да се окупе и држе заједно. И ове године су припремили календар за 2024.
– Морам да напоменем да су чланице нашег удружења дале велики допринос у виду донација како бисмо израдили календар.
Вечери је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић и КУД Петрова гора у пуном саставу.
Подијељене су захвалнице члановима који су дали свој допринос у раду Удружења: Душанка Салатић, Бранка Дончевски, Софија Јакшић, Ђуро Маравић Црња, КУД Петрова гора Кордун Београд и Стево Бекић.
Присутни су имали прилике да наздраве ракијом Петра Радојчића, међу којима је наздравио и Мића Стојковић, сликар, који је на вечери дружења изложио своју „Српску трилогију“ коју чине слике Ртањ, Пек и Увац.
Весеље је настављено уз вечеру, хармонику и завичајну пјесму.
Као што је и сам Вукелић нагласио народ Дрежнице је дао много за слободу. Када је већ изгледало да је крај рата врло близу, а да је слобода на прагу, десио се најкрвавији упад усташа у села такозване Доње Дрежнице. Тог 21. новембра 1944. године, два трупа усташа, један из правца Језерана, а други преко Горњег краја и Славице, у рано јутро, опколили су голоруки народ и у свом крвавом пиру побили 188 житеља, из Дрежнице 174 од чега 57 дјеце, а из Јасенка 14 људи.
Помажу у континитету и своју богомољу у Дрежници, моле се за покој душа страдалих у Клечкој јами, у околини Огулина, 1941. године.
Дрежничани су се у Србију населили и послије Другог свјетског рата, заправо већи број њих населио се у Бајмоку код Суботице и у Београду и радо долазе на дружење са земљацима.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
