Представљена књига „Ревеник (Од Градине до Кадињаче)“ Аранђела Ј. Смиљанића

НАШ АРАНЂЕЛ – БЛАГОВJЕСНИК ЛИЈЕПЕ КЊИГЕ О РЕВЕНИКУ

У годинама што се нижу, дани дјетињства само календарски остају у прошлости. Дјетињство и те како зна да нам буде свакодневни пратилац у нашим одраслим корацима. Добро је када је добро присутно у виду духовног или било ког другог стваралаштва. Баш таква добра страна видљива је у списатељском стваралаштву Аранђела Ј. Смиљанића, у књизи Ревеник (од Градине до Кадињаче), у издању Архива Републике Српске, представљене 1. марта, на књижевној вечери у Новом Саду, у организацији новосадског Удружења Петровчани.

– У Ревенику сам живио свега неколико мјесеци на почетку рата у Босни и Херцеговини 1992. године. До тада сам у Ревеник долазио из Јајца, гдје сам живио са родитељима. Сваки зимски и љетњи распуст, и готово сваки викенд проводио сам у Ревенику. Био сам невјероватно везан за дједа Драгу и баку Даринку, рођену Кецман, из Дринића. Неке најљепше успомене у животу вежем за Ревеник. Тек када смо избјегли схватили смо шта нам Ревеник значи, а значи нам све. Када се десио повратак, од узбуђења да поново спавамо у нашој кући, готово да нисмо могли ока да склопимо. То су такве емоције да их је тешко пренијети на папир – рекао је Смиљанић присјећајући се своје темељне споне са Ревеником.

Даље говорећи о мотивима настајања овог капиталног дјела напоменуо је сљедеће.

– Ја сам средњовјековац и морам признати да се нисам превише занимао за локалну прошлост. Међутим, 2014. то се у потпуности промијенило. Тада ми је понуђено да учествујем у писању монографије о Колунићу. Драге воље сам пристао. Двије године касније та монографија је и објављена под називом Колунић село, школа, људи. Коаутори су Рајко Латиновић и Чедо Јеличић. Већ тада сам имао довољно материјала за историјски дио књиге о Ревенику. Онда сам у љето те године једног дана у разговору са баком Даром и дознао понешто о сусједним породицама. Забиљежио сам податке и тако је кренуло. Свако ко узме књигу и почне да је чита уочиће са колико је љубави писана, а када се нешто ради из љубави онда је унапријед осуђено на успјех. Ја сам у томе уживао.

Садржај књиге Ревеник веома је обиман. На 716 страница овог дјела налазе се 2604 напомене које се тичу извора и литература, које је аутор користио. Иако се ради о монографији села, писана је по свим научним начелима. Након уводног разматрања, слиједе краћа поглавља о имену села, његовом положају и броју становника. Затим слиједи обимно поглавље о прошлости села, које садржи осврт од праисторијских налазишта до савременог доба. Веома важно поглавље односи се на школство јер садржи необјављене историјске изворе. У том дијелу пише се и о учитељима који су радили у школама, као и њиховим животним судбинама. Обиму књиге највише доприноси поглавље о ревеничким породицама. При томе аутор се није зауставио само на биљежењу имена, већ и на генеалошким везама и хронолошким подацима, као и пословима којима су се бавили појединци. Посебна поглавља су о истакнутим Ревеничанима као и о ревеничким кратким причама, односно анегдотама, које је аутор убацио због разноврсности дјела и због тога што ће тај дио сасвим сигурно бити највише читан. У посебном поглављу обрађен је и свакодневни живот, рад, забаве и дружења, као и спортске активности укључујући и лов. Посебно емотиван је крај књиге насловљен „Умјесто закључка“ у коме је аутор изнио свој доживљај Ревеника. Разноврсности монографије доприносе и слике које са налазе при крају.

Након овог представљања књиге у Новом Саду, Смиљанић најављује ускоро књижевне вечери у Бањалуци, Београду као и у Духовном центру Петар Мирковић у Колунићу.

УВОДНА РИЈЕЧ

– Арханђели су увијек благовјесници, па ето и ми вечерас дочекасмо нашег благовјесника – Аранђела Смиљанића који нам доноси лијепе вијести и доноси ту драгоцјену књигу о Ревенику, који се налази између Колунића и Меденог Поља. Аранђел је у књизи детаљно описао рељеф и географске одлике тог села, а са друге стране побројао је становнике, њихове породице, поријекло. Тако да ово није књига која ће да се само једном узме и прочита. Ревеник је књига коју ће многи имати на свом столу и коју ће периодично отварати и подсјећати се да би видјели неке занимљиве детаље за поједине личности, поједине топониме тог простора или нешто из историје Петровца и самог Ревеника – на почетку књижевне вечери рекао је отац Жељко Латиновић, родом Петровчанин, који службује у Успењској цркви у Новом Саду. Том приликом свештеник Латиновић је рекао да се са Аранђелом познаје тридесетак година. Уз осмијех, присјећа се, да су заједно играли фудбал за петровачку Младост.

КЊИГА РЕВЕНИК – ДЈЕЛО ЉУБАВИ

– Ја сам ово лично доживјела зато што је Аранђел син мог рођеног брата који је 1992. године погинуо као борац Војске Републике Српске. Ово дјело је Аранђелова велика љубав. Дивим се његовој емоцији и снази да све то искаже кроз личну призму љубави, доживљаја бола, туге за изгубљеним оцем, дједом, завичајем. Ја сам на свакој страници ове књиге плакала. И сада када говорим, не могу да се отмем том утиску како је уопште имао снаге да напише. Требала му је велика љубав и храброст да објективно напише о свему томе. Аранђел је свему приступио са општег историјског становишта завичаја и његове прошлости, генезе досељавања свих становника у Ревеник, историјског приступа општој историји, па до појединачних породица који чине Ревеник. Обишао је многе архиве. Не знам шта да вам кажем колико је снаге, труда, љубави и бола уткао. Ја сам поносна на све оно што је Аранђел урадио. То је захвалност свих људи који су у том завичају и који ће имати прилику да прочитају ову књигу – рекла је у даху емотивног набоја Милка Митровић (рођена Смиљнић), тетка Аранђела Смиљанића, која је свој радни вијек провела као професорица филозофије у београдској Војној гимназији.

 

 

ИЗ БИОГРАФИЈЕ

Аутор Ревеника проф. др Аранђел завршио је историју на Филозофском факултету у Бањалуци, гдје ради као професор. Осим књиге Ревеник објавио је и сљедећа дјела Људи из сјенке – дипломати обласних господара у Босни, Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића, Дипломатија великашке породице Павловић и Колунућ село, школа, људи. Један је од водећих квизаша у Босни и Херцеговини. Двоструки узастопни шампион појединачног квиза у Шипову и учесник Свјетског првенства у квизлингу. Тренутно је у првих 50 на ранг листи Српске квиз асоцијације.

 

Татјана Рађеновић, новинарка Српског кола