АКТУЕЛНО:

Под слоганом „Срце у туђини, душа у Крајини…“, у Београду одржано 23. Крајишко вече

 

НАЈМЛАЂИ ПОБРАЛИ НАЈВЕЋЕ СИМПАТИЈЕ


Традиционално Крајишко вече, у организацији КУД “Крајина”, одржано је 1. фебруара у ресторану „Језеро Азаро“, на Ади Циганлији. Више од 700 гостију, без већих церемонијалних говора, поздравили су домаћини скупа, након чега је услиједио пригодан програм. Мушка пјевачка група и дјечија фолклорна секција КУД „Крајина“ представили су се краћим наступима, а аплаузе су добили и њихови гости Давид Јакшић, солиста на тамбурици и оркестар „Крајишки пријатељи“, одсвиравши сплет кола. Ни овај пут није изостала томбола са богатим наградама, а општенародно весеље трајало је до раних јутарњих часова.

 

ПРОШЛОСТ  НЕ  СМИЈЕМО  ЗАБОРАВИТИ,  МОРАМО  ГЛЕДАТИ  У БУДУЋНОСТ


Отврајући званични програм Милош Калањ, секретар КУД Крајина, рекао је да му представља велико задовољсво што је сваке године интересовање све веће и веће и како је рекао, што се за ову вече, тражила не једна, него 101 карта више.

„Зато желим са свима вама да подијелим драгу информацију да смо ове године оборили рекорд и да је продато преко 730 карата. То нам даје још већу вољу и мотивацију да наставимо са радом, уосталом мотивација нам никада није ни недостајала. Драго нам је и што је већина гостију била на  нашим вечерима свих ових година, а сигурно је овдје 200 људи који су преко једне деценије са нама на овим нашим дружењима“, рекао је Калањ, и пожелио да се оваква традиција настави и у будућности.

Званично је, својим говором, дружење отворио предсједник КУД „ Крајина“ Миодраг Загорац, ријечима да не жели да држи велике говоре, како би сви посјетиоци могли уживати у припремљеном прораму, а касније и у његовом забавном дијелу.

„Ми смо све ове године испунили животом, а живот је управо то што смо и вечерас сви заједно. Прошлост не смијемо заборавити, али морамо да гледамо унапред. Ми се боримо за наш духовни останак и опстанак, за наша будућа покољења, да дјецу учимо да чувају традицију коју смо ми донијели овдје, на опанцима, као што ја волим да кажем. Зато поздрављам све присутне Крајишнике и пријатеље Крајине који су са нама вечерас, да уживају заједно са нама“, био је сажет Миодраг Загорац, захваливши се и спонзорима који су помогли да се ово вече реализује, било тиме што су дали поклоне за томболе, помогли да кроз медије најаве ово вече и како је навео, и онима који су им само дали добар савјет, јер све то много значи за напредак друштва.

 

ПЈЕСМОМ И ИГРОМ ОД ДАЛМАЦИЈЕ ДО СЛАВОНИЈЕ


Програм је отворила мушка пјевачка група КУД “Крајина“, са већ својим добро познатим репертоаром.

Пјевачка група је запјевала, а они најмлађи чланови, од 5-10 година, изнесоше вука и запјеваше и одиграше Личко коло. Показаше они да умију да играју и игре из Србије, уосталом и сви су овдје и рођени. Занимљиво је истаћи да су неки од њих и дјеца фолклораша, јер су чланови КУД-а, у посљедње 24 године, склопили 14 бракова из којих је рођено 21 дијете. За сваку похвалу, као што је за похвалу аплауз и начин на који их је публика примила. Свакако да су побрали највеће симпатије на овој 23. Крајишкој вечери.

Још једно дијете поријеклом из Лике, својим умијећем свирања на тамбурици, оправдало је изреку да „није срамота научити туђе, већ је срамота заборавити своје обичаје“. Давид Јакшић из Бачког Грачаца, сада ученик Пете београдске гимназије, није заборавио обичаје својих предака, иако је трећа генерација колониста из Лике у Војводини, након Другог свјетског рата.

„Моји су из Лике и љубав према тамбурици и личким обичајима носим из куће. Причали су ми наши стари како су уз тамбурицу плесали на прелима и онда сам и ја хтио да научим да свирам тамбурицу. У томе ми је много помогао Дујо Бркљач из Бачког Грачаца, коме се овим путем захваљујем, и он ми је и поклонио овај инструмент“, прича нам овај петнаестогодишњак, члан два друштва „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца и „Крајина“ Београд.

Своје умијеће на више инструмената показао је састав „Пријатељи Крајине“. Ни име састава није случајно, јер су Бранко Мастиловић, Драган Дрвце Јововић и други чланови оркестра, од првих дана били уз КУД „Крајина“.

Међу њима и најстарији Бранко Стефановић, је одавно већ у КУД „Крајина“. Показује нам чланску карту са бројем 24. Уз Бранка, за истим столом сједе још два ветерана која су много допринијела да КУД „Крајина“ постане и опстане. Рајко Кесић, један од оснивача и организатора прве Крајишке вечери давне 1997. године, као и Војислав Војо Павловић, Кордунаш који је Личане учио фолклору. И не само фолклору, био им је и професор, саиграч у фудбалу, али, прије свега, пријатељ. Србљани га и данас памте по добру. Војо је и данас, упркос здравственим проблемима, неуморан. Поставља са члановима друштва нове кореографије, али и оне старе, исконске. Поново ће се играти оригинални Кордун и Славонија, а његови ученици пажљиво упијају сваку ријеч и прате сваки корак.

У међувремену се захуктава атмосфера на бини и на подијуму. Момо и Додир, шта ће него банијско и то оно њихово Криво коло, што га уз бећарац играју. Лијепо звучи, још љепше је за видјети оне који га играју.

Е кад је кренуо „Двор на Уни, црквица на бријегу…“, подијум је постао претјесан, играло са на сваком слободном дијелу ресторана. Са осмјехом на лицу и дјевојком под руку…

Ни Далмација није била без својих представника. Не зна се да ли их је љепше видјети или боље чути. Саво Миодраг и Љубиша Каплановић запјеваше њихову „Крајине и Книна, Баније и Лике, одрек`о  се не би` за три Америке…“ или ону „Мој је побро изузетно вриједан, мана му је што је вазда жедан“… А жедних и гладних, ово вече није било…

Затим се појавише поново и момци из друштва у цивилном одијелу и под именом „Мерак Крајине“. Промовисаше свој првенац „Ој Крајино, родна грудо моја“ и би добро прихваћен од публике. Већина већ зна ријечи, а то је најбољи пролаз за нову пјесму. Срећно дичаци!

Гостију са свих страна. Момци чији су преци колонизирани у Селеуш, општина Алибунар, на свој начин одржавају традицију и крајишке обичаје. Основали су Селеушки вишебој, а редовни су учесници и на Апатинском и многим другим вишебојима од Крајине до Србије. Било је задовољство видјети их и овдје.

Тешко је све препричати, ни снимци не дају праву слику. Ово треба доживјети, јер једном годишње је Крајишко вече… Окупили се Крајишници и њихови пријатељи са свих страна. Пјевало се и играло, дружило и одужило. До раних јутарњих сати. Вредило је…

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

СРЕДСТВА ОД ТОМБОЛЕ И УЛАЗНИЦА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ДРУШТВА


КУД „Крајина” се углавном финансира од средстава која се прикупе продајом карата и томболе на Крајишкој вечери. Зато су организатори и ове године веома захвални свима онима који су на овај начин помогли КУД –у, јер се од тих средстава плаћају  ношње, путовања, фестивали, опрема, кореографи и други трошкови. Прву награду ове године додијелила је фирма „Steelsoft“, клима уређај, другу награду, баштенску гарнитуру, поклонио је „Metal-inex“, док је трећу, плазма телевизор, додјелила Робна кућа „Шкундрић“. Ни овај пут није изостало печено прасе, дародавац је ресторан „ Велебит“.

 

This is box title

ЛИЧКИ МЕД И РАКИЈА


Један од најдужих путева и ове године, како би стигла на „Крајишко вече“, превалила је замјеница начелника општине Ловинац у Лици, Бранка Веселиновић. Бранка је донијела и лијеп поклон са још љепшим именом „ Лика у срцу“ у коме се налазило свега, од ракије до меда и чарапа. Поклон је припао исто тако лијепој дами, а занимљиво је да је од 40-ак награда једна припала и Бранки. Очито да се добро, добрим враћа.

 

This is box title

ВЕЗАЛО ИХ КРАЈИШКО ВЕЧЕ


Можда је и Слободан Перовић, долазећи прије осам година на Крајишко вече, мислио оно што пјевају Саво и Љубиша: „Женићу се мајко стара, 30. фебруара…“. Али Београђанину, готово случајно затеченом,  на овој вечери, допаде се једна Далматинка. И деси се љубав. Није прошла ни година дана и они су почели живјети заједно. Зорица и Слободан, од тада нису пропустили ни једно Крајишко вече, а љубав цвјета, баш као оног првог дана када су се упознали.

Нема коментара

Напишите коментар