Пре 20 година почела је крвава битка на караули Кошаре: 200 српских војника борило се против неколико хиљада терориста ОВК
Највећи део српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, стари свега 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.
Пре тачно двадесет година, удружене снаге терористичке Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО, заједно са америчким снагама које су давале ваздушну подршку покренуле су напад на караулу Кошаре на српско-албанској граници.
На православни Велики петак, те 1999. године, у 03.00 почео је „лажни напад“ са албанске стране у правцу карауле Морина, како би се интервентне јединице ВЈ одвукле у том правцу, да би се око 04.30 часова та ватра пренела на караулу Кошаре, уз масовни напад пешадије терористичке ОВК.
Свега 200 војника ВЈ на редовном одслужењу војног рока, старих 19 и 20 година, бранило је положај од напада 2.000 терориста ОВК и регуларне Војске Албаније, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.
ПЛАН ОВК БИО НАСИЛНИ ПРОДОР НА КИМ И ОТКРИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА ПРИПАДНИКА ВЈ
ОВК и НАТО планирали су изненадан напад кроз караулу Кошаре и продор ка Метохији, после чега би заузели Ђаковицу и пресекли линије ВЈ између Ђаковице и Призрена. Њихов крајњи циљ је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ да се отворено сукоби са њима како би се открио њихов положај што би омогућило НАТО авијацији да их бомбардује.
Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Расе Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе. Током артиљеријског гранатирања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници.
Крвава битка је трајала током целог дана, да би после подне ОВК заузео врх Расе Кошарес, а наредног дана и Маја Главу, после чега је наставио гранатирање карауле Кошаре. Војници ВЈ су морали да се повуку, а иако су припадници ОВК ушли у напуштену караулу, дубљи продор на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада, није изведен.
ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОДОЛЕВАЛА НАПАДИМА БРОЈЧАНО ЈАЧЕГ НЕПРИЈАТЕЉА
Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране испод карауле. Те позиције су биле лакше за одбрану. Током следећег дана су стигла и појачања за Војску Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације и успела је да уништи једно борбено возило.
Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајући да сломи отпор војника ВЈ, међутим, сви напади су одбијени уз велике губитке са стране нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије.
Следећих дана ОВК је покушавао да сломи отпор друге одбрамбене линије ВЈ али ни ти напади нису имали успеха.
Наша војска је одолевала нападима све до 14. јуна 1999. године када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. НАТО је ушао на Косово под именом КФОР као мировна снага, док је ОВК (бар формално) разоружан.
ЦРНИ БИЛАНС: ПОГИНУЛО 108 ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Одбрана Кошара спречила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама, слажу се војни стручњаци. Погинуло је 108 српских војника, од којих 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца, међу којима и један руски добровољац.
ОВК је признао губитак 200 бораца, иако се спекулисало да је тај број далеко већи, а званично су погинула и три НАТО војника. Уништено је пет албанских тенкова.
КАКО ЈЕ ОД 1998. ГОДИНЕ ПРИПРЕМАН НАПАД НА КОШАРЕ?
Рат на караули Кошаре припреман је од марта 1998. године када су и почели сукоби на Косову. Иако је део око карауле био готово ненасељен, у околини су се налазила етнички чиста албанска села, са великим бројем припадника ОВК.
Сама караула удаљена неколико стотина метара од граничне линије на видном месту, била је лака мета и често се дешавало да терористи са граничне линије испале рафал на караулу и побегну.
Честе су биле и заседе у којима је страдало неколико припаника ВЈ, а готово свакодневна појава покушаја преношења мање или веће количине оружја и муниције из Албаније на Косово и Метохију. Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.
Преузето са: telegraf.rs