Приказ књиге „Антологија српске лирске народне поезије Крајине“
АНТОЛОГИЈА КРАЈИШКИХ ПЈЕСАМА
Издавач: Завичајно удружење „Сава Мркаљ“
Крајем 2020. године из штампе је изашла Антологија српске лирске народне поезије Крајине, коју је за штампу приредила проф. др Славица Гароња и посветила „25. годишњици егзодуса српског народа из Републике СрпскеКрајине и Хрватске (1991-1995)“. У врло интересантном уводу је истакнуто: „Надамо се да ће и ова Антологија лирске усмене поезије показати до каквих се висина (семантичких, ритмичких, песничких) винуо српски народ, његов песнички дар и језик, његова чиста есенцијална духовност…“
За Антологијује ауторка одабрала 400 лирских народних пјесама са свих крајишких простора. Пјесме су тематски разврстанеу десет цјелина, насловљених одабраним стиховима: Град градиле б`јеле виле – митолошке, Путовала Огњена Марија – хришћанске, Засп`о Виде у ливади – обредне, Жито жела љепота дјевојка – пјесме о раду, Нек` донесе за косама сунце, у њедрима меке мјесечине – сватовске, Нина, буба, малога голуба – успаванке и дјечје бројалице, Вијало се перо пауново – љубавне, Завади се орле и соколе – породичне,Синоћ Јови б`јела књига дође – војничке-граничарске и Свадила се баба и дјевојка – шаљиве пјесме.Преузелаих јеиз 16 објављених књига и 8 рукописних збирки (од којих јечак 13 записано у XIX вијеку, 7 у XX вијеку, а 4 су објављене након егзодуса српског народа са крајишких простора). Испод сваке пјесме је наведен њен извор – податак о сакупљачу и години када је записана, а понегдје и топографска одредница/назив регије или села гдје је записана. Уз одабране пјесменије објављиванпрегледњених варијаната, јер би то значајно повећало обим књиге, па су знатижељнији читаоци у уводу упућени на ауторкину дисертацију. За мање познате ријечиније рађен посебан рјечник, већ су те ријечи објашњене испод сваке пјесме, што их чини разумљивијим.
Књига има преко 440 страница, технички беспрекорно ивеома допадљиво урађених, тврдо повезаних – примјерено њеном антологијском садржају и значају.
Антологија је плод дугогодишњег истраживачког и научног рада Славице Гароње, која живи и ствара у Београду, а ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Годинама се бави фолклористиком/усменом књижевношћу, књижевношћу коју пишу жене, књижевном критиком, белетристиком… Поријеклом је везана за западну Славонију, гдје је још током студирања налазила бројне и недовољнопознате фолклористичке изворе који су је усмјерили на интензивније бављење том проблематиком. И њена докторска теза, одбрањена 2004. године, била је уско везана за лирско-епску крајишку поезију. Добитница је бројних књижевних награда и признања: Печат времена (2015), Сава Мркаљ (2016), Златни беочуг (2018), Браћа Мицић (2018), Милутин Ускоковић (2019), колективне награде Анђелка Милић (2020), Драгојло Дудић (2020)…
До сада је објавила преко 400 научних радова и чланака. Међу великим бројем стручних радова из ове области посебно се истичу: Народне песме Славонске границе (1987); Народне приче са Папука (1996); Антологија српске народне лирско-епске поезије (2000); Српско усмено поетско наслеђе Војне крајине у записима 18, 19. и 20. века (2008); Од Цариграда до Будима (2014).Након више од сто година по записивању приредила је за штампунеобјављене записе Милана Обрадовића: Српске народне пјесме из Западне Славоније (1995); Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге у записима Симе Д. Милеуснића (1998), ау часопису „Пакрачки декрет“ инеобјављену рукописну збирку Милана Обрадовића:Народне пјесме (женске) по Славонији и Срему (2020). Њеном заслугом су реиздане најзначајније крајишке етнографске књиге: Никола Беговић – Српске народне пјесме из Лике и Баније– из 1885. (2001); Ђорђе Рајковић – Српске народне пјесме из Славоније – из 1869. (2003) и Спиридон Јовић – Етнографска слика Славонске војне границе – из 1835. (2004).Због тога је један од рецензената ове антологије, проф. др Душан Иванић, записао: „Тим радовима стекла је глас најпоузданијег познаваоца фолклорне традиције Срба у Хрватској“.
Њена импресивна библиографија обогаћена је овом врхунском антологијом.Овакве књиге, стручно припремљене и објашњене, потребне су свакој српској породици, као извор духовности и потврда културног и националног идентитета. Оне су истински доказ и печат о вјековању српског народа на крајишким просторима, размеђима завађених царстава, током којих јестворенаособена култура, језик, унутрашња организација… Овакве књиге су чувари идентитета Срба-Крајишника, који су сада, игром судбине и вољом бјелосвјетских моћника, расељени и раштркани по цијелом свијету.
Због свега тога, ова антологија је за препоруку свим људима добре воље, јер ће у њој наћиправе животне вриједности и поуке једног истинољубивог, страдалног и храброг народа.
(Антологију можете поручити по промотивној цијени од 1000 динара на број 064 297 3929).
Миленко ЗАИЛАЦ
