Промоција и додјела награда Пакрачког декрета
У Удружењу књижевника Србије 30. јануара одржана је промоција новог броја књижевног часописа Пакрачи декрет и додјела истоимене књижевне награде.
У име Удружења књижевника присутне је поздравио Видак Масловарић, присутне су поздравили и пјесникиња Љиљана Каравидић и новинар Сава Смољановић и предсједник Књижевне заједнице Крајине Марко Ковачевић.
Уредник Пакрачког декрета се захвалио свима на присуству и напоменуо да је Часопис за књижевност и културу крајишких Срба Западне Славоније Пакрачки декрет основан по мјери српског самосазнања.
– Уклапа се у идеју очувања српске баштине која је кроз историју извирала из центара српске баштине: Сент Андреје, Сремских Карловаца, Призрена, Цетиња и Пакраца по коме је часопис и назван, а и установио је и Књижевну награду Пакрачки декрет.
Избор награђених је усклађен са односом крајишких књижевних стваралаца према часопису. И обратно. Оснивање и додјела Књижевна награде Пакрачки декрет је, како каже његов уредник Продановић, било и остаје у идеји „постојања, припадања и настојања”.
– Награда је произашла из потребе за остварењем хармоније, сагласја и равнотеже. Произлази и из потребе поштовања и вредновања стваралаца, лишена права стварања хијерархијске љествице. Међу њима нема ни бољег ни горег. Ни првог, ни посљедњег. Због тога је додјела Књижевне награде Пакрачки декрет човјекољубив и уљуђен поступак персонализације крајишких стваралаца. По томе, она је примјерена теорији склада. Али и сразмјере. Тако на примјер, по тој теорији, однос између синтагме пакрачки декрет (синонима прогона) и стиха: „А, ђе ћемо сад? ” Николе Корице, је у сразмјери са наредбом: „Учините све да Срби практично нестану!” и гробним мјестом поменутог пјесника у Крњашевцима.
Добитници овогодишње награде, као и претходне су свједоци, али и записничари крајишких времена.
– Још у првом броју часописа Пакрачки декрет, је примијећено да се о крајишкој истини мање изјашњавају српски институти, историчари, антрополози, социолози, статистичари и други људи из свијета политике, науке и културе, а знатно више људи из свијета поезиса. Из стваралаштва. То је опомињућа истина, тешка као пораз. Отуда су и крајишки књижевни ствараоци утолико већи и значајнији, а ова невелика институција Књижевна награда Пакрачки декрет, значајнија.
За животно дјело у области књижевности награђени су: Никола Корица, Мирко Жигић и Миленко Васиљевић Чико.
Никола Корица Млађи, рођен 1946. у Малом Градцу, општина Глина (Банија). Члан је Удружења књижевника Србије, професор српског језика и књижевности, уређивао је стручне часописе и књиге поезије. Оснивач је Удружења грађана Књижевна заједница Крајине 1993. године у Глини. Ово удружење више од 30 година окупља крајишке књижевне ствараоце.
Послије прогона Срба из Републике Српске Крајине, живио је у Крњешевцима и радио у ОШ ИМ. Хаџић у Војки код Старе Пазове. Умро је и сахрањен у Крњешевцима, 2022. године. Објавио је пет књига: Испод кора непокора, пјесме (Сава Мркаљ, Топуско, 1994.) Сан о ветру, пјесме (Сава Мркаљ, Нови Сад, 1996.), Ђе ћемо сад, поема (Сава Мркаљ, Нови Сад, 1996.), Ђе чемо сад друго издање, 1997. Преко девет каменова, пјесме (Културно просвјетна заједница Стара Пазова, 1997.). Награђен је 2022. године, Књижевном наградом Пакрачки декрет, за животно дјело у области књижевности. Награда је постхумно уручена његовој породици.
Мирко Жигић је рођен 1946. године у селу Нова Криваја код Дарувара у Западној Славонији. Школовао се у родном селу, у Дарувару и у Београду. Пише поезију и прозу, а објављује од основне школе. Објавио је пет збирки поезије и један роман. Књиге пјесама су му: Мајсторско перо, (Вршац, 2012), Лелек за прагом (2004), Време самоће (2008), Маштарије (два издања 2008. и 2009.), Записи у времену (2013) и роман Алексина освета (2014). Објављивао је у разним часописима и добитник је више књижевних награда. Члан је Матице српске, Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању (УСКОР) и Ковиљског културног круга. Живи и ради у Гардиновцима. Награђен је Књижевном наградом Пакрачки декрет , 2022. године за животно дјело у области књижевности.
Миленко Васиљевић Чико је рођен у Секулинцима код Воћина 1943. године. Живи и ствара у Осијеку, Источна Славонија. Аутор је већег броја збирки пјесама, завичајних монографија, етнолошких записа и слично. Објављиван је у око сто заједничких збирки пјесама, афоризама и хаику поезије. Учествовао је у преко тристо различитих књижевних манифестација и уредио за штампу више књига других аутора. Међу његовим ауторским завичајним књигама су: Моје родно село Секулинци (2009), Рјечник, говор и обичаји воћинског краја који нестају (са Николом Живковићем, 2012, 2013), Путовање кроз празан дреновачки и воћински крај (2019) и Ој, малена мала моја – игре и пјевања народа дреновачког и воћинског краја (2021). Међу збиркама пјесама су: Они хоће мир и љубав (1997), Драгуљи срца (2000), Радост и моја туга у 65 пјесама (2019). Књига афоризама Чикине боцкалице је доживјела два издања – 2014. и 2017. У припреми је нова књига пјесама и кратких драма. За свој књижевни рад је 2018. добио плакету Бранко Куруцић СКД-а Просвјета. За живозно дјело из области књижевност награђен Књижевном наградом Пакрачки декрет, 2022. године.
За књижевни рад ван отаџбине награђен је Миле Божић (Пакрац, 1957). Живио је у Горњој Обријежи код Пакраца, а од 1995. године је у Перту (западна Аустралија). Пише пјесме и кратку прозу. У Перту је члан завичајних удружења и књижевног клуба Саборник. Активан у организовању културних активности у Аустралији. Добитник је књижевне награде Милорад Цумбо за 2013. годину, коју додјељује Књижевни клуб Саборник. Сарадник је часописа Пакрачки декрет. Издао је двије збирке пјесма Славонске елегије (2013) и Мириси завичаја (2016), као и збирку шаљивих пјесама и прича Некад давно у староме крају (2020). Награђен је, 2022. године Књижевном наградом Пакрачки декрет за крајишко књижевно стваралаштво у Аустралији. Награда му је прослијеђена на адресу у Перту.
За годишња књижевна остварења награђене су Милена Северовић, Љубица Жикић и Милена Богатић Жарковић.
Милена Северовић награђена је за збирку поезије Кућа на Крфу. Милена Северовић је рођена 4. јануара 1962. године у Копривници, гдје је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Стоматолошком факултету у Загребу. Магистрирала је 1991. године од када ради као докторица стоматологије. Рат за опстанак Срба је провела између Копривнице и Франкфурта. Објавила је 21 књигу, углавном збирки поезије и превода са њемачког на српски језик. Уврштена је у разне читанке и антологије поезије. Њена поезија је превођена на њемачки, словачки и русински језик. Уврштена је у алманахе српске дијаспоре и у многе антологије. Члан је Удружења књижевника Србије од 1994. године. Редовни је члан Матице српске у Новом Саду.
Награђена је 2022. године Књижевном наградом Пакрачки декрет за збирку поезије Кућа на Крфу.
Љубица Жикић награђена је за збирку поезије Одаје од маховине. Љубица Жикић је рођена у Блатуши, Вргинмост, на Кордуну. Основну школу завршила je у Вргинмосту а гимназију у Топуском. На Филозофском факултету у Загребу дипломирала на студијама, група Jугословенски језици и књижевност и студије Филозофије. Просвјетно-педагошки рад започела је 1972. године у Гимназији у Пазину. Од 1981. године живи и ради у Крагујевцу. Радила је као професор у Првој крагујевачкој гимназији. Објавила је из подручја ономастике књигу-рјечник Цвјетник женских имена 1998. године; збирку приповједака за дјецу Приче од којих се расте, 2014. године, збирку пјесама Љубав свјетове спаја, (2017), збирку пјесама Oдаје од маховине (2021). Пише и објављује путописну прозу, кратке приче и радове из области лингвистике, књижевности и историје. Добитник је више награда и захвалница. Била је уредник и учесник у писању неколико монографија и часописа.
Члан је Удружења писаца Крагујевца и Удружења књижевника Србије. Води и уређује књижевну манифестацију Портрет писца при Удружењу писаца Крагујевца.
Награђена је 2022. године Књижевном наградом Пакрачки декрет за објављену збирку поезије Одаје од маховине.
Милена Богатић Жарковић награђена је за збирку поезије Само Папук, ти и ја. Милена Богатић Жарковић је рођена је 1960. године у Западној Славонији, село Лисичине на Папуку, недалеко Пакраца. Првих шест разреда основне школе је завршила у Лисичинама, а онда се пресељава у Слатину гдје завршава основну школу и гимназију. Потом одлази у Загорје, у Крижевце гдје ради и живи као самохрана мајка. Радила је у Српском кулиурном друштву Просвјета у Слатини и Вировитици, у Западној Славонији. Од прије неколико година живи у Београду и активни је члан Завичајног удружења Славонија у срцу у коме његује славонску баштину.
Објавила је збирку завичајне и љубавне поезије Само Папук, ти и ја којој је Часопис за књижевност и културу крајишких Срба Западне Славоније Пакрачки декрет посветио пажњу. Награђена је Књижевниом наградом Пакрачки декрет, 2022. године.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: ејсбук профил Пакрачки декрет
