Улога Академије наука и умјетности Републике Српске у очувању идентитета Републике Српске
ИНТЕРВЈУ Академика Рајка Кузмановића, предсједника Академије наука и умјетности Републике Српске за “Српско коло“
У актуелној ситуацији када српски народ води борбу за очување свог идентитета, важну улогу имају сви сегменти културног, друштвеног и политичког живота. Култура и наука су веома важне области у тој борби без којих је идентитет једног народа готово немогућ. Из тог разлога, жељели смо да сагледамо улогу Академије наука и умјетности Републике српске, установе од посебног националног интереса за Републику Српску, у развоју науке и умјетности и очувању идентитета Републике Српске. Са тим циљем, разговарали смо са њеним предсједником академиком Рајком Кузмановићем. Повод овог разговора је израда Енциклопедије Републике Српске која представља најзначајнији дугорочни пројекат Академије наука и умјетности Републике Српске.
Српско коло: Академије наука и умјетности су свугдје у свијету, па и код нас, важне установе. Можете ли нам нешто више рећи о значају Академије наука и умјетности Републике Српске?
Академик Рајко Кузмановић: Академија наука и умјетности Републике Српске је највиша научна, умјетничка, радна и репрезентативна установа, утемељена Законом, са задатком да развија и подстиче науку и унапређује умјетничку дјелатност. Оснивање Академије има вишеструки значај, јер се тиме показало свијету да и мале државе и малобројни народи могу дати свој допринос развоју науке и умјетности, и тако се укључити у европски научно-културни круг. Такође, оснивање Академије потврђује да Република Српска има кадровски потенцијал (истраживаче, научнике проналазаче, историчаре, социологе, правнике, универзитетске професоре и др.), који може пратити свјетска збивања и дати свој скромни допринос науци и умјетности. Рад Академије заснива се на вишеструко провјереним критеријумима и вриједностима прихваћеним у свјетској науци и умјетности. Основни критеријум њеног дјеловања је научна истина, којом се супротставља квазинауци и неистинама. Она одбацује и сузбија историјске и друге неистине и тако онемогућује да се историја пише на фалсификатима. Њен значај посебно се огледа у заштити и афирмацији језика, писма, историје, традиције, обичаја и свеукупне културе, а посебно културе мира и сарадње. Због свега наведеног, Академија има изузетно велики значај у афирмацији научног, стручног, умјетничког и државотворног идентитета српског народа и осталих народа који живе у Републици Српској.
Српско коло: Циљеви и задаци Академије значајни су и реализују се у складу са Законом о Академији и Статутом Академије. Да ли нам можете нешто рећи о значајнијим активностима које Академија организује и обавља.
Академик Рајко Кузмановић: Велики број активности у Академији одвија се у оквиру четири организационе јединице (одјељења): Одјељење друштвених наука, Одјељење књижевности и умјетности, Одјељење природно-математичких и техничких наука и Одјељење медицинских наука, али има и оних активности које се реализују заједничким ангажовањем свих одјељења. Једна од најзначајнијих области дјеловања Академије јесте издавачка дјелатност. У оквиру ове дјелатности годишње се приреди и изда тридесетак научних и стручних публикација. Друга област дјеловања обухвата активности које се односе на рад на пројектима. У посљедњих десетак година реализовано је (или се реализује) тридесетак пројеката, међу којима је најзначајнији (дугогодишњи) пројекат Академије, али и Републике Српске – израда Енциклопедије Републике Српске (досад су објављена два тома, а израда трећег је при крају). Трећа групација важнијих активности односи се на одржавање научних скупова, округлих столова, трибина, промоција, а до сада их је одржано на десетине. Четврту област дјеловања чини међународна и међуакадемијска сарадња. Посебну пажњу посветили смо пријему иностраних чланова Академије. До сада су примљена 42 инострана члана из: Србије, Аустрије, Русије, САД, Шпаније, Бугарске, Грчке, Шведске, Црне Горе, Украјине, Словеније, Македоније. Они су наши својеврсни амбасадори, који широм свијета промовишу, афирмишу и преносе објективна сазнања о Академији и о Републици Српској. Поред тога, остварили смо интензивну сарадњу са десетак европских академија, а посебно имамо развијену сарадњу са Српском академијом наука и уметности.
Српско коло: Свјесни смо сложеног положаја Републике Српске у БиХ. Да ли нам можете рећи каква је улога Академије наука и умјетности у очувању положаја и идентитета Републике Српске? Да ли мислите да је улога Академије једнако важна, као и политичка борба за очување тог положаја?
Академик Рајко Кузмановић: Уставом БиХ конституисана је федерално-конфедерална држава у којој су основни државотворни елементи два ентитета – Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Дејтонским споразумом, а посебно Уставом БиХ, потврђују се тековине Републике Српске, као што су територија, становништво и организација власти. Организација власти обухвата институцију предсједника Републике, Народну скупштину, Владу и Уставни суд. Очигледно је да постоје реални услови правно-политичког карактера за функционисање Босне и Херцеговине са два ентитета и три конститутивна народа, тако да нема разлога да се отежава функционисање власти у БиХ. Међутим, дио бошњачке политичке деснице и дио међународне заједнице упорно раде на одузимању надлежности Републици Српској, нарушавајући Устав РС и Устав БиХ. Власти Републике Српске енергично и систематски супротстављају се тој тенденцији умањивања надлежности, а такав став власти подржавају грађани и све институције и организације у Републици Српској, међу којима и Академија наука и умјетности Републике Српске. Подршка ове институције веома је значајна због тога што, у одређеном смислу, представља захтјев за очување идентитета Републике Српске, за поштовање Устава и закона, те за функционисање правне државе и заштиту колективних и појединачних права и слобода грађана.
Српско коло: Академија наука и умјетности Републике Српске ради на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске. Докле се стигло у изради Енциклопедије, када планирате представљање трећег тома и који је значај Енциклопедије за АНУРС?
Академик Рајко Кузмановић: За сваку државу и народ веома је битно да има (или да пише) енциклопедију као вјеродостојно и вишеструко значајно дјело. Енциклопедија Републике Српске најзначајнији је дугорочни пројекат Академије и Републике Српске. У овој публикацији биће представљена наша историја, култура, традиција и цјелокупни идентитет. Енциклопедија Републике Српске имаће шест томова, са око 13.000 одредница, и на најбољи начин представиће прошлост и садашњост Републике Српске, њено цјелокупно историјско, културно, духовно, материјално и друго насљеђе. Јасно ће се видјети да територија коју обухвата Република Српска (и шире) никада није била непозната земља (terra incognita), већ је овдје одвајкада бујао живот, што показују археолошка и друга истраживања. Већ су објављена два тома Енциклопедије и оба су представљена на Међународном сајму књига у Београду. Трећи том је у завршној фази и биће штампан до краја ове године. Планирано је да преостала три тома буду завршена за наредних шест година. Завршетком Енциклопедије многе историјске чињенице биће јасније и вјеродостојније обрађене, јер се свака одредница пише на вишеструко провјереним чињеницама, чиме се одбацују субјективизам, импровизација, уопштавање и други неутемељени аргументи.
Српско коло: Да ли сматрате да је положај Републике Српске тежак и компликован у актуелним околностима и шта је то што је најтеже?
Академик Рајко Кузмановић: Данас је, без сумње, изузетно тежак економски, политички и социјални положај малобројних народа и малих држава, попут Републике Српске. Сличан је положај држава у окружењу и шире, а нарочито оних у афроазијском и латиноамеричком региону. Овакво стање посљедица је неолибералног капитализма и неуспјешног процеса глобализације у стварању униполарног свијета. То је тзв. вањски фактор који утиче на тежак положај многих у свијету. Други фактор произлази из унутрашњих прилика сваке државе. На рушевинама СФРЈ створено је неколико држава, које су под снажним утицајем спољних фактора. Босна и Херцеговина је посљедња конституисана Дејтонским споразумом, којим је обустављен рат и утврђено друштвено-политичко уређење. Ниједан од три конститутивна народа (Срби, Бошњаци и Хрвати) није овим споразумом добио све што је желио. Ипак, све стране добиле су довољно да сваки од три конститутивна народа може да очува свој национални идентитет. Међутим, многобројне политичке странке у Федерацији БиХ интензивно раде на урушавању уставног система, желећи неко другачије рјешење, због чега су Република Српска, Федерација БиХ, па и сама Босна и Херцеговина доведене у веома тежак положај. Посебну тешкоћу у функционисању свеукупног уставног и државног система чине важни партнери за преговоре и разговоре у БиХ. Све чешће до изражаја долазе дволичност, различити аршини за иста питања, непоштовање Устава и закона, као и неприхватање принципа правне државе и владавине права. Република Српска прилично успјешно одолијева овим искушењима, јер је трајна и стабилна категорија, настала вољом народа.
Српско коло: Каква је повезаност између Академије наука и умјетности Републике Српске и Српске академије наука и уметности из Београда? Да ли међусобно сарађују и на који начин? Колико су та повезаност и сарадња везане за српски народ?
Академик Рајко Кузмановић: Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) и Српска академија наука и уметности (САНУ) блиско су повезане и успјешно сарађују у бројним областима. Ова сарадња траје више од двадесет пет година, односно од 1993. године, када је Законом утемељена Академија наука и умјетности Републике Српске, па све до данас. Академик Александар Деспић, бивши предсједник САНУ, био је у групи предлагача (оснивача) АНУРС. На свечаности оснивања АНУРС предсједник САНУ, академик Александар Деспић, рекао је да је рођена још једна српска Академија и да смо сви дужни да је његујемо на добробит цјелокупног српског народа. Сличне поруке подршке тада су упутили предсједник Матице српске, академик Чедомир Попов, и предсједник Црногорске академије наука и умјетности, академик Драгутин Вукотић. Од тада па до данас одвија се интензивна сарадња између ове двије институције. Прије пет година, на иницијативу академика Владимира Костића, предсједника САНУ, потписали смо Споразум о научној сарадњи, на основу дијела Дејтонског мировног споразума који се односи на остваривање специјалних паралелних веза Србије и Републике Српске. Досад смо заједнички организовали и одржали на десетине скупова (међу којима су и они о српском духовном простору, о српском језику и српском писму, о високом образовању итд.). Радимо на три пројекта, међу којима је пројекат израде Енциклопедије Републике Српске, у којем су рецензенти три академика САНУ. Битна је и заједничка активност на међународној академијској научној сарадњи, као нпр. изучавање заједничких водних и климатских ресурса, у сарадњи са Европском академијом наука и умјетности у Салцбургу. Сарадња наше Академије са САНУ, као и сарадња са Европском академијом наука и умјетности, изузетно су важне за Републику Српску, зато што се кроз дјеловање њене највише научне установе (на регионалном и међународном нивоу) шири глас о Републици Српској, о њеној опредијељености за мир и сарадњу, и о њеном научном доприносу развоју савременог европског друштва.
Српско коло: Да ли Академија наука и умјетности Републике Српске може имати утицај на побољшање положаја Републике Српске и какве активности предузима у том смислу?
Академик Рајко Кузмановић: Академија је Законом дефинисана као установа од посебног друштвеног интереса и дужна је да штитити интересе Републике Српске, превасходно у области науке, културе и умјетности и да штити национални идентитет, у складу са Уставом и међународним правом. Треба истаћи да је и упркос свим негативним утицајима (вањским и унутрашњим), положај Републике Српске стабилан. Поред негативних друштвених утицаја, у посљедњих неколико година јавиле су се бројне негативне природне појаве (поплаве, пожари, земљотреси, епидемије). С тим појавама Република Српска се успјешно носи и одолијева им. У оквиру своје дјелатности, основних циљева и задатака, Академија даје свој допринос побољшању положаја Републике Српске. У организацији Академије, одржано је десетак научних скупова међународног карактера, на којима су обрађене теме битне за Републику Српску (нпр. скупови посвећени положају Републике Српске, Дејтонском споразуму, Народној скупштини РС, достигнућима у разним областима итд.). Штампана је књига о уставности и државности Републике Српске на енглеском језику и изабрани трактати о конституционо-правном положају Републике Српске на руском језику. У току је израда Енциклопедије Републике Српске (трећи том), као и бројне друге активности. Поред тога, неки чланови Академије чланови су и Сената Републике Српске, активно учествују у раду међународних комисија и међудржавних одбора, укључени су у реализацију пројеката међународног карактера (у некима од њих партиципира и Унеско) итд.
Српско коло: У 2020. години обиљежава се 25 година од догађаја у Сребреници, БАНУ најављује да ће организовати низ научних скупова о тзв. геноциду у Сребреници. Да ли ће Академија наука и умјетности Републике Српске организовати сличне скупове?
Академик Рајко Кузмановић: Република Српска и све њене институције имају свој објективни и научно утемељени став о томе да је у Сребреници почињен ратни злочин, а не геноцид. А то што БАНУ жели организовати скупове о страдању у Сребреници је неозбиљно, јер како може БАНУ, са сједиштем у Новом Пазару, говорити о научном приступу овом питању, када и она сама није научна установа већ политичка, основана као друштво грађана, а не законом представничког тијела. Такву квазиакадемију није признала ниједна академија у свијету, па ни АНУБиХ. Управо из наведених разлога АНУРС неће учествовати на било каквим скуповима које организује БАНУ или нека друга слична политичка организација.
Српско коло: Познато је да постоје разни притисци на Републику Српску из политичког Сарајева. Бизаран је примјер притиска бившег амбасадора Жељка Комшића, који је напустио мјесто амбасадора БиХ у Београду, ради измишљеног Меморандума 2.
Академик Рајко Кузмановић: Притисци на Републику Српску из удруженог троугла – политичко Сарајево, ОХР и високи представник –непрекидно се испољавају на разне начине, попут потеза господина Жељка Комшића, односно његовог напуштања амбасадорског мјеста у Београду 2008. године. Такав његов гест могао се и очекивати, јер је он, по мишљењу многих, нестабилан и непредвидљив политичар, па његове поступке не треба ни узимати сувише озбиљно. Он говори о Меморандуму 2, који и не постоји. А ранији Меморандум САНУ, о којем неки говоре, такође се произвољно и незналачки тумачи. Тај папир, ако и постоји, никога не угрожава и остаје у оквирима Србије.
Српско коло: Да ли сте задовољни радом Академије наука и умјетности Републике Српске?
Академик Рајко Кузмановић: Има пуно основа за задовољство радом Академије, мада све што се било гдје уради, па и у Академији, може бити и боље. Академија је релативно млада установа (постоји 27 година), а може се мјерити са много старијим академијама у окружењу и шире. По оснивању 1993. године имали смо 14 чланова, а данас их имамо 80, од којих су 42 инострана. Међу њима су истакнути научници и стручњаци, иноватори, универзитетски професори, умјетници, књижевници, чак и један нобеловац. Развили смо плодну издавачку дјелатност, о чему свједочи око 130 објављених научних и стручних дјела, од којих су два на руском и два на енглеском језику. Такође, чланови Академије објавили су више стотина научних радова у разним иностраним часописима и зборницима. Радимо на више пројеката, међу којима је најзначајнији пројекат израде Енциклопедије Републике Српске. И на концу, остварили смо одличну међународну и међуакадемијску сарадњу са 12 европских академија, са којима имамо потписане споразуме о сарадњи. Иза нас су и бројне друге реализоване активности, па с правом можемо бити задовољни радом Академије.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
